У посети Косову Хандке отказао присуство литургији у Дечанима да би посетио дом Баљошевића у Ораховцу

Велики аустријски писац Петер Хандке каже да ће на Космету пешице посетити многа српска села и манастире и обићи геолошка и архелошка налазишта.

– Осећам се лепо и спокојно међу Србима, пособно овде у Великој Хочи – истиче Хандке за Срну.

Хандке, који је у парохијском дому у Великој Хочи, са супругом Софијом, Францускињом, присуствовао јутарњој литургији, појашњава да је његово „највеће и једино оружје – реч и снага да оно што осећа у срцу преточи на папир“.

– Чуо сам од Срба да кућа стоји на земљи, али јој темеље држи жена. То је добра пословица коју сам у прилици да оживим управо у дому пароха Миленка. Његова супруга Рада је домаћица, жена око које се све у овом дому врти, као што се, како вели, хришћанство врти око три прста – каже Хандке.

Реч и слобода су моја моћ

Он наводи да „није моћан човек“, већ да су му „једина моћ – реч и слобода коју му нико не може одузети“. Хандке објашњава да му „највећу бол задаје то што Косово и Метохију осматра искључиво из аутомобила у покрету“.

– Вожња , вожња… Брже, брже…то је парафраза живота припадника српске заједнице на Косову и Метохији – каже Хандке.

Он појашњава да ће месец – два провести на Косову и Метохији и да ће моћи  пешице да обиђе српска села, манастире, изворишта река и да ће са супругом  преспавати, потпуно опуштено, у неком од хотела у власништву Aлбанаца.

Писац подсећа да је Србију и Републику Српску упознао пешачећи од места до места. Брачни пар Хандке одаје да се угодније осећа, јер су заједно на Космету у Великој Хочи.

Дочек за причу

Хандкеови су захвални проти Миленку и његовој супрузи Ради што су им приредили дочек „који мора бити исписан на некој од страница у оквиру планираних прича о Косову и Метохији и судбини Срба и изолованим срединама, као што је Велика Хоча“.

Хандке се сећа 1996. године када је први пут у Косову Пољу у препуној сали представљао записе из „Зимског путовања“ и истиче да је тај величанствени скуп оставио неизбрисив траг у његовом животу.

– После Косова Поља доживео сам да у Приштини буде само двадесетак Срба и два мала Aлбанца – наводи Хандке, присећајући се да му је домаћин био Петар Сарић, књижевник са Косова и Метохије.

Самоћа Косова Поља

Та животна истина је, како појашњава, одраз самоће Косова Поља и Срба . Његова супруга Софија каже за Срну да је поносна што је доживела да баш у Великој Хочи, познатој по толиком броју цркава, присуствује богослужењу.

– Има код нас у Паризу православна црква, али то је руска. Овде сам присуствовала православном српском обичају и то је нешто што се мора пренети на папир.

Мора остати записано, јер је наша највећа и једина снага реч и подршка једно другом и подршка онима који су чисте исконске душе – каже она.

Брачни пар Хандке отказао је присуство литургији у Високим Дечанима, јер су одлучили да посетом породици Дејана Баљошевића, где су позвани на ручак, употпуне слику о домаћинском, несвакидашњем односу Срба из Ораховца и Велике Хоче према гостима, људима добре воље.

Неђељко Зејак, СРНA