Хоће ли неко већ једном да ућутка овог америчког црног лажљивца?

Црн, да црњи не може бити. Барак Обама. Не по кожи, већ по образу. Лажов кога неко мора да заустави!

„Црн к’о ђаво“ каже наш народ; Обама – ипак тренутак истине.

Амерички председник Барак Обама, добитник је Нобелове награде за мир готово одмах по ступању на дужност на место председника ове моћне државе. Тада је добио награду ни за шта, то је свима јасно. До данас је сачувао и статус председника, и Нобелову награду и чињеницу да је добио ни за шта.

Посматрајући тај догађај можемо да кажемо да је, као и код други преседика ове државе по злу познате, то пре свега могло да значи да је мир у његовим рукама, а не његова заслуга. Мир овога света. А ево, тај човек нема ни то.

Барак Обама је, током конференције за новинаре после састанка врха групе Г7 у Хагу, одбацио тврдње становника са истока бивше Украјине о нужности њихове самоодбране пред нео-нацистичким режимом из Кијева. Он је то назвао „оправдањем руских националиста из Украјине за предузимање војне акције“.

„Нема доказа за руске изјаве да им било где прети опасност“ али га је посебно погодило порење ситуације са Косовом и Метохијом. „Али када чујем поређење, на пример са Косовом, где је влада масакрирала на хиљаде људи… Такво поређење апсолутно нема смисла. Мислим да је важно да свима буде јасно да треба одбацити сва могућа оправдања за потенцијалну руску акцију“ изговоио је Обама машући ноншалатно руком уз гримасе „ма, није то ништа“…

Наравно, Обама није поменуо чак ни маскар у Одеси где је режимска полиција помагала „демонстрантима“ да спале Дом Синдиката у том граду и тако спале и 40-торо људи који су се у том тренутку нашли у тој згради. За неке од жртава је доказано да су спаљени не тако што их је захватио пожар већ што су бесправно заробљени, мучени, жене силоване, а потом поливани бензином по глави и деловима тела и остављени да тако изгоре до смрти.

Током „мирног“ преузимања власт у Кијеву.

Иначе, рат у бившој Украјини је почео тако што је легално изабрани председник Украјине, Јанукович, одбио да приступи Европској унији не желећи да земља постане црпна станица Уније а становништво доведено у робовски положај. Одлучио се за одржавање тренутног стања које је значило ослањање на руске политичке али и економске потенцијале који су бившој Украјини убризгавали живот. Осим тога, то је значило и приврженост вредностима које Русија гаји а пре свега дуготрајном миру. Све јаче нео-нацистичке снаге у Европи, уз инструкције из Вашингтона, нису могле да се помире са губитком плена и искористиле су ултра десничарске организације (не оне попут српских млако оријентисаних покрета већ праве, екстремне групе и појединце) да започну протесте. Већ у првим данима тих протеста истицани су фашистички симболи али и вршена зверства над легалном полицијом, припадницима Беркута али и цивилима.

Власт је свргнута а на водеће положаје државе дошли су неотесани криминалци и политички деликвенти, попут оних у Србији али агресивнији према сопственом народу. Готово истог часа послата је војска од ових истих демонстраната на исток земље насељен становницима руског порекла али – Украјинцима, како и данас истичу. Једини разлог је био тај што не желе да прихвате безакоње, које ми у Србији јесмо према односу власти према Косову и Метохији. Режиму из Кијева је то био повод да нападне своје становништво, а у ствари да засите своју мржњу и зарад интереса Запада изазову рат у непосредној близини Русије. Становништво је било приморано да се брани како их не би задесила судбина Одесе. По неким информацијама исто би било и са српским народом да није пристао тако ћутке на процес предаје своје покрајине сепаратистима, „бившим“ терористима под окриљем САД и ЕУ.

Са друге стране, на Косову и Метохији, Западни медији су скривали истину о терористичкој природи УЋК и тако зверски убијане полицајце прећуткивали представљашајући терористе да су убијени житељи шиптарских села и то на националној основи. Осим тога, немајући никакво оправдање, дошао је на чело ОЕБС-а американац Вокер и легитимну антитерористичку акцију полиције, против наоружаних УЋК терориста, политички искористио као повод да се исконструишу наводи о масакру цивила у циљу стварања легитимитета за НАТО бомбардовање СРЈ. Лажљива политика Вашингтона и данас је водећа и уобичајена за Запад, који кроз контролисане и приватне медије, лажима обезбеђује и подршку јавности за своја злодела широм света. О трговини органима отетих Срба на Косову и Метохији Американци не желе да говоре јер, према општим сазнањима, директно су умешани као дистрибутери тих органа на црно тржишште својих држава. Преко Турске та веза се до данас превлачи до Израела а активна је и на подручју сукоба бивше Украјине где се масовно, уз помоћ америчке опреме и мањих првиатних авиона преносе органи убијених војника и цивила. Баш из тих делова земље где Русима не прети никаква опасност, како Обама тврди.

                     Псалам 35.
                     За крај, слуге Господњег Давида.(МТ: Псалам 36)

 

                   2.  ГОВОРИ безаконик грешећи у себи,
нема страха Божијег пред очима његовим;
3.  јер обману пред Њим
да призна безакоње своје, и да омрзне (на њега).
4. Речи уста његових су безакоње и лаж,
не хтеде да се опамети да чини добро;
5.  безакоње смисли на постељи својој,
иђаше сваким путем рђавим,
а на зло (никад) не негодова.