Британски „Телеграф“: Путин је “Мали човек бледе коже који је одрастао у сиромаштву у Лењинграду прогањан успоменама на глад и смрт…“

Британски “Телеграф“ се поново бавио ликом и делом руског председника Владимира Путина, истичући да он не обраћа пажњу на цивилизацијске тековине.

У тексту професора Иана Робертсона наводи се догађај из 2005. године, када је руски лидер од власника НФЛ тима Њу Ингленд Петриотс, Роберта Крафта, узео дијамантски прстен који је његов тим освојио у Супер болу.

“Крафт је био у Санкт Петербургу, срео се са Путином, који га је питао да проба прстен вредан 25.000 долара. Рекао је да би могао да убије некога тим прстеном, ставио га у џеп и потом напустио просторију заједно са својим обезбеђењем“, стоји у тексту.

Такође, истиче се да је овакав догађај кључан у дефинисању Путиновог психолошког профила, који се преноси и на читаву Русију, што је, тврди се, кључно у државама које не обилују демократијом.

“Три месеца после инцидента са Крафтовим прстеном, у Њујорку је Путину показана реплика “калашњикова“ пуњеног водком. Путин га је дао једном од својих телохранитеља који је експонат ставио у џеп“, пише Телеграф.

Наводећи ове примере, Робертсон извлачи закључак да Путина не занимају правила цивилизованог света, што имплицира да неће поштовати ни правила донесена у Минску, а у вези са примирјем у Украјини.

“Кључни аспект његове личности је презир. Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла му је 2006. године да не треба да се према министрима владе Русије односи са презиром, већ поштовањем јер је презир емоција која је намењена онима које посматрамо инфериорним”, Телеграф.

Како се наводи у тексту, презир је веома проблематична емоција јер укида емпатију која је кључни састојак преговора. Компромис и поверење се јављају када људи почну да посматрају ствари из другачије перспективе, али презир укида другачију перспективу, истиче Телеграф и наводи да постоји и трећи кључни фактор Путинове психологије – страх.

“Мали човек бледе коже који је одрастао у сиромаштву у Лењинграду прогањан успоменама на глад и смрт био је сведок онога што је за њега била још једна катастрофа – распад Совјетског савеза. Он сигурно пати од онога што мучи све аутократе, страха од губитка моћи и последица које следе из тога. То није апстрактни страх. Доживео је ноћну мору сваког КГБ агента када су хорде људи из Источне Немачке јурнули на његову локацију у Дрездену 1989. године. Резултат тога је да он може лако да види шта ће се десити његовој држави уколико мало попусти стисак”, наводи се у тексту.

Професор Роберстон на крају истиче једну једину ствар која би Путина могла одврати од покушаја да спасе Русе који живе у дијаспори од “канџи Запада”.

“То је чврстина и застрашивање осталог дела Европе, као и Сједињених Држава”, истиче Роберстон.

(Б92)