Крстимир Пантић опет у улози адвоката одбране антидржавне политике

Сусрет председника Томислава Николића са Атифетом Јахјага не значи признавање Косова као независне државе, већ је то један од начина да дође до смиривања ситуације на терену, каже у интервјуу за београдски Данас Крстимир Пантић, заменик директора Владине канцеларије за КИМ, председник општине Косовска Митровица и функционер Српске напредне странке.

„Позивом на састанак председник Николић је показао спремност и храброст да о свим отвореним питањима разговара с представницима Албанаца са КиМ. С обзиром да постоји незадовољство код грађана у Србији током и резултатима дијалога у Бриселу, очекујем да најављени сусрет означи почетак сасвим новог приступа решавању статуса јужне српске покрајине. Подсетићу и да је председник Николић на самом почетку мандата рекао да ће водити рачуна о свим грађанима Србије, укључујући и Албанце који живе на КиМ“

Каква је ваша и Вулинова улога у техничком дијалогу с Приштином и да ли ће нако од вас двојице доћи на чело радног тима, ако Дејан Павићевић буде именован за официра за везу у Приштини?

„Директор Канцеларије за КиМ Александар Вулин и ја смо на разговоре у Бриселу путовали као чланови Владе Србије, а не као чланови преговарачког тима. О томе ко ће бити шеф преговарачког тима одлуку ће донети Влада“.

Из Приштине најављују да би технички дијалог требало да се заврши овог месеца.

„Албанци желе да се преговори заврше што је пре могуће, јер су свесни да се сада воде на потпуно другачији начин и да ће делегација Владе Србије бити много мање спремна да чини уступке на штету сопствених државних и националних интереса. Постоји још много нерешених питања, укључујући и питање статуса КиМ. Немогуће је да се дијалог заврши тако брзо“.

У време док је Борислав Стефановић водио преговоре с Приштином тражили сте њихов прекид и поништавање договора. Зашто сада мислите да се ти споразуми морају спровести, иако и сам Стефановић то негира?

„Све док Уставни суд Србије не оцени уставност постигнутих споразума, Влада је у обавези да их спроводи. Моје мишљење и мишљење Срба са КиМ о споразумима је познато и домаћој јавности и међународној заједници“.

Због чега сте у последњој рунди бриселског дијалога пристали на фонд за север КиМ, иако сте знали да је закључак с прошле заједничке седнице скупштина све четири српске општине да „Срби неће границе и царине на Јарињу и Брњаку“?

„Према Закону о локалној самоуправи, као председник општине немам право гласа, а у раду Скупштине општине учествујем само на позив председника СО. Нисам могао да гласам на поменутој седници, али сам дужан да спроводим одлуке СО, без обзира да ли се с њима слажем или не. Поменути фонд за развој четири општине на северу КиМ, који је предложио наш преговарачки тим, предвиђао је нека другачија решења од оних који су на крају договорена између председника владе Ивице Дачић, посредника у дијалогу Кетрин Ештон и Хашима Тачија“.

Како коментаришете Тачијеву верзију о том фонду пред Скупштином Косова – царине на северу се наплаћују по косовским законима и иду у косовски буџет, преко рачуна који ће представник ЕУ отворити у некој од комерцијалних банака у Приштини?

„Такво решење није прихватљиво ни за Владу Србије, нити за Србе са КиМ. Мислим да Хашим Тачи има великих проблема не само у такозваној Скупштини Косова, него и унутар сопствене странке и те изјаве су намењене за унутрашњу употребу“.

Према писању приштинских медија, Приштина под појмом „север КиМ“ не подразумева само четири српске општине, него и Србицу и јужну Митровицу, што мења етничку структуру. Да ли је о томе било речи у Бриселу?

„На разговорима у Бриселу никада нису поменуте општине јужна Косовска Митровица и Србица ни од стране посредника у дијалогу, нити од стране представника привремених институција самоуправе на КиМ“.

„Постоји опасност од интервенције Кфора“

Постоји ли опасност да Кфор због нових српских барикада на северу КиМ оружано интервенише?

„Опасност од оружане интервенције Кфора постоји, али се искрено надам да ће разум превладати“.

ДАНАС