М. Новаковић: Анализа једне издаје „Софа версус Ипап“
СОФА споразум је омогућио неометано и неконтролисано кретање наоружаних америчких војника и њихове војне технике широм Србије.
…Вероватно је сувишно напоменути да- овакво „политички проституисано“ подаништво ратно-злочиначкој војној алијанси која је 1999 бесомучно водила тромесечни илегални рат против наше отаџбине, чији ратне ожиљци су и данас видљиви широм Србије- нас неумитно сврстава у непријатељски табор према братској руској нацији.
Успостављање војног НАТО присуства на територији Србије, које ће у склопу агресивне НАТО стратегије према Руској Федерацији, евентуално ставити и саму Србију на листу руских дезигнираних циљева за војну одмазду (у случају војне конфронтације између НАТО и РФ).
Развој догађаја у Украјини (и региону) нам јасно указује да је такав сценарио врло могућ. Ако свему томе додамо очигледне напоре Вучићевог режима да антагонише и свесно погорша односе Москве и Београда, а све по налогу Вашингтона и Брисела- онда се неумитно стварају услови да се Србија, по први пут у својој историји, нађе на погрешној страни, готово неумитног глобалног сукоба између „добра и зла“- у улози „најамника Западне империје зла“….
Почетком 1999 Србији је упућен, од стране водећих Западних чланица НАТО алијансе, „Рамбује ултиматум“- сличан аустроугарском ултиматуму из 1914, који је резултирао у аустроугарски геноцид над србским народом, и одвео свет у један од насуровијих глобалних сукоба. Слично аустроугарском, НАТО ултиматум испостављен србској делегацији у Рамбујеу, у Француској, је био „дизајниран“ тако- да испостављањам неприхватљивих услова, за било коју независну нацију, ту нацију увуче у неравноправни рат.
Једна од најнеприхватљивијих ставки „Рамбује ултиматума“ је била- да Србија (тадашња СР Југославија) мора да омогући НАТО трупама „дефакто“ физичку војну окупацију целе своје територије. И потом се „десио“ ЦИА режирани масакр над наводним „албанским цивилима“ у косовском селу Рачак, који је послужио за формални почетак илегалног НАТО бомбардовања наше отаџбине.
Ја сам у јуну 2011 урадио детаљну анализу (издајничког) споразума „СОФА“ (проширена и дорађена верзија те анализе је доступна у мојој књизи „ПроЗападни Злочин, IV проширено издање, у издању Лулу.инц, 2014, странице 235-250), потписаног 2006 у Вашингтону између бившег председника Србије Бориса Тадића и америчке државне секретарке Кондолизе Рајс. Тим споразумом је теоретски и „легалистички“ омогућено да оружане снаге САД (и њихови партнери) добију неограничени физички приступ целој територији Србије, њеним цивилним и војним инсталацијама, практично без икакве накнаде, и оно што је било најскандолозније пун (дипломатски) имунитет у случају да припадници армије САД или њихови НАТО партнери, на територији Србије учине било какво кривично дело. Ставке тог споразума су се односиле чак и на НАТО цивилне контракторе из суседних балканских земаља, и широм света.
Ако и то није било довољно, СОФА споразум је омогућио неометано и неконтролисано кретање наоружаних америчких војника и њихове војне технике широм Србије. Чак је посебна ставка тог споразума, дозвољавала „окупаторским војницима“ да могу да користе оружје „за самоодбрану“, и обавезивала србске полицијске и војне органе да им у таквим случајевима пруже пуну (ватрену?) подршку…
…Све ово је било важно напоменути- јер пре пар месеци (20 децембар 2014- 15 јануар 2015), између Србије и НАТО алијансе, ратификовани ИПАП (Индивидуални Акциони План Партнерства) споразум, се управо позива на СОФА документ. Увидом у ИПАП споразум ћемо лако сазнати, да одредбе тог документа „дефакто“ легализују физичку окупацију Србије од стране НАТО трупа- дакле оно што је СОФА дефинисала теоретски, овај најновији издајнички споразум између Вучићеве владе и НАТО команде, омогућује у пракси…Оно што је такође важно напоменути- према изјавама НАТО званичника, Вучићев режим је добровољно и самоиницијативно потписао ИПАП. Шта више Србија се својевољно определила за највиши могући степен сарадње са НАТО алијансом, што практично значи „неформално чланство“ у оквиру ове агресивне алијансе (која је 1999 починила стравичне злочине над нашим народом, и економски и еколошки опустошила нашу државу)…
НАТО извори, са којима су разговарали новинари „Новости“ прецизирају да је овакав највиши степен војне сарадње између НАТО и Србије остварен по захтеву Београда, и да је и досада Србија доказивала у пракси своју лојалност НАТО-у својом „хипер-активношћу“ у неким међународним мисијама.
„Била је активнија чак и од неких НАТО чланица“, дословце наводе ови извори. У овом случају је тешко избећи епско поређење између „Турчина (НАТО) коме је рука крвава до лаката, а Потурици (Србији) до рамена“.
Очигледно, да у својој параноидној намери да Србију „уведе“ у ЕУ- чак и ако нам Брисел шаље неумољиве сигнале (својим бесконачним списком понижавајућих услова за „пријем“) да нас у стварности не жели, или да нас бар не жели као целовиту територију и независну нацију- Вучићев режим вуче потезе који су у тотално супротни расположењу и интересу грађана Србије, од којих се 75% оштро противи уласку у НАТО, као и потезе који су очигледно у директној супротности са војном неутралношћу, коју је Народна скупштина Србије прогласила 2007.
Упркос празној и „политикантској“ реторици Београда (али и Брисела) да чланство у ЕУ, не подразумева чланство у НАТО, садржај ИПАП споразума управо доказује супротно. Овај документ садржи више одредби о усклађивању „стандарда“ између наше земље и ЕУ, него између Србије и НАТО. Такође досадашња пракса пријема свих других балканских и источно-европских чланица у Евроунију, недвосмислено доказује да је НАТО чланство „дефакто“ мандаторно. Све ово указује на непоштене и прљаве намере према нашој нацији, не само од стране политички некомпетентног србског режима, већ и од стране цивилне и војне „бриселске администрације“…
Вероватно је сувишно напоменути да – овакво „политички проституисано“ подаништво ратно-злочиначкој војној алијанси која је 1999. бесомучно водила тромесечни илегални рат против наше отаџбине, чији ратне ожиљци су и данас видљиви широм Србије- нас неумитно сврстава у непријатељски табор према братској руској нацији. Успостављање војног НАТО присуства на територији Србије, које ће у склопу агресивне НАТО стратегије према Руској Федерацији, евентуално ставити и саму Србију на листу руских дезигнираних циљева за војну одмазду (у случају војне конфронтације између НАТО и РФ).
Развој догађаја у Украјини (и региону) нам јасно указује да је такав сценарио врло могућ. Ако свему томе додамо очигледне напоре Вучићевог режима да антагонише и свесно погорша односе Москве и Београда, а све по налогу Вашингтона и Брисела- онда се неумитно стварају услови да се Србија, по први пут у својој историји, нађе на погрешној страни, готово неумитног глобалног сукоба између „добра и зла“- у улози „најамника Западне империје зла“….
Пише: Миодраг Новаковић
…У следећем наставку: АНАЛИЗА ЈЕДНЕ ИЗДАЈЕ 2: „РАШЧЛАЊИВАЊЕ ИПАП-а НА ИЗДАЈНИЧКЕ СЕГМЕНТЕ“, М. НоваковићИзвор: ФБ репортер
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
