Мирјана Бобић-Мојсиловић: Наш саветник Блер

ИАКО се у Србији многима не допада идеја да Тони Блер буде саветник српској влади, и иако се само шушка о томе да Блерови људи постројавају поједине министре, стиче се утисак да, некако, у овим тренуцима, када Србија добија похвале од америчких и других званичника да је на добром путу, није згодно сећати се оних прилога за биографију некадашњег британског премијера: оних тренутака када је Тони Блер био један од главних заговорника бомбардовања СРЈ, а још мање је подобно сећати се како су га у ондашњој српској штампи, нарочито припадници Српске радикалне странке, називали чак и хермафродитом.

Такође, није згодно подсетити се да је Савезна Република Југославија поднела Међународном суду правде у Хагу тужбу против осам држава чланица НАТО (међу којима је и Велика Британија, па тако и њен тадашњи премијер Тони Блер) за прекомерну употребу силе и геноцид, али се тај суд огласио ненадлежним, па је у другом покушају, пред Окружним судом у Београду, Тони Блер, уз Била Клинтона, Медлин Олбрајт, Веслија Кларка, Георга Шредера, Жака Ширака, Робина Кука, Хавијера Солану и друге оптужен и осуђен (истина, пресуда није постала правоснажна) „за кршење правила Међународног права и повеље Уједиљених нација“.

Та тишина је последница нашег окретања ка будућности.

Занимљиво је ипак како усред овдашње тишине о Блеру, британски медији управо ових дана на сва звона пишу о његовим „делима“, која су осим патње и трагедије милионима људи у Ираку, Сирији, Либији и свуда где му је била фокусирана пажња, овом, у Британији најомраженијем политичару свих времена, донела баснословну зараду. Додајмо и вест данас објављену у британским медијима да су породице 425 британских војника погинулих у Авганистану огорчене чињеницом да је позван на комеморативну свечаност „јер има крв на својим рукама“.

Тако „Дејли мејл“ пише да је овај човек, кога називају и Белосветска досада, само у последњих неколико година од својих предавања зарадио преко девет милиона фунти. На пример, свој говор на ВИП банкету у кинеском граду Донгуану 2007. наплатио је двеста хиљада долара, да би закључио „Ја сам овде јер су ми рекли да је све што се догађа овде невероватно. Будућност Донгуана је немерљива“. Такво брбљање је разбеснело кинеске новинаре који су рекли, како јавља „Дејли мејл“, да Блерове празне речи показују да њега занима једино новац и ништа друго.

Британске новине набрајају и друге Блерове говорничке бисере, као онај на конференцији о Африци 2013, где је рекао да „има нечег дивног, живог и узбудљивог у култури и традицији тог континента“, или, на пример, на универзитету на Филипинима, када је обзнанио да су главни проблеми са којима се среће председник Обама „у суштини глобалне природе“.

Иако се британска јавност пита да ли се ради о „мировном изасланику или циничном профитеру“ чије се богатство процењује на преко шездесет милиона фунти, постоји, очигледно, нешто у Блеру што га чини глобално незамењивим. Можда и то што је Џорџ Буш једном лапидарно изјавио да је Блер због њега жртвовао своју политичку каријеру?

Јесте да има крви на рукама, јесте да је обмануо британску јавност више пута (а нарочито у случају Садама Хусеина и наводног хемијског оружја, а многи су уверени да је од рата са Ираком лично профитирао, пошто је постао популаран у Кувајту, убрзо је постао и саветник емира, а чак добио и своју личну канцеларију у згради кувајтског парламента), јесте да је у својој отаџбини омражен, јесте да је доктор за општа места у својој лептир дипломатској реторици, али списак само малог броја његових клијената заиста је импозантан. Иако се списак клијената држи у строгој тајности, британски медији су пре неколико дана објавили само неке:

„Луј Витон Моет Хенеси“, компанија луксузних торба, шампањца и коњака; Цирих осигурање; „Ј. П. Морган“; емир од Кувајта, влада Абу Дабија, влада Казахстана, УИ енергy, корејска фирма, Wатанyа, палестинска телефонска компанија, монголска влада, само су мали део јавности доступних адреса којима Тони Блер пружа своје саветничке услуге.

С обзиром на то да је на том списку сада и Србија, можемо рећи да се напокон налазимо у моћном друштву. И, не треба се чудити ако Блер лично ових дана изјави да су проблеми са којима се сусреће Србија глобалне природе, али и да има нечег живог, узбудљивог и дивног у традицији ове земље коју је пре 14 година бомбардовао, проглашавајући агресију на СРЈ цивилизацијском обавезом.

(Вечерње новости)