Још један успех власти – стигло је пролеће!

Ангажовањем владе, односно, личним залагањем премијера Вучића – пролеће је стигло у Србију, и то по далеко повољнијим условима него у државама региона и који минут раније у односу на њих.

– Преговори са зимом јесу трајали дуго, јесу били тешки, на моменте и непријатни, било је притисака од стране баба Марте, условљавања да минимум још два пута падне снег у Србији, прећено нам је чак и температуром у минусу до августа, али смо аргументовано инсистирали на пролећу обукавши лагана ланена одела и кошуље веселих боја! Зима јесте била неумољива али не и неразумна- схвативши да ће се већ за две године, после ове две и евентуално још две, у Србији живети боље, једноставно је морала да попусти и уступи место пролећу, с којим смо склопили више него повољан аранжман- пронео је премијер благовести, симболично плетући венчић од првих маслачака које је у синхронизованој полицијској акцији убрао лично Небојша Стефановић, пресецајући још један у низу канала за шверцовање пољског цвећа, азиланата и наркотика кроз Србију.

Оно чиме, пословично скроман и неразметљив, премијер није желео да се хвали, а што је ипак процурело у јавност посредством “пластичног” хирурга којем се у тренуцима затезања капака и шаловања три кубука силикона у усне поверио Зоран Бабић, шеф посланичке групе СНС, јесте и чињеница да је само у Србији дошло до половичног помрачења Сунца…

– Нисам га најбоље разумео због натечености усана и деловања анестезије, али колико самп схватио лично је присуствовао разговору Вучића са Сунцем, у којем је премијер запретио поменутом да Србија неће пристати на условљавања и да ће, ако треба, у смедеревској Железари направити домаће Сунце уколико ово оригинално инсистира на помрачењу већем од 50 одсто- истакао је “пластичар”, присећајући се још неколико детаља историјског разговора.

– Колико сам схватио Сунце је замуцкивало, ћутало, покушавало да се цењка са Вучићем, али није успело! На крају је било сатерано у ћошак, морало је да прихвати 50 одсто као последњу понуду, док је преосталих 50 одсто остало у власништву државе, тачније, грађана, тако да ће убудуће остатак света морати да преговара са Србијом о евентуалној докапитализацији, стратешком партнерству или куповини већинског пакета акција Сунца- да анонимни хирург говори истину, тачније, да Бабић није у бунилу анестетика говорио к’о у скупштини сведочи факат да је у државама регион дошло до помрачења чак 75 одсто Сунца, негде чак и до читавих 100 одсто, док према још непотврђеним али сасвим сигурним информацијама у многим државама света Сунца више неће ни бити, захваљујући искључиво неспособности њиховог руководства да реформе спроведе брзином, снагом и одлучношћу наше владе!

с- Не знам како сте успели да дођете до те поверљиве информације, али је апсолутно тачна! Србија јесте постала поносни власник 50 одсто помрачења Сунца, што нас ставља у повољан положај пред предстојеће преговоре са Месецом, који ће се, ево ексклизивно, убудуће помрачивати само седам до 15 одсто, како је договорено са ММФ-ом, а можда ни толико- помало затечен али никако збуњен, премијер је потврдио спектакуларна сазнања, напоменувши да кочничари реформи, критизери и остали који Србији нуде само кишне облаке треба да смогну снаге и достојанства и честитају влади на успеху, уместо што инсистирају на тривијалним чињеницама о паду хеликоптера, рецимо, фабрикованој статистици о порасту броја сиромашних и гладних, лажном одсуству инвестиција, некаквом Тонију Блеру, продаји “Телекома”, или понашању Боре Дрљаче у ријалитију “Парови”!

– Позивам све добронамерне да заједно запевамо “Пролеће на моје раме слеће”, песма је лек доступан свма и кад осталих нема по апотекама! Мислим, да не буде забуне, заиста на моје раме слеће, немојте се заваравати да би слетело на нечије друго! Није да вас плашим али је Србији претио дебео минус све до августа, и то не само у буџету…- верујемо, радујемо се, певамо…

До стиха: “Друмови одоше, а ја остах”- то је чиста лаж и покушај дестабилизације државе, друмови к’а бољем сутра су ту, можда их само слабије видимо због помрачења сунца?..

(Михаило Меденица – Два у један)