Српске судије на Косову ће, пре или касније, морати да се одрекну српског држављанства

Они који се буду пријавили за судије на Косову, кад-тад мораће да се одрекну српског држављанства и прихвате косовско, тврди Драгана Бољевић, председник Друштва судија. Не може нико бити натеран да се интегрише у неки други систем који није правосудни ситем Србије, сматра Никола Кабашић, в.д. председника Вишег суда у Косовској Митровици.

Вест приштинских медија, која се брзином ветра проширила међу запосленима у српском правосуђу на Космету, посебно на Северу, да ће им у марту престати радни однос на досадашњим функцијама, у разговору за „Спутњик оштро демантује Никола Кабашић, вршилац дужности председника Вишег суда у Косовској Митровици.

Српски судови и даље раде

„Не знам у чијем су интересу овакве дезинформације! Судови који раде у систему Републике Србије који су основани Законом и Уставом Републике Србије настављају да функционишу и даље по истом систему и истим темпом као и до сада. Није ми познато да је донет Закон, нити промењен Устав Републике Србије који би другачије дефинисао статус судова Републике Србије на Косову и Метохији“, каже Кабашић.

Кабашић подсећа да је општепознато да је Влада Србије у Бриселу постигла, како каже, такозвани споразум са Приштином о интеграцији српских судија и правосудног особља у правосудни систем републике Косово, али да време, датум и услови када би то требало да се деси за њега нису познати.

„Чини ми се да се све сада налази у фази преговора и договора између Брисела, Београда и Приштине — око методологије и динамике реализовања тих договора. Фазе по којима ће се то одвијати мислим да још нико не зна. Положај судија и тужилаца је дефинисан Законом и Уставом Србије. Не може нико бити натеран да се интегрише у неки други систем који није правосудни ситем Србије“, напомиње Кабашић.

Медији у Приштини објавили су да се са интеграцијом у систем косовског правосуђа почиње од 25. марта и тај ће процес трајати до 1. септембра ове године.

По медијима, заинтересовани за рад у правосуђу на Косову мораће да конкуришу за будућа радна места, а они који не желе да наставе рад на Косову, нуди им се пензија у износу од 60 одсто од просека плате за 2014. годину и додатак од два одсто по години радног стажа.

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић за Спутњик каже да судије у Србији имају уставом загарантовану сталност судијске функције и непреместивост.

„Уставом Републике Србије је прописано да је правни поредак Републике Србије јединствен. Према томе, на подручју целе територије Србије треба да важи правни поредак Републике Србије. Због тога, нико, ако поступа у складу са Уставом, не може натерати судије Републике Србије да се пријаве да буду судије у судовима које су ван правног поретка државе Србије“, објашњава Бољевићева.

Поштовати Устав Србије

Бољевићева каже да је ствар појединца, то јест његове воље да ли ће се неко од судија пријавити да буде судија у косовском суду.

„Не може их нико натерати, и због тога што таква одлука за собом вуче и низ импликација на положај те особе. Можда се у прво време неће тражити да се судија одрекне држављанства, али ниједан правни систем ниједне државе не дозвољава поседовање два држављанства. Тражиће се да се судије определе за држављанство или Србије или Косова. У том смислу, они који се буду пријавили да буду судије на Косову, кад-тад мораће да се одрекну српског држављанства и прихвате косовско“, тврди Бољевићева.

Она подсећа да ће онима који постану судије косовског суда престати судијска функција у Србији, а тиме све гаранције које према Уставу Србије имају; сталност, непреместивост итд.

„Судије на Косову немају институцију гаранције непреместивости, што значи да судија може да буде премештен у било који суд на Косову, без сопствене сагласности. То ће се реперкутовати и на пензијска осигурања, јер на Косову, колико је нама познато, постоје неке линеране пензије, и то питање још није разрешено. То су пензије између 60 и 100 евра, што значи много мање него што је у Србији. У сваком случају, ми сматрамо да правни поредак Србије мора да буде поштован и да се мора поштовати Устав док такав Устав постоји. С друге стране, сматрамо да положај судије у Србији не може да буде угрожен било каквим договорима и да ниједан судија не може, да тако кажем, да буде натеран да престане да буде судија у Србији, или да се пријави да буде судија у судовима који су ван правног ситема Србије“, каже она.

На који ће се начин онда применити Споразум о правосуђу постигнут између Приштине и Београда у Бриселу, Бољевићева каже да то питање није за струку.

„Ми као судије говоримо шта је правни поредак и шта је по Уставу Србије. Ако се политичари понашају на начин да се договарају супротно ономе што је написано у Уставу, то је већ њихова одговорност. Ми причамо о ономе што је право“, закључује Бољевићева.

(Спутник)