Џејмс Кер-Линдзи: Тешко ми је да верујем да неко жели да тражи савет од такве личности као што је Тони Блер

Лондон, Београд – Попут већине других посматрача, веома ме је изненадило што сам чуо вест о ангажовању Тонија Блера у Србији. У Британији је Блер у потпуности дискредитована личност. Тешко је поверовати да би било ко желео да потражи савет од њега, а изгледа још чудније што би то Србија желела, имајући у виду његову улогу у НАТО бомбардовању 1999. године, наводи за Данас Џејмс Кер-Линдзи, истраживач политике у Југоисточној Европи на престижној Лондонској школи економије и политичких наука, коментаришући активности бившег британског премијера у Србији.

Наш саговорник констатује да, ипак, треба рећи да Блер има доста искуства и да „очигледно одржава веома добре контакте“. „Али, скептичан сам какве резултате он може да донесе. Тешко је поверовати да ће се свим срцем посветити задатку имајући у виду бројне друге консултантске активности и улоге које има“, указује Линдзи.

Упитан да ли очекује да ће убрзо бити отворена прва поглавља у преговорима о приступању Србије ЕУ, британски аналитичар истиче да је Косово и даље кључни проблем, што се делимично односи на процес нормализације односа Београда и Приштине, који је недавно настављен након прилично дугог застоја, а делом на то да „и даље не постоји јасна идеја како ће тећи процес придруживања док Србија Уставом сматра Косово делом своје територије“.

То је веома сложено правно и политичко питање. Уопштено говорећи, важно је да ЕУ пронађе начин да руководи таквим процесом. На пример, ЕУ је успела да нађе начин да закључи Споразум о стабилизацији и придруживању са Косовом, упркос чињеници да га није признало пет држава Уније. Сигуран сам да они могу, уз одговарајућу политичку вољу, да пронађу иновативно решење за преговоре о чланству Србије. Имајући у виду оно што се догађа, важно је да Београд што пре буде укључен у истинске преговоре са ЕУ – закључује Линдзи.

Притисци на Београд

Поводом изјаве државног секретара САД Џона Керија да се Србија налази на „линији ватре“, Линдзи каже да се геостратешки положај Србије „све више доводи у питање“ због Украјине, што је случај и са бројним другим земљама. „Како тензије расту, многе земље се налазе под значајним притиском да заузму чврст став када је реч о лојалности Русији или Западу. За оне који су у ЕУ ситуација је ипак лакша јер су они већ део тог блока, што смо најочигледније видели на примерима Мађарске, Грчке и Кипра. Ипак, за Србију, која је у реду за чланству, притисак да заузме позицију је много јачи и има веће последице“, констатује он.

(Данас)