Комисија за реформу правосуђа завршава сугестије за измену Устава Србије

ПРВА „рука“ сугестија за измену Устава, изашла из пера радне групе коју је, пре тачно годину дана, формирала Комисија за реформу правосуђа, ближи се крају. Како сазнају „Новости“, најважније измене засад се махом односе на правосуђе и владавину права, а циљ радне групе је да прво утврди шта би требало мењати и у ком правцу.

Следећа фаза је писање конкретног текста измена највишег правног акта, који би требало да буде готов у наредне три године. Или бар тако каже Национална стратегија реформе правосуђа 2013-2018.

Да Устав мора да се мења, из Брисела је поручивано више пута, а шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт био је врло директан пре три дана – измене морају да гарантују независност судија и тужилаца. Утицај политике на правосуђе мора да се сведе на минимум, а то ће се постићи, између осталог, ако се измени начин избора судија и тужилаца.

Горан Илић, председник Удружења јавних тужилаца и њихових заменика, каже да је тужилаштво код нас и даље организовано по моделу совјетске прокуратуре, који је одавно превазиђен, и да је његов уставни положај неодржив:

– Са увођењем тужилачке истраге улога тужиоца је промењена, па он сада, осим гоњења починилаца кривичних дела, мора да води истрагу, да одлучује о правима учесника у кривичном поступку, па и да посредно учествује у утврђивању кривице (било кроз начело опортунитета када неког ослобађа одговорности у замену за хуманитарну донацију или кроз договор о споразумном признању кривице). Зато тужилац у Уставу мора да буде дефинисан као правосудни орган.

Осим тога, морала би да се ублажи постојећа хијерархија, јер сада један човек, републички тужилац, контролише све истраге. Промене ће бити сличне онима у региону – да више немамо јавног тужиоца и његове заменике, већ главног тужиоца, који руководи службом, и тужиоце који раде на конкретним истрагама.

Промене подразумевају и другачији начин избора тужилаца. Сада их, како напомиње Илић, бира парламент, на предлог Владе, што значи да тужилац мора да има политичку подршку. Скупштина бира и чланове Државног већа тужилаца и Високог савета судства. Убудуће би судије и тужиоце могли да бирају или далеко независнији ДВТ и ВСС, или заједничко тело – Високи савет правосуђа. Чланови тих тела били би судије и тужиоци, а место министра правде и председника законодавног одбора заузели би професори и правници, који нису активни политичари, и које посланици бирају двотрећинском већином.

– Високи савет судства, који би требало да гарантује независност судија, и сам треба да буде независтан, па представници извршне и законодавне власти, према плану радне групе за измену Устава, неће бити његови чланови – каже Омер Хаџиомеровић из Друштва судија Србије.

Ни председнике судова не би требало да бирају посланици, а требало би укинути и први избор судија на три године, јер за кандидате сада гласа Скупштина, а ВСС им тек после даје сталност функције. То значи, да би неко уопште постао судија, мора прво да има иза себе политички консензус.

Хаџиомеровић додаје да би Устав требало прецизније да регулише и услове за престанак судијске функције, као и да да гаранције за финансијску независност судства.

НЕЗАДОВОЉНИ ТУЖИОЦИ

УСТАВНИ положај тужилаца важан је, пре свега, због самих грађана, који не треба да схватају тужилаштво као представника власти, већ као заступника правде, каже Илић. Он додаје да, према истраживањима, 85 одсто његових колега није задовољно самосталношћу у односу на извршну, а 75 одсто на законодавну власт.

(Вечерње новости)