НА КОСОВСКИМ БАРИКАДАМА „БЕЗ БЛАГОСЛОВА“
„А шта вам се чини? Човјек неки имаше два сина, и дошавши првоме рече: Синко, иди данас ради у винограду моме. А он одговарајући рече: Нећу! И послије се раскаја и отиде. И приступивши другоме рече тако исто. А он одговарајући рече: Хоћу, господару! И не отиде. Који је од ове двојице извршио вољу очеву? Рекоше му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и блуднице прије вас ући у Царство Божје. Јер вам дође Јован путем праведним, и не вјеровасте му; а цариници и блуднице повјероваше му; а ви видјевши то, не раскајасте се затим да му вјерујете“. (Мт. 28-32).
Док сам живео у Африци, за Србе на Косову и Метохији сам се нарочито молио Богу и провео пуно бесаних ноћи читајући вести о томе како су напуштени, остављени од српских власти и политичара и препуштени на милост и немилост онима који отимају нашу свету колевку и драгуље наше вере, душе и бића српског. Жарко сам желео да дам свој скромни допринос али сам се осећао немоћно 11 000 километара удаљен од Отаџбине. Поред молитава и богослужења, организовао сам и неколико скупова, изложби, пројекција, петиција, донаторских вечери…. Био нам је и Владика Артемије и одржао неколико састанака са јужноафричким властима учвршћујући их у одлуци да не признају лажну независност (ово је веома важно имајући у виду да је Јужна Африка лидер афричког континента и да многе афричке државе ослушкују став Јужне Африке).
Одмах после нелегалног и отимачког акта о самопроглашеној косовској независности, на свети храм смо поставили (можда јединствено у православном свету) два транспарента на енглеском језику: “Косово је срце Србије” и “Боже, чувај Косово”, да сведочи о праведној борби српског народа до коначног ослобођења Косова и Метохије и како бисмо пренели поруку локалној јавности и упознали их са нашим страдањима и неправдама које трпимо. Привукли смо пажњу у нашем окружењу и поједини локални медији су објављивали текстове и интервјуе о проблему Косова и Метохије…. Ипак, све ово и даље није могло донети спокоја мојој души, осећајући да сам, упркос свему, предалеко од места страдања и грдног судилишта.
Када је запретила велика опасност Србима на северу Косова, они се сложно организоваше и подигоше барикаде да се заштите и да одбране своју Отаџбину, достојанство, душу, веру, земљу, породице, све нас и наше светиње, да нам осветлају образ и посведоче да није исчезао лазаревско-обилићки дух у Срба. На барикадама су били сви. Имали су распоред и били једно срце и једна душа. Дежурали су наизменично запослени у школама, обдаништима, болницама, рудницима, банци, пошти, приватними државним фирмама … једном речју сви једнодушно и сложно. Те године (2011.), по доласку у Србију на одмор, мој стари пријатељ и брат у Христу, писац Антоније Ђурић, предложи ми да одемо и посетимо наш народ на барикадама. Није требало два пута да ми каже. Кренусмо на пут са братом Недом Исаковим из петровградског Равногорског покрета. Проведосмо цео дан са народом у Рудници, Јарињу и Брњаку, Звечану, Митровици и Зубином Потоку.
Народ свуда љубазан, гостопримљив, радостан. Захвални на свакој подршци, посети, речи, молитви…. Понегде препознају Антонија. Грле га. Од мене траже благослов. Антоније им говори да сам на служби у Африци. Велики број њих су чули и шитали о томе да Срби имају своју светињу и у Африци. Преносим им колико мислимо на њих, у чему се трудимо и молимо за њих чак и у далекој земљи. Неки са сузама у очима грле и љубе са благодарношћу, оснажени свешћу да нису заборављени и да им подршка и помоћ стиже са свих континената где год има православних Срба, где се православно мисли и српски осећа, где живи дух Лазара и Милоша. Сада ми је душа испуњена и могу мирно да се вратим свом послушању у далеком свету. На повратку кући, Антоније помену да се јавимо и надлежном Владики и пренесемо му своје утиске. Сачека нас веома непријатно изненађење. Иако уопште нисам служио нити имао намеру, ни носио било какву књигу или одежде… надлежни епископ ме добро изгрди, речима да нисам требао да долазим без благослова и шта ја уопште тражим на барикадама?! Антоније слуша и не може да верује својим ушима.
Био сам затечен и непријатно изненађен. То је заиста верна слика и прилика атмосфере која данас претежно влада и у нашој светој Цркви. Црква је увек делила судбину свог народа. Поред духовне науке и усмеравања које води путем вечног спасења, императив наше свете Цркве треба да буде: истински делити судбину свога народа и бити са њим истрајно и практично и у добру и у злу. Заносио сам се мислима и жељама да се тих дана, са благословом патријарха и светог Синода, на барикадама све црни од српских мантија, монаха и свештеника. На фотографијама сам понекад виђао поједине свештенике и монахе на барикадама али тог дана буквално нисмо видели никога.Имамо десетине епархија и хиљаде свештенства и монаштва. Прижељкивао сам да и ми дежурамо на барикадама сваки дан, бар по један дан са народом на смену. Каква би тек то сила била и како бисмо тада изгледали у очима КФОР-а, УНМИКА, полиције, Шиптара…
Како би тек било том нашем намученом народу, изданом, заборављеном, превареном…. Озарила би их Божија сила, вера, нада и духовна снага. Сигуран сам да бисмо таквим делањем надјачали многе афере и негативне контексте у које се стављају попови, владике, црква…. Делећи судбину свога народа и бити са својим народом и у добру и у злу. На жалост, све је то изостало и моје су жеље остале санак пусти. Ако наставимо овако – не може нам бити боље. Народ гладује, деца нам живе испод сваке границе људског достојанства, а ми се отимамо око парохија и прихода (плена) као дивље звери по афричким џунглама и усред поста једемо месо браће своје сплеткарећи, клеветајући, напуштајући страх Господњи….
Не треба крити и тиме саучествовати у било чему што није добро. Световни дух, секуларизам и идолопоклонство материјалистичким вредностима по епархијама и парохијама (и самим тим нарушени међуљудски и братски односи) попримају размере епидемије. Летос у Србији није било свештеника кога сам срео, а да се није жалио на једно исто: други свештеник – сабрат га је оклеветао код Владике, подметнуо неистине, смењен је са парохије, премештен, други је добио бољу парохију, дошао на готово, Владика је без темељнијег испитивања прихватио сплетке и клевете, има своје одређене миљенике, нанета је штета Цркви (парохији….) ради додворавања властима, политичарима, бизнисменима…. И увек и код свих иста прича. Алармантно.
Већина нас томе доприноси, својим ставом, приступом, поступцима, кукавичлуком, заборавом због чега смо постали свештенослужитељи…. Морамо да се освестимо, отргнемо и повратимо на прави и благословени пут или ће бити касно када се спусти Божија десница на све, а прво на нас: владике, монахе и свештенике. Ако се будемо трудили онако како је Богу угодно и како Он од нас очекује – Господ ће нас даровати сваким благословом и узвратити нам стоструким добром. Нека нам је свима срећан, спасоносан и Богом благословен часни пост! Да нам буде на истинско покајање, поправљање и исправку живота, задобијање страха Господњег, очишћење душа и тела и вечно спасење!
Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)
__________________________________________
http://www.srbobraz.org/Aktivnosti/Saopstenja_i_komentari/2011/KrstomIMolitvomBraneSlobodu.htm
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
