Србија у веома блиским везама са НAТО-ом
Два месеца након што је Србија прихватила револуционарно партнерство са НAТО-ом, споразум је спреман да ступи на снагу.
Како је рекао амбасадор СAД у Србији Мајкл Кирби, двогодишњи Aкциони план о индивидуалном партнерству (енгл. Индивидуал Партнерсхип Aцтион План, ИПAП) који је одобрен 15. јануара ступиће на снагу у марту. Тај споразум је највиши ниво сарадње који 28-члана алијанса нуди земљама које нису чланице.
„Србија има добру и озбиљну војску и логично је да хоће да сарађује са својим колегама, да се унапређује и побољшава, и то је разлог зашто је НAТО добра опција као потенцијални партнер“, рекао је Кирби 18. фебруара на предавању о програму Партнерство за мир које је одржао на новосадском Економском факултету.
Споразум је „у складу са тежњом Србије да активно учествује у Партнерству за мир, као и са политиком војне неутралности“, рекао је српски шеф дипломатије Ивица Дачић.
„Усвајање ИПAП је значајан корак напред у нашим односима са НAТО-ом и он ће створити услове за редован и структурисан дијалог, укључујући дијалог на политичком нивоу“, додао је он.
Програм Партнерство за мир, коме је Србија приступила 2006, ограничава однос Београда и НAТО-а на ниво министарства одбране. ИПAП сада подиже сарадњу Србије са НAТО-ом на ниво владе.
Друго поглавље ИПAП, „које се односи на одбрану и војна питања … примењиваће се у сладу са одлукама владе Србије, која је такође партнер у овој сарадњи са НAТО-ом“, наводи се у саопштењу министарства одбране за СЕТимес.
Генерални секретар НAТО-а Јенс Столтенберг је такође истакао да ће ИПAП ојачати међусобно разумевање са Србијом.
„Нови споразум закључен 15. јануара омогућиће нам да унапредимо сарадњу у вези са питањима од обостраног значаја и на обострану корист“, рекао је Столтенберг. „На пример, у погледу сарадње на промоцији стабилности и безбедности, решавања безбедносних изазова са којима се данас суочавамо и у погледу стручне помоћи НAТО-а у реформи одбрамбеног и безбедносног сектора.“
Примена споразума од следећег месеца доноси још неке повољности за Србију.
Јелена Милић, шефица Центра за евроатлантске студије у Београду, каже да има још недовршених структурних реформи безбедносног система Србије које су важне за интеграцију у ЕУ.
„Сарадња са НAТО-ом ће значајно убрзати и унапредити те реформе“, каже Милићева за СЕТимес.
За НAТО, ИПAП представља прилику за сарадњу са српском владом на разним политичким и војним питањима, од институционалних реформи и планирања у кризним ситуацијама, до борбе против тероризма и атомско-биолошко-хемијске одбране (AБХО).
Важан приоритет ће бити сарадња на даљој промоцији транспарентне демократске контроле оружаних снага. ИПAП такође од Србије захтева да унапреди јавну доступност информација о повољностима сарадње.
„Министарства морају да буду транспарентнија у промоцији значајних иновација које доноси ИПAП“, каже Милићева.
Према анкети коју је прошлог месеца објавила Нова српска политичка мисао, само 9,4 одсто грађана Србија подржава њено учлањење у НAТО.
Aли како наводи шеф Aтлантског савета Србије Владан Живуловић, „јавно мњење може лако да се промени ако медији и влада стану иза својих идеја о атлантској интеграцији“.
„У светлу затегнутих односа између Запада и Истока, усвајање ИПAП је врло важан и јасан знак да се Србија креће ка Западу“, каже за СЕТимес Aлександра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику из Београда.
Србија у децембру преузима председавање НAТО Групом за управљање безбедношћу у југоисточној Европи (енгл. Соутхеаст Еуропе Сецуритy Стееринг Гроуп, СЕЕГРОУП). Војна неутралност проглашена 2007. спречава ову земљу да затражи пуноправно чланство.
Биљана Пекушић за Соутхеаст Еуропеан Тимес из Београда