НАТО је грамзиви империјалистички инструмент који разара државе и народе широм свијета

Константна тотална потчињеност српске владе свим политичким инструментима западних великих сила проузрокује несагледиве последице по Србију и води је у суноврат.

Актуелна Влада Србије која се полтронски повинује перманентним директивама Запада, није извршна власт коју је изабрао народ да чврсто спроводи и штити националне политичке и економске интересе, него је постала као и свака предходна власт својевољан плијен халапљивој западној империјалистичкој “хоботници“ – као таква, она злоупотребом повјерења својих грађана, чини огромну штету сопственој држави коју води.

Недавни споразум ИПАП који је Србија склопила са НАТО-ом представља највиши ниво сарадње између Алијансе и неке државе која није чланица.. Чему уопште такав споразум, ако је Србија официјелно војно неутрална? Одговор налазимо у реалним чињеницама да се не може приступити у Европску унију без чланства, односно обавезне тијесне сарадње са НАТО-ом.

Анкета коју је у јануару мјесецу спровела и објавила “Нова српска политичка мисао“, приказује да само 9,4 одсто грађана Србије подржава њено учлањење у НАТО.

Из тог разлога, пропагандне поруке НАТО челника српском јавном мјењу задобиле су све више у свом обиму, а најновију изрекао је пре пар дана у ексклузивном разговору за “Данас“ командант Јужног крила НАТО-а, адмирал Марк Фергусон, која гласи: – Не може да се промени оно што се десило у прошлости. Грађани Србије треба да посматрају НАТО као партнера који жели да својом експертизом помогне реформу сектора одбране и безбједности, уз пуно поштовање према политици војне неутралности Србије.

Класични цинизам и лицемјере у пуном облику!

Личног сам става да ће актуелна влада уколико још кроз неко догледно вријеме остане на власти, зарад сулуде жеље приступа у Европску унију, напустити политику војне неутралносити Србије и постати пуноправни члан те злогласне Алијансе.

Настанак и улога злочиначке организације НАТО

После Другог свјетског рата, избиле су велике политичке тензије између САД и Совјетског Савеза. Као одговор на измишљене претње из Русије, дванаест земаља основало је 4. априла 1949. године у Вашингтону, САД, војни савез North Atlantic Treaty Organization, – скраћени назив NAТО.

Тадашњи први потписници тог војног савеза били су САД, Канада, Белгија, Велика Британија, Данска, Француска, Исланд, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка и Португал.

У међувремену број чланица се увећавао и данас су то 28 држава које НАТО броји у свом саставу. Последња експанзија је одржана 1. априла 2009. године. На тај дан, формално су примљени Албанија и Хрватска.

Варшавски пакт је основан 1955. године, а већ 1991. године је био расформиран, док је НАТО наставио да одржава своју свеприсутност у свим геополитичким сферама. Дефанзивна улога НАТО-а показала се као лажна, јер није имала више основу и сврху да постоји након завршетка хладног рата.

Уз подршку САД и ЕУ, остварен је циљ да се изврши ревизија у Уједињеним нацијама и да НАТО себе успостави као основни стуб механизма у “мировним мисијама“ под покровитељством УН, а који се уствари фокусирао да искључиво спроводи империјалистичке планове западних великих сила, под маском „међународне легитимности“.

НАТО се из замишљеног изворног концепта “одбрамбеног савеза” континуирано развијао од пада Берлинског зида 1989. у нападачки савез. Слиједиле су по међународном праву и без мандата УН незаконите војне интервенције једна за другом. Америчка инвазија на Ирак, у којој су учествовали и припадници НАТО-а, затим у Босни 1994. године против босанских Срба., пар година касније, планирани и изведени прљави рат против Србије 1999.године, који је након 78 дана крволочног бомбардовања претворио инфраструктуру земље у рушевине и резултирао накнадно отимање њене територије, онда Авганистан, Либија, Сирија итд…итд.

Све ове војне интервенције припадника НАТО-а доказале су да је имплементација „новог свјетског поретка“ брижљиво режирана и има за главни циљ покоравање држава које реагују против западног империјалистичког освајања њихових природних и финансијских ресурса.

Украјинска криза је настала у покушају НАТО-а да уклијешти последњи комадић слагалице која није била потпуна у опкољавању и дестабилизацији Русије. Адекватно реаговање Русије, која се осјећа угрожено од експанзије западних сила ка истоку, а тиме и на саме њене границе, апсолутно је легитимно и прихватљиво.

Све што се до сада дошавало после бомбардовања Србије од стране НАТО-а, под плаштом „хуманитарне интервенције“, креирани је пројекат САД / ЕУ да доминирају над цијелим свијетом. .

Историја НАТО-а у својој улози „шерифа“ империјализма, повезана је са кршењем међународног права. Она је обиљежена крвљу жртава његових директних или индиректних интервенција широм свијета.

Градити пријатељство и сарађивати са елементима који су војно разарали државу, убијали њен народ и отели њену територију, као што то ради српска влада, нема никакву моралну потпуру и за сваки рационалан разум је не схватљив чин.

Да ли ће пропаганда НАТО-а у комбинацији са Владом Србије имати смисла и учинка код Срба, остаје да се види. Надам се да неће!

Сматрам да још увијек има много оних којима здрава памет, достојанство и слободарски дух не дозвољавају да постану робови глобалне хегемоне политичке елите.

Дакле, господине адмирал Марк Фергусон, у Србију нисте добро дошли,- мишљења је 90,6% Срба, а Ви као “пропагатори демократије” требало би то да беспрекорно уважите.

Драган Ђоговић

О аутору:

Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста.

Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.