О Матици српској и САНУ – сасвим кратко и тачно

У Матици српској чак је забрањено да се о погубном Новосадском договору (1954) ишта каже поводом шест погубних деценија од тог договора који је унаказио српски језик, а српску азбуку довео до затирања.

            А шта се прослаављало на „Свечаној“ седници Скупштине Матице српске 16. фебруара 2015?

То што се чланству Скупштине забранило „свечаним“ дневним редом да предлаже и расправља о злоупотреби челника Драгана Станића који не да ни да се предлаже ни да се гласа, стално кршећи Статут Матице, као да му је Матица српска бабовина у наслеђу. Њему стално Матица служи да се на критике његових искривљених погледа и поступака од чланова Матице српске брани краљевски „Матица српска, се муа“. И ко онда лако сме да „нападне“ Станићеву својевољу и кршење Статута ове славне институције Срба, јер га Станић одмах прогласи „нападачем на Матицу српску“?.

Тако Станић, заштићен Матичиним као мајчинским крилом не да и данас да се поништи погубан по српски језик и нарочито по српско писмо Новосадски договор (1954) који се и дан-данас примењује у раду српских лингвиста на српском језику и писму под кровом славне Матице српске. У Матици српској чак је забрањено да се о том погубном договору ишта каже поводом шест погубних деценија од тог договора који је унаказио српски језик, а српску азбуку довео до затирања.

Станић је, тако, у пракси, много пута доказивао да „Матица српска, то је он“, а чија је САНУ, Бог те пита!

Драгољуб Збиљић