Питали смо се чему Аљбин Курти подучава београдску омладину

Почетком године питали смо се чему Аљбин Курти подучава београдску Иницијативу младих за људска права. Како правити Велику Албанију? Како организовати антисрпске демонстрације? Како спровести етничко чишћење? Мистерија се разрешила када су омладинци спровели прву акцију: чишћење Културног центра Новог Сада.

Млади Београђани су дошли у Нови Сад са заштитним маскама и комбинезонима – као да је Српска Атина губава – и испрскали нас раствором за деконтаминацију. На улаз су, испод четворојезичне табле, залепили проглас који етикетира грађане и групе грађана са којима треба ”избегавати сваки контакт”, које треба ”деконтаминирати” јер су извор “заразе” и ”опаког вируса”. Kао да га је срочио доктор Менгеле. На крају су се на Твитеру похвалили: ”Били, очистили, отишли”.

Jad Vashem FaygelФајгеље су прскали и раније. Архиве Јад Вашема памте хиљаде мојих презимењака жртава Холокауста. Изненађење је да се оваква кампања мржње представља као антифашизам.

У ствари се ради о језичком неспоразуму између српских ученика и албанских учитеља. Програм ”чишћење шкија” није могао да се препише од речи до речи, јер ове последње нема у српском језику.

На албанском језику ”шкија” је подругљиви назив за Србина и представља грубу увреду. Брејсторминг за налажење одговарајуће замене се претворио у прави културолошки карамбол. Кад су Албанци предложили ”чишћење Срба” омладинци су са жаљењем признали да та реч, упркос њиховим напорима, још увек није довољно увредљива у српском језику. Да се разумемо – правдали су се – није проблем да поведемо Србе у чишћење Срба, али ипак ћемо морати да им приђемо мало изокола.

Тада је један српски глупан предложио ”чишћење Шиптара”. Срећом, нико га није чуо. Други је узвикнуо ”чишћење фашиста!” Албанци су слегли раменима: зашто би ико чистио фашисте и зашто би то била увреда. Али Срби су одмах знали да су нашли идеално решење.

 

Проглас има више смисла ако се чита у оригиналу, пре него што је ”српство” прозвано ”фашизмом”: ”Примећено је да се вирус српства шири Новим Садом, а да је Културни центар Новог Сада један од извора вируса”.

Заиста, КЦНС је једина установа културе која је прешла на ћирилицу, једина у којој се спомињу српске жртве и последња која одолева повратку жутог картела на све управне положаје у српској култури.

Српство Српске Атине је другачије од великоалбанског национализма који влада у Приштини. Новосадска ”катедрала”, која се налази преко пута Културног центра, за разлику од цркве Христа Спаса у Приштини, није окружена смећем и бодљикавом жицом. Наше мањине нико не протерује и не убија. Нико им не диже храмове у ваздух. Ако би неко то пожелео, прво би морао да има посла са нама, јер бисмо бранили своје комшије.

Зашто Иницијатива мрзи умерени српски национализам а воли екстремни албански национализам?

Зато што им не смета национализам, већ Срби!

Док остатак нације обележава Мартовски погром, ови млади Срби започињу етничко чишћење сопственог народа по великоалбанском рецепту.

Какав је профил ових либералних јањичара?

Пре свега, они су занемарљива мањина. Читав лоби не броји више од 150 људи, али контролише стотине организације попут Иницијативе и КАНВАС-а, а преко њих и доларске буџете са преко 7 нула.

Иницијатива младих за људска права има већи буџет од Културног центра Новог Сада. Само од НЕД-а, Рокфелера и Сороша добила је преко милион и по долара. Они су радикални, агресивни и не презају ни од чега. Следећа чишћења ће укључивати физичке нападе и уличне нереде. Косово је очишћено, на реду је Војводина.

За рзлику од њих, већина Срба воли свој народ и не мрзи никог, али је тиха и неодлучна. Она се не бори са своје, а кад дође до сукоба, стоји по страни и тражи објективност.

Антисрпска мањина је по ко зна који пут надгласала српску већину и спрема нова чишћења. Њих је само 150 активиста, али нас је активних још мање. Али кад се већина пробуди, пропашће им и нацистички планови и великоалбанска обука и Рокфелерове финансије. Јер ово је наша земља.​

Андреј Фајгељ, „Чистка по Куртијевом рецепту”, Вечерње Новости, 17. март 2015, стр. 15