Србија дигла рампу за ГМО?

НОВИ Нацрт закона о генетски модификованим организмима је готов, али се чува у тајности, сазнају „Новости“. Њиме ће бити омогућен слободан промет оваквих производа у Србији. Продаја робе са „укрштеним генима“, иначе је и услов за улазак наше земље у Светску трговинску организацију, због чега су нас и одбили пре две године. С друге стране, надлежна министарства пољопривреде и трговине званично кажу да се новим законом о ГМО, засад, не баве.

Да Нацрт новог закона о ГМО спремно и скривено чека у некој фиоци, потврдио нам је и професор Миладин Шеварлић, саветник Економског института.

– Незванично је припремљен, а званично га нико не да на увид – истиче професор Шеварлић. – Иако сам тражио да погледам, без икаквог одговара, у Министарству пољопривреде одбијају да га покажу. Од њих нисам чак добио ни списак чланова Националног савета за биолошку сигурност. То је тело које формира министар пољопривреде, по важећем Закону о ГМО из 2009. године. Није ми јасно због чега је и то тајни списак. Како ће то бити нови закон, он мора да иде на јавну расправу. То није само питање генетичара, већ људи различитих струка.

У министарствима пољопривреде и трговине, међутим, кажу да од закона засад нема ништа. Како тврде, нови прописи нису чак ни написани. С друге стране, крајем прошле године шефица преговарачког тима за ЕУ Тања Мишчевић је изјавила да је нови закон о ГМО припремљен, усклађен са ЕУ и да треба да се нађе у процедури. Ова изјава је тада као гром погодила надлежне у ресорним министарствима, али су остали на њу неми. Она је тад и најавила да Србија планира да у наредних годину дана испуни све услове за улазак у СТО.

И док се на сва уста бруји о забрани ГМО, надлежне инспекције често пронађу понеку њиву илегално засејану „мутираном“ сојом. Поједини пољопривредници, мимо закона, сеју ГМ семе, па тиме хране стоку. До њега долазе на „црно“, посеју мале површине, па им се тешко улази у траг. Прича се и да добијају семе од мултинационалних компанија које на све начине лобирају не би ли се докопале плодне српске црнице. Тако да ГМ усеви, нажалост, на мала врата, полако стижу до српских њива.

У Министарству пољопривреде нисмо добили конкретан одговор да ли ће Србија бити против ГМО или не, али, како су нам рекли, прате се дешавања у Европској унији.

– Све одлуке ће бити усклађене са ЕУ и Светском трговинском организацијом – испричао је Јован Вујовић, руководилац Групе за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност Министарства пољопривреде. – Код нас је на снази закон из 2009. године, којим су забрањени промет, продаја и гајење ГМО. На нивоу ЕУ дошло је до измена, усвојена је нова директива која спушта одлучивање на ниво држава чланица. Оно што будемо морали да урадимо, биће урађено. Јавност ће бити укључена у расправе и трибине и апсолутно неће бити ништа без ње урађено.

Професор Миодраг Димитријевић, са катедре за генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да се у овом моменту Министарство пољопривреде прилично смислено понаша, иако зна да постоје притисци са свих страна.

– Питање је колико их притискају због СТО, а колико сами лобисти то раде – прича професор Димитријевић. – С друге стране, они сами кажу да не журе, да им то није приоритет и заиста није. Али, никакве прогнозе не можемо да дајемо, јер је код нас ситуација увек непредвидљива. Верујем да имају све припремљено, али мислим да сви чекају и да никоме то није хитно.

ОПШТИНЕ ПРОТИВ УЗГОЈА

У СРБИЈИ је 85 одсто становништва против ГМО. Тачно 130 локалних самоуправа потписало је декларацију против узгоја, промета и продаје ГМО. Стручњаци кажу да су то ретка питања у Скупштини када су владајуће партије и опозиција на истој страни.

ЕВРОПА НЕ ДОЗВОЉАВА ПРОИЗВОДЊУ

СВЕ чланице ЕУ дозвољавају промет робе која садржи ГМО. Произвођачи су, међутим, у обавези да на производу то и назначе. У томе се, како каже професор Миладин Шеварлић, разликују од САД, где таква законска обавеза не постоји. Осим у држави Вермонт, где ће одлука о обележавању ГМ робе, од 2016. године бити обавезна.

– Мађарска, као члан ЕУ, изменила је свој устав, и забранила узгој ГМО – прича проф. Шеварлић. – Све државе ЕУ престале су да гаје ГМ кромпир, а осим Румуније, Шпаније и експерименталне површине у Немачкој, не узгаја се ни генетски модификовани кукуруз. Када се ради о промету, ЕУ је толерантна, али уз обавезу означавања на декларацији.

Ј. СУБИН – НОВОСТИ