Американци предвиђају да ће Русија до 2025. нестати!

Америчка организација за геополитичке и стратешке анализе „Стратфор“ објавила је нову „Деценијску прогнозу“ у којој предвиђа да ће се Русија распарчати, да ће почети озбиљно осипање ЕУ и темељне промене у Европи, као и да ће Кином завладати „комунистичка диктатура“. Што се САД тиче, Стратфор предвиђа да ће се све мање мешати у светска дешавања.

Како се наводи у анализи, свет је почео да се мења 2008. године, после Руске инвазије на Грузију и удара светске финансијске кризе.

„Стратфор“ наводи да ЕУ не успева да реши кризу у којој се нашла, као и да интензитет те кризе наставља да расте.

„Европска унија никада неће повратити своје раније заједништво и ако преживи наредну деценију, наставиће да функционише у ограниченом и фрагментираном облику“, наводи Стратфор.

Амерички аналитичари очекују да ће то посебно погодити Немачку, док ће Пољска ојачати регионалну снагу.

„Европска унија може да преживи у неком облику, али европске економске, политичке и војне релације биће уређиване углавном путем билатералних или ограничено мултилатералних односа. Ти односи ће бити мањих размера и неће бити обавезујући. Неке државе ће задржати свој статус чланице ЕУ, али ће та ЕУ бити значајно модификована и неће дефинисати Европу“, пише Стратфор.

Како се наводи, највећи и кључни проблем ЕУ није еврозона већ зона слободне трговине, а у центру свега је Немачка.

„Немачка је центар гравитације ЕУ, извози 50 одсто свог БДП, а половина од тога иде у друге земље ЕУ. Немачка је створила производни капацитет који далеко премашује способност потрошње у земљи, чак и када би се домаћа економија стимулисала. Немачка зависи од извоза како би одржавала економски раст, пуну запосленост и социјалну сигурност. Структуре ЕУ, међу којима су и вредност евра и добар део европског законодавства, су дизајнирани како би опслуживали ту зависност од извоза“, наводи се у анализи Стратфора.

Таква поставка ствари, наводи Стратфор, већ је поделила ЕУ на најмање два дела – земље Медитерана и земље као што су Немачка и Аустрија, већ имају потпуно другачије моделе понашања, као и потпуно другачије потребе.

„Не постоји јединствена политика која може да одговара целој Европи. То је био кључни проблем од самог почетка, а сада је достигао екстремну тачку. Оно што погодује једном делу Европе, наноси штету другом“, пише Стратфор.

Ако су такве поделе каписла, Стратфор као гориво раздора види растући национализам.

„Источноевропска забринутост због Русије ствара још једну Европу, четврту, ако рачунамо Велику Британију и Скандинавију као одвојени део. Узимајући у обзир јачање евроскептичних партија, како на десници, тако и на левици, све јачу делегитимизацију досад водећих партија, као и растућу популарност сепартиста, фрагментација и јачање национализма у ЕУ које прогнозирамо од 2005. године, па и раније, постају све очиглединији“, пише Стратфор.

Уместо Уније, Европу ће према прогнози Стратфора у наредној деценији дефинисати повратак на велику сцену националних држава.

„Њихов број ће бити све већи, јер њихову снагу јача све већи број покрета за сецесију и раздвајање држава. То ће бити посебно видљиво у наредних неколико година, када ће се додатно интензивирати економски и политички притисци услед кризе“, пише Стратфор.

Како се наводи, међу њима је најјача Немачка, али и најрањивија.

„Више ствари не иде на руку Немачкој. Растући национализам ће довести протекционизма и другачијег односа према тржишту рада. Слабије државе ће усвајати методе контроле капитала, док ће јаче државе ограничавати могућност кретања странаца, међу њима и грађана ЕУ. Предвиђамо да ће посебно у пољопривреди протекционизам добити подстицај и од трговинских баријера које ће подизати слабије земље у југоисточној Европи, како би изнова изградиле своје економске основе и избориле се са кризом. На глобалном нивоу, европски извоз ће имати све јачу конкуренцију и нестабилну потражњу. Стога је наша прогноза да ће Немачка ући у период економског пада, који ће довести до унутрашње социјалне и политичке кризе. То ће довести до пада немачког утицаја у наредних десет година“, пише Стратфор.

Како се наводи, на другој старни ће диверсификацијом трговинских односа јачати Пољска и то толико, да би могла да достигне водећу позицију у свом делу Европе, али и преузме палицу у „анти-руској коалицији“.

Што се Русије тиче, Стратфор предвиђа да ће она тешко опстати у оваквом облику.

„Руски неуспех у покушајима да трансформише приходе из енергетског сектора у самоодрживу економију чини Русију рањивом и посебно осетљивом на флуктуацију цена. Она нема начине да се одбрани од таквих притисака. С обизром на организацију федерације, са приходима који прво иду у Мокву, па се даље расподељују и сам ток новца ће имати драстичне варијације. То ће довести до истог онога што су доживели Совјетски

Савез осамдесетих година и Русија деведесетих година. Региони ће се штити формирање формалних или неформалних аутономних тела, а економске везе руске периферије и Москве ће попустити“, пише Стратфор.

Како се наводи, Руси су досад такве проблем решавали преко тајних полиција – прво преко КГБ, а затим ФСБ.

„Као ни осамдесетих, оне ни сада неће моћи да се супротставе центрифугалним силама које одвајају регионе од Москве. Овог пута, моћ ФСБ слаби умешаност њеног вођства у националну економију. Како она буде слабила, слабиће и ФСБ, а онда фрагментација Руске Федерације неће моћи да се спречи“, наводи Стратфор.

Додаје се да ће „Пољска, Мађарска и Румунија тражити начин да поврате регионе које су изгубили кроз историју“, а покушаће да увуку у све Белорусију и Украјину.

„Руси неће моћи да контролишу Северни Кавказ и централна Азија ће се дестабилизовати. Карелија ће хтети да се придружи Финској, на истоку ће се региони ближе повезати са Кином, Јапаном и САД. Друге регије у околини Москве неће тражити независност, али ће се она наметати. То је и поента. Неће доћи до побуне против Москве, већ ће то што ће способност Москве да подржава и контролише Федерацију оставити вакуум. Оно што ће постојати у том вакууму биће појединачни фрагменти Федерације“, пише Стратфор.

Агенција додаје да ће то креирати највећу кризу следеће деценије – нуклеарну.

„Пад моћи у Москви ће отворити питање ко контролише нуклеарне силосе на територији Федерације. То ће бити највећи тест за САД. Вашингтон је једина сила која може да решава то питање, али просто неће моћи да преузме војну контролу над постројењима. САД ће или морати да измисле потпуно ново решење, или да прихвате могућност да неко лансира ракету, или да покушају да створе стабилно и економски одрживо решење за власт у регионима, како би се силоси временом неутралисали. Тешко је предвидети како ће се та игра одиграти, али ће то питање морати да добије одговоре, вероватно већ у следећој деценији“, пише Стратфор.

Што се Кине тиче, Стратфор наводи да је завршен циклус у коме је земља могла да одржава висок раст и ниске плате.

„Кина улази у нову фазу. Она подразумева спорији раст и све јачу снагу диктаторског режима, како би се примирило све што настаје уз успоравање раста. Кина ће наставити да буде велика економска сила, али не и динамични мотор глобалног раста. Ту улогу ће преузети нова група земаља коју називамо Пост-кинеских 16, у коју спадају земље са југоистока Азије, источне Африке и делова Латинске Америке. Кина неће бити агресивна у војном смислу, а Јапан ће и даље бити главни конкурент на Истоку“, пише Стратфор.

Америчка организација за САД предвиђа да ће смањити ангажовање у свету.

„САД ће бити и даље бити велика економска, политичка и војна сила, али ће се мање ангажовати него раније. Ниска стопа извоза, све већа енергетска независност и искуства из претходне деценије ће довести до тога да буду све опрезније приликом разматрања економског или војног мешања у светска питања“, пише Стратфор.

Како се додаје, Американци су научили шта значи када купци не могу или не желе робу великих извозника.

„САД је научила границе моћи оних који покушавају да пацификују непријатељске земље. Научила је да је Северна Америка арена у којој може да просперира, уз већу селекцију ангажовања на другим местима. И даље ће морати да одговара на изазове које доноси позиција моћи, али више неће играти улогу оног који први одговара“, пише Стратфор.

У закључку се додаје да је пред нама десет немирних година и да ће доћи до „смене страже“ у многим крајевима света.

„Једина константа биће наставак и сазревање моћи САД – силе која ће бити све мање видљива“, пише Стратфор.

(Б92)