Туђа њива: КРАЈА – НЕМА!

,,Осјећај за ритам био је човјеку готово прирођен. Усвојио га је самим својим постојањем у природи слушајући ритмичке гласове животиња; доживио је ритам у смењивању дана и ноћи у покретима властитога тијела , у куцању срца. Моћ ритма и ритмичког понављања на примитивног је човјека неодољиво и снажно дјеловала, па му се стога чинила тајанственом и чудесном; повјеровао је да ритам , као што дјелује на њега , тако може дјеловати и на сву природу. Стао се служити њиме у магијским обредима” – М.Б.С.

Постоји ритам политичких дешавања у СрПији&НАТО-чекићији, пласирају, служе се ,,магијски” њим наши ,,невидљиви” окупатори, неоколонијални господари. После предизборно-,,изборних” баханалија нама сервусима (не Сербусима!!!) сервирају се разни ,,визионари” ( један добио награду за ,,визију” Квадрига, а од визионарства – ни прдежа, ни подрига!), дошао и свети Тома Дипломски , док је најновији хир-хит на топ-листи неки уЧКО фрфљатор – нарцисоидни поремећеник чија нарцисоидност има САДистичку&садистичку основу , створен ,,чудесним” самонегирањем себе , одрицањем од идентитета, јер су то окупатори тражили. Шта добисмо?

Добисмо боље утврђену патократију ( патократија – систем владавине у ком патолошка мањина влада, контролише већину: заједницу нормалних људи) – од ДОСманијака етаблирану у коју су одлично уклопљени и стари СПС асови облапорне патологије, све је то уЧКО позлато лажим златом свог поремећаја уз гебелсовску подршку медија, другосрПијанских НВО&,,слободних интелектуалаца-интелектуалкиња”: РАЈ ЛУДАКА НЕСМЕТАНО ФУНКЦИОНИШЕ! “Divide et impera” – и ово у пракси одлично функционише! ,,Подели па владај“ фуриозно фура – ,,политички“, подељени смо на гласаче – они осуђују оне који НЕ гласају на ,,изборима“ и на   апстиненте строго контролисаних и усмерених ,,избора“ који осуђују ….. – да не вређам интелигенцију ……..!

Водише нас разне месије у Европу, потом у Европску унију , … – најновији нас води у неолиберални гобализам , заХебанције нема има Вебер&,,Вебер“ да среде ,,нашу ствар“ или пре ствар тамо неке ( за нас недефинисане: ЕУ , САДистичке, арабијске…?) плутократије. До душе , прави Вебер је одавно мртав (1864-1920) његов методолошки индивидуализам подразумева индивидуе у свим колективизмима … ,,Вебер“ уЧКО нас третира колекивно као рају ( ар. ра’ијах – стадо) на општу али прикривену радост дефинисаних непријатеља Србије, нешто промрмљају о аутократској цензури уз подразумевајуће , додатно гађење на балканске ,,ствари“ примитивних Балканаца : Сви су они исти – Gjukanowiqai , Груевски, Тачићи, Вучиqi, Tadiqai, … Одлично познају шта је Цвијић писао , нема случајности код одабира лидера које ,,демократски“ бирамо: лажнохаризматске вође се добро маскирају .

Најновији је рођен чудесним, бајковитим начином – од загриженог, фанатичног СРС верника, српског националисте је спиндокторај западне политичке медицине-вештичарије створио евРОБисту, глобалисту али строге дистанце ка Москви… Кренуо је бивши кабинетски националиста у свет … Кренуо попут Лафонтеновог пацова из басне ,,Пацов и острига“ ком је досадио његов малени, удобни свет ,те остави сигурност топле јазбине … , скромне памети, огромне гордости : одмах је угледао ,,Апенине и Кавказ“!?! Кртичњак је био Монт Еверест!?! Дошавши до неке обале угледа остриге и жели да се омасти, прилази једној: ,,Ово мора да је нека добра храна, нешто изузетно! Ил’ ћу данас своје омастити грло, или никада нећу! Гле како је масна! Сигурно је слатка и укусна врло! Посластица красна!“ И …. – ,,….острига тада затвори се сасвим и пацова стеже“, познат крај.

Политикантски кабинетски пацовчић је кренуо у белосветске њиве,“MWA“ – ,,Munchauzen at work“ је нешто одавно испраксано код њега у партијским оквирима. Минхаузенов синдром на послу када се јави у пословној фирми представља озбиљан проблем услед нерационалног губитка времена, пада продуктивности, срозавања морала – испољава се када запослени сеју семе раздора међу колегама да би испливали као ефикасни елиминатори тих проблема, наравно да те ,,проблеме“ елиминатори измишљају , подмећу и за решавање траже награду од надређених. Све лоше – је пожељно у СрПији&НАТО-чекићији, нађен је и етички поремећеник који радо очекује награде непријатеља Србије, некад се од муке смејемо Јетију из Фекетића али… Добро је пацовчић пролазио у борбама унутар СРС , наметнуо се снагом свог нарцисоидног дефекта који код њега (Њега!) има и садистичку подлогу, његова почетна агресивност је увелико прешла у превремену агресију којом морална ништарија уз помоћ медија уништава све здраво и животно у грађанству – грађанска храброст је сведена на безначајан отпор појединаца, додатна разарања могу да се наставе обзиром да нас безобзирно идентификују са Лафонтеновим ,,јунаком“,а постоји и апсолутна већина у Глупштини СрПије – у реалности је КВАЛИФИКОВАНА већина, јер опозиција НЕ постоји. Скромне пацовске вијуге нарцисоидно-грандомански граде ,,Београд на води“, спремају продају Телекома, ЕПС-а,… Канцеларијски глодар се нашао међу великим зверкама саване, таман да ,,среди“ са лавовима : леонинске уговоре; (LEO,LEONIS ; societas leonina ) ЛЕОНИНСКИ УГОВОР – уговор у ком једна страна узима ЛАВОВСКИ ДЕО, док другој страни иде мало или нимало. Претходни економски успеси , лако су видљиви и доступни – циљ текста је бреинстормерски, само наводим један од наслова: ,,Србији ни динара пореза од ‘кравице’ и ‘књаза’!“ Потражимо, читајмо, сетимо се ,,генија Лазара Крстића“& … ,боримо се – не инстинктивно против садашњег аутократе , прекинути се мора и ритам наметнутих квазихаризматских вођа.

Крај Лафонтенове басне је ,, Тако сада знамо: неискусне људе и најобичније стварчице зачуде, а сви који нешто пожеле да зграбе обично остану на шиљку тарабе“ – не треба овакав епилог нама ни уЧКУ , мора прорадити правна држава и сместити јадника где га пресуда усмери – његова најстрашнија казна ће бити нарцистичко сламање: ДЕКОМПЕНЗАЦИЈА!

DANSE MACABRE – ПЛЕС СМРТИ сви плешемо , пустимо кацеларијског пацова да свој сам одигра и дефинишимо своје акције, своја поља ефикасног дејства , јер поред пакла који траје – биће и горе. ,,Најгора места у паклу резервисана су за оне који се , ЗА ВРЕМЕ ВЕЛИКЕ МОРАЛНЕ КРИЗЕ, држе своје неутралности“ – Данте.

Данко Б. Марин