Такозвано Косово ће тражити помоћ од амбасада земаља ЕУ и САД да на алтернативне начине добије позивни број и интернет домен

Обезбеђивање позивног броја и Интернет домена према стандарду ИСО 3166-1 од виталне је важности за Косово, чиме би се повећало и присуство Косова у светској виртуелној мрежи. Косово ће стога, заједно са амбасадама земаља чланица ЕУ и амбасадом САД-а, координисати своје напоре у проналажењу „алтернативних начина“ да добије позивни број, домен на Интернету и посебан суфикс, с обзиром на то да тренутно постоји технички, али и политички проблем да се то оствари.

На Косову се увелико одржавају и радионице за учеснике из разних сектора у косовским институцијама у циљу „стратешког планирања изградње капацитета и независности Косова на глобалним комуникационим мрежама“. Са друге стране, из Београда тврде да и уколико би се десило да се Косову додели позивни број, то би био број који би Србија затражила, јер чланице Међународног савеза за телекомуникације (ITU) могу да буду само чланице УН-а, што значи да Србија располаже тим бројем, те може и да га узме назад.

Србија је та која треба да затражи од ITU-а позивни број за Косово, којим би она и располагала, што је Србија и спремна да учини, али заузврат тражи да Косово обезбеди лиценцу Телекому у покрајини. Упадљиво је и то да, док се Београд позива на строга правила ITU-а, Приштина, тражећи алтернативне начине, форсира ICANN, међународну организацију за алтернативан начин регулисања комуникацијских сектора.

„Заменик косовског министра спољних послова, Петрит Селими, састао се данас у Приштини са амбасадорима Сједињених америчких држава, Немачке, Велике Британије, Француске и Шведске, како би разговарали о разноврсним економским питањима, али и о даљој афирмацији државе на међународној сцени, са посебним акцентом на обезбеђивање домена и позивног броја за нашу земљу,“ саопштило је данас косовско министарство спољних послова.

Селими је рекао да је обезбеђивање позивног броја и домена у оквиру стандарда ИСО 3166-1 од „виталне важности“, како би се и на Интернету повећало присуство Косова. Он је додао да је косовско министарство спољних послова организовало радионице за учеснике из разних сектора у косовским институцијама, а у циљу стратешког планирања за „изградњу капацитета и независности Косова у оквиру глобалних комуникационих мрежа“.

Селими је нагласио и посвећеност Косова ка пуној примени националних стратегија за признавање Косова, али и за комуникацију преко интернета, јавну електронску комуникацију, а изнад свега, за добијање посебног суфикса (ознака државе у веб адресама, прим. ред.) и веб адресе.

Истовремено, косовски заменик министра спољних послова признао је да обезбеђивање позивног  броја и домена за Косово, које, како је наглашено у саопштењу, додељује међународна агенција „Internet Corporation for Assigned Names and Numbers“ (ICANN) представља технички, али и политички проблем, али и да ће се због тога, истакао је Селими, координисати напори са овим дипломатама, те амбасадама земаља чланица ЕУ и амбасадом САД-а, у проналажењу „алтернативних начина“, како би се Косову обезбедио посебан позивни број и домен.

У саопштењу из косовског министарства спољних послова истакнуто је и да су међународни представници на састанку пружили пуну подршку у испуњењу циља да Косово добије позивни број и домен, као и да обезбеди своје присуство у осталим организацијама за статистику.

Селими се данас састао са замеником амбасадора Немачке, Матијасом Кеслером, другим секретаром амбасаде Велике Британије за политичка питања, Робином Бадом, другим секретаром шведске амбасаде, Линдом Волберг, политичким саветником у амбасади САД-а, Брајаном Маркусом, те аташеом за сарадњу у амбасади Француске, Азром Хасановић.

Београд: Само Србија може да за Косово затражи број; правила ITU-а врло јасна и строга

И док се у саопштењу из Приштине, међутим, нигде не спомиње Међународни савез за телекомуникације – ITU, као кровни светски ауторитет који додељује тзв. „country code„, на његова строга правила се управо позива Београд, који тврди да су на страни Србије у овом тренутку аргументи, али и преговарачки потенцијал за додељивање броја.

Уколико би се и десило да се Косову додели позивни број, то би био број који би Србија затражила, јер чланице Међународног савеза за телекомуникације (ITU) могу да буду само чланице УН-а, што значи да Србија располаже тим бројем, те може и да га узме назад, тврди за КоССев извор близак српском преговарачком тиму.

„У ITU ће Косово врло тешко икад ући. Србија може да затражи позивни број, али онда Србија располаже тим позивним бројем. Дакле, Србија може и да га узме назад,“ тврди овај извор.

Косовска страна је покушала да разреши ову ситуацију увођењем ‘посредника’, који би уместо Србије затражио позивни број, наводи даље овај извор и додаје да је то покушала Аустрија, али је ITU то и одбио:

„Из Приштине се тражи начин како да премосте ту ситуацију. Због тога покушавају да уведу неког посредника. Имали су идеје да Аустрија, или нека друга земља, у име Косова затражи од ITU-а позивни број. ITU-у је одбио то зато што је то нешто што је у вези са територијом, тако да су они ‘осуђени’ на то да ми тражимо тај позивни број.“

А додатан проблем за Косово, додаје наш извор, представља и то што је Косово већ лиценцирало два мобилна оператора и неколико оператора фиксне телефоније, којима су и обећали да неће бити додатних оператора на Косову.

Србија је та која треба да затражи од ITU-а позивни број за Косово и Метохију, што је Србија и спремна и да учини, али заузврат тражи да Косово обезбеди лиценцу Телекому у покрајини.

„Претходна Влада је постигла споразум о томе да Телеком Србија настави да нормално функционише на КиМ-у, у замену за то да Косову и Метохији, Србија додели на коришћење позивни број, али да, када позивате из Београда у Приштину и из Приштине у Београд, не позивате међународни позивни број, већ само када одете у другу земљу,“ тврди овај извор и наводи пример:

„Рецимо, из Лондона бисте Приштину позивали на 383, а Београд на 381, али бисте из Београда Приштину и даље позивали позивним бројем за Приштину (038) и плаћали бисте по тарифи која је предвиђена за Приштину у оквиру међуградског саобраћаја. А као последица тога, поново би била активирана српска мобилна телефонија на подручју КиМ-а и српска фиксна телефонија, што је од изузетног значаја за наше људе, а можда би и Телекому Србије било омогућено да оствари неки профит, с обзиром на то да је реч о тржишту од 1.7 милиона становника.“

Међутим, додатни проблем представља и то што је Косово у међувремену лиценцирало још два мобилна оператора и неколико оператора фиксне телефоније којима је обећано да се неће уводити нови оператори.

„Приштина, међутим, има проблем са тим да истовремено са нашом одлуком да узмемо још један позивни број који ћемо дати њима на коришћење, они доделе ту лиценцу Телекому Србије. Они имај наводно тај проблем због тога што су лиценцирали два мобилна оператора, и неколико оператора фиксне телефоније, којима су обећали да неће бити више оператора и сада, ако Телеком Србија уђе са јефтинијим ценама, онда ће њих ти оператори да туже за износе, који се мере са, не знам, којим милионима, али то већ сада није наш проблем. Треба да знате да смо ми са наше стране заиста све урадили,“ објаснио је за КоССев извор близак преговарачком тиму.

ICANN – алтернативан начин регулисања комуникацијских сектора

О алтернативном начину регулисања комуникацијских сектора, те о међународним организацијама које то чине, али и о кључним разликама Међународног савеза за телекомуникације (ITU) и Међународне корпорације за додељена имена и бројеве (ICANN), писао је Геоф Хјустон у часопису „Интернет протокол“.

Он је објаснио да је ICANN формиран да би се на алтернативан начин, другачије од ITU-а регулисали комуникацијски сектори, а што управо Приштина тренутно тражи.

„…Очигледно да је ICANN намерно формиран да би се индустрији дала алтернативна структура за координацију и уређивање у домаћим и међународним комуникацијским секторима, а у односу на оно што је ITU (Међународни савез за телекомуникације, прим.ред.). Критична разлика је да ICANN није у видљивости својих активности у први план истакао владе, већ уместо тога, он ставља потребе индустрије и рад конкурентног и неуређеног међународног сектора комуникација као главни подстицај за координацију активности,“ објаснио је Хјустон.

(Коссев)