Хибридни рат Русије и НАТО-а

Док десантом на Арктик десетине хиљада руских војника вежбају како ће да одговоре на сваки могући копнени и поморски напад на границе Русије, на Балтику и Црном мору увелико се одвијају маневри америчке војске и снага НАТО-а чији генерали, војни стручњаци и политичари увелико тврде да је Москва почела рат. Међутим, не рат војним средствима, већ хибридни рат у којем, како тврде, настоји да „информационим ратом, уценама и сајбер-нападима” дестабилизује земље с којим се граничи, а у којима живи руско становништво.

Иако је украјинска криза у фокусу међународне јавности, НАТО савезнике заправо највише брине „рањивост” балтичких земаља, које су у ЕУ и НАТО-у – Литванија, Естонија и Летонија – нарочито што у две потоње више од четвртине становништва чине Руси. Они се плаше да ће „мали зелени људи” – како је Владимир Путин описао анонимне војнике који су се појавили на територији Крима уочи референдума о отцепљењу – одједном појавити и освојити делове балтичких земаља у којем живи руско становништво.

Према оцени летонског министра одбране Рајмондса Вејониса, Путинова верзија хибридног рата не само што представља тест за НАТО у погледу тога колико је заиста посвећен колективној одбрани својих чланица, већ се заснива на „дезинформисању, подмићивању и економском притиску”, који је скројен да „поткопа државу”, преноси АФП.

Штавише, литванска председница Далија Грибаускајте не крије своје мишљење да је њена земља већ нападнута од Русије: „Прва фаза сукоба је већ на делу и ту мислим на информациони рат, пропаганду и сајбер-нападе. Дакле, ми смо већ нападнути.”

Оваква процена је већ постала идеја водиља у западним безбедносним круговима, па је недавно лондонски Међународни институт за стратешке студије у свом годишњем извештају истакао чак да би „тактика коју Русија примењује у украјинском сукобу, укључујући тајну војну акцију и кампању путем друштвених медија, могла да инспирише друге земље, као што су Кина и Иран”. Лондонски институт је при том истакао да већина војски у свету није довољно припремљена за овај нови тип „хибридног ратовања”, саветујући НАТО да би требало да „хитно” делује како би развио одговоре на такве претње, које имају потенцијал да „брзо дестабилизују” западне земље.

Судећи према медијским извештајима, НАТО се свим силама труди да „хитно” делује, а у оквиру алијансе на томе највише инсистира највиши амерички цивилни званичник алијансе, заменик генералног секретара Александар Вершбоу. Он је недавно рекао да „љута, ревизионистичка Русија” настоји да поврати утицај у Европи, између осталог поново силом цртајући границе како би остварила своје циљеве. Он је у Летонији навео да је под Путином Русија развила „нови облик хибридног ратовања, комбинујући војно застрашивање, прикривене интервенције, тајно достављање оружја и оружаних система, економско уцењивање, дипломатску дволичност и медијске манипулације с отвореним дезинформисањем”.

Међутим, на такве оптужбе дужан му није остао заменик руског министра одбране Анатолиј Антонов, који је тада истакао да заправо Запад настоји да наметне своју вољу другима, критикујући одлуку НАТО-а о успостављању командних и контролних центара у балтичким земљама и у још три чланице у источној Европи.

„Западне земље праве нове линије поделе. Русија је одабрана да буде мета”, рекао је он, додајући да су „чланице НАТО-а искористиле ситуацију на југоистоку Украјине као изговор за одустајање од дипломатског језика” и за приближавање руској граници. „Алијанса је нашла шансу да открије нови живот, као феникс. Сви су размишљали ко ће бити претња пошто је нестао Совјетски Савез. Сада имају лепу прилику да прикажу Русију као непријатеља.”

На оптужбе да Москва води хибридни рат реаговао је и стални представник Русије у НАТО-у Александар Грушко, који је истакао да НАТО има дугу историју „хибридних операција”, а као примере је навео операције у бившој Југославији и Либији: „Били смо сведоци врло добро познатих знакова војних уцена, тајних интервенција, снабдевања оружјем и одбрамбеним системима, дипломатског лицемерја, манипулације масовним медијима и експлицитног ширења дезинформација у бившој Југославији и Либији 2011.”

То што НАТО патроле скоро сваки други дан пресрећу руске борбене авионе изнад Балтичког мора, али и диљем пограничног ваздушног простора земаља чланица алијансе, чини се, не забрињава толико стратеге у Бриселу колико руска битка за „срца и душе” балтичког становништва, међу којима је знатан број руске националности. Стратези НАТО-а оцењују да постоји огромно руско присуство на телевизији, радију и интернету и да је руско настојање да „од друштвених мрежа направи оружје” немогуће потући контрапропагандом.

„Стари рецепти нису више ефикасни”, каже за АФП Јанис Карклинс, директор Центра за стратешке комуникације НАТО-а, који има седиште у Риги и који анализира какву политичку причу Русија пласира кроз медије. „Неопходно је да у нашем образовном систему развијамо медијску писменост и критичко мишљење како бисмо отежали противницима да дезоријентишу (нашу) популацију.”

У склопу тих препорука на јучерашњем самиту лидери ЕУ су овластили тим високе представнице за спољну политику и безбедност Федерике Могерини да направе план медијске акције и оснују специјалну медијску јединицу која би се супротставила ономе што Брисел види као руску пропаганду у току украјинске кризе. До јуна се очекује да Могеринијева изнесе план ове медијске акције, која би укључивала продукцију медијског материјала на руском језику, намењену пре свега Русима који живе у бившим совјетским републикама.

Иако је очигледно да ни Запад у хибридном рату са Русијом не заостаје баш у сваком сегменту – бар кад се погледа вештачко обарање цене нафте и гаса, обарање вредности рубље и гурање у висине инфлације у Русији – НАТО све отвореније признаје да је Русија показала да уме да води „хибридни рат”. Бар тако тврди заменик команданта НАТО снага у Европи генерал Едријан Бредшоу.

(Ненад Радичевић – Политика)