МАЈДАН ЈЕ СРУШИО УКРАЈИНСКУ ПРИВРЕДУ
Текст: Олга Самофалова
Државни преврат у Украјни оставља не само политичке, већ и економске последице. Међутим, економске последице Мајдана су се показале, ако не значајне као политичке, онда свакако много више опипљиве за џеп сваког становника брзо осиромашене Украјине.
У 2014-ој години, Украјина је изгубила око 7,5% БДП-а и инфлација је била 25-30%. Сада економисти говоре, да Украјинци могу очекивати долар за 50 гривни, а инфлацију на 40%, плус двоструки пад животног стандарда. „Све иде ка томе, да ће ускоро Украјина имати хиперинфлацију и хипердевалвацију, као што је то било током 90-их година, и мораће извршити нову монетарну реформу, како би заменила гривину другом монетарном јединицом“, – не искључују ни ову варијанту економиста, генерални директор Украјинског аналитичког центара Алекандар Охрименко.
Разлог за овакво стање у привреди је управо Мајдан. Управо на Мајдану су „тако марљиво захтевали потписивање споразум о придруживању са ЕУ са надом да ће овај споразум довести до невиђеног економског чуда“. „Иако је у стварности тај договор – не више од уобичајеног међудржавног споразума, који једноставно регулише неке пословне и трговинске односе, а сам по је себи чудан, тим пре јер он није у стању да створи економски раст, без реалног учинка привреде“, – каже Охрименко.
Новоформирану власт привреда није претерано занимала. А НБУ (Национална банка Украјине) по налогу ММФ-а је само упропастла банкарски систем и валутно тржиште у земљи.
Зашто се са гривном тако оштро радило?
Гривна је девалвирала и за време Јануковича, али њена стопа од 2010. закључно са 2013. мењала се током године не више од 5%, у 2013. години – само 1,6% у просеку. Док је у 2014. години пад гривне према долару био 100%, у јануару 2015. украјинска валута девалвирала је чак 1,5 пута.
Одвајајући прву траншу новца штићенику САД у Украјини, ММФ је захтевао да гривна девалвира 10%. По њиховој идеји то би помогло да украјински извоз постане конкурентнији и да се смањи трговински девицит са Русијом. Али стручњаци ММФ који потичу из закона америчке тржишне привреде, нису обраћали пажњу на особености украјинске. И Национална банка Украјине, уместо да објасни западним колегама ужасне последице њихових савета, послушно је испуљавала њихове захтеве. Што је и довело, с једне стране до неконтролисане девалвације гривне, а с друге стране до пада и извоза и увоза.
Пре Мајдана Украјина је имала трговински суфицит од 2 милијарде долара, а током прошле године земља је забележила рекордан дефицит од – 13.3 милијарде долара. Због пуцања трговинских веза са Русијом, извоз је пао за 14,4%. Украјинске производе (иако су много појефтинили) у ЕУ нико није желео. Увоз у Украјину је такође нагло пао – за 27%, јер су инострани производи постали прескупи за Украјинце. При чему је, увоз Украјине опао још више него извоз из ове земље.
Бескрајне забране и ограничења на девизном тржишту блокирале су рад извозника и увозника, а сада у Украјини активно делује црно валутно тржиште готовинских и неготовинских девиза, каже Охрименко.
Технички – ово је већ банкрот
Након Мајдана девизне резерве земље су почеле муњевито да пресушују. Током 2013. златне резерве Украјине су такође смањене, али само за 4,2 милијарде долара: са 24.6 до 20.4 милијарде долара на дан 31. децембра 2013. године. Али нова влада је успела да 2014. прокоцка 12.9 милијарди одједном: залихе злата смањене су са 20,4 на 7,5 милијарди долара на дан 31. децембра 2014. године. У ствари, Кијев је током прошле године повукао и више – скоро 22 милијарде: 12.9 милијарде из златних резерви (које је акумилирала власт пре Мајдана), плус још 9 милијарди долара, које су обезбедили међународни зајмодавци 2014. године.
До почетка фебруара 2015, у залтним резервама Украјини је остало свега 6,4 милијарде долара. Ово је катастрофа, јер Украјина ове године мора да врати 11 милијарди долара страних кредита. Технички ово је већ банкрот.
Значајно је да је Кијев за време Јануковича отплатио кредит ММФ-а, а није узео нови, као сада Порошенко. У 2013. Украјина је самостално (без ММФ-а и других поверилаца) отплатила рекордних 12,3 милијарди долара унутрашњег и спољњег дуга, укључујући 5,7 милијарди долара ММФ-у за претходни програм сарадње.
Привреда је пре Мајдана радила: Јанукович је имао довољно прилива директних инвестиција и пласмана еврообвезница за отплату рекордних спољних обавеза. Од доласка националистичке власти Украјина одједном није била у стању самостално да исплати спољне дугове. Све што су Порошенко и Јацењук за протеклих годину дана урадили је то да су ратовали и тражили још једану траншу од међународних кредитора, и због тога што новца није имало довољно (а нема ни сад) Украјина је стекла пуно нових дугова, и спрема се да живи на кредитној игли ММФ-а још четири године.
Најтрагичније је што је скоро 22 милијарде долара у 2014. години (остављених од претходне владе у златним резервама, плус нови кредити) нису потрошене за економски опоравак, већ за опстанак националистичке владе. Новцем је покривена рупа у буџету, настала као последица грађанског рата у Донбасу, покривани су дугови државе и Нафтогаса, а неколико милијарди долара је отишло практично нигде – на бескорисну подршку гривни (долар вреди 27 гривни, а на црном тржишту – још 20-30% скупље).
Истовремено Кијев и Народна банка пристали су на све што је предлагао ММФ, због кредита, доносећи економске одлуке са трагичним последицама: смањили су социјлне расходе, повећали пореска оптерећење становништва. Уведен је порез на пензије, а да не помињемо повећање тарифа за стамбене услуге. Будуће повећање тарифа за гас и грејање биће неиздрживо за многе Украјинце, а посебно за пензионере.
Осиромашење становништва
До Мајдана просечна плата у Украјини је била око 440 долара, годину дана касније она је 150 долара или 130 евра, подвлачи Александар Охрименко. Плата једног Украјинца је сада неколико пута мања у односу чак и на не тако богате економије ЕУ. У Бугарској је просечна плата – 300 евра, а то најнижи ниво у целој ЕУ. У Румунији су плате више – око 370 евра.
Шта више требамо рећи, ако је просечна плата у Украјини сада најнижа међу земљама ЗНД. Чак је и у Таџикистану око 180 долара. „У овом тренутку просечна плата у Украјини изражена у доларима је на нивоу Непала или Сенегала. Стога, приче о томе да ће Украјина постати чланица ЕУ, изгледају мало фантастичне, чак можемо рећи да су те приче отворена маниловшћина (неосновано сањарење, пасивно самозадовољни став према стварности. По имену Манилов, карактеру из Гогољевих Мртвих душа. Прим. прев.)“ – каже Александар Охрименко.
Положај обичних грађана Украјине ће се додатно погоршати. „Највероватније, током 2015. године просечна зарада ће бити нижа од 100 долара, и за Украјинце ће најважније питање бити, не избор после, већ могућност проналажења било каквог. А наћи посао који се плаћа, биће све теже и теже“, – предвиђа украјински економиста.
Сами испровоцирали банкарску кризу
Непрофесионално руководство НБУ, које само слуша ММФ, на крају је убило и банкарски систем у земљи. Од марта до децембра 2014. године банке су изгубиле 16,4% гривних депозита (што је 38,2 милијарди гривни) и 35% свих девизних депозита (7.3 милијарди долара). Охрименко је рекао да би банкарски систем изгубио и много више да су Украјинци могли слободно да подижу депозите из банака, јер банке сада једноставно не издају депозите. Тога пре Мајдана, наравно, није било.
За колапс банкарског сектора Украјине једину „заслугу“ има НБУ, која је деловала по налогу ММФ-а. Јер „не могу се константно застрашивати Украјинаци порезима, забранама, безакоњем – и истовремено се од њих очекивати да воле гривну“, каже Охрименко.
У таквој ситуацији сасвим је логично што су кредити у гривнама, без којих не може бити економског раста, у Украјини опали за половину. Дакле, од 1. марта до 31. децембра, издато је на име кредита само 40 милијарди гривни, наспрам 79 милијарди гривни у 2013. у истом периоду. „Сада банкама није до кредита. Главна ствар је преживети кризу, а очигледно је да је сви неће преживети. Прејак ударац на банкарски систем проузроковао је Мајдан, и сада ће бити потребне године и године да банкарски систем почене да функционише нормално“, – рекао је Охрименко. Све се ово могло избећи да је Кијев финансијски подржао банкарски систем (као што, на пример, то сада чини Русија).
Инвестиције нису дочекане
Није тајна да су многи Украјинци радили у Русији. До Мајдана украјински гастарбајтери годишње су кући слали 12 милијарди долара. То је било од велике помоћи за девизни систем и привреду државе. Међутим, након Мајдана доток девиза од радника ван Украјине пао је за 23%.
Наде на инвестиције из ЕУ и других земаља, наравно, нису оправдане. У 2014. прилив страних директних инвестиција износио је свега 413 милиона долара. „То је 10 пута мање него што је било у 2013. години, пре Мајдана, када су се страни инвеститори плашили да инвестирају у Украјини, како су тада говорили говорници са Мајдана“, – указује Охрименко. Салдо портфолио инвестиција постао је негативан, иако је пре годину дана био позитиван.
До Мајдана доток инвестиција је помагао држави да исплати рачуне, али свима је јасно, да су главни инвеститори били из Русије. Нада на то, да ће после Мајдана потећи новац из ЕУ, у почетку су биле варљиве, а након избијања рата постале су једноставно наиване.
Са руског превео
Срђан Ђорђевић, дипл. екон.
сарадник Друштва српско-словенске солидарности КиМ
«Григорије Степанович Шчербина»
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
