Трио Меркел, Холанд и Порошенко насамарени – Вашингтон инсценирао мировни споразум у Минску!?

Само лаик може повјеровати да Вашингтон заиста искрено жели мир. Контролни даљински управљач над Бриселом и Кијевом налази се у Вашингтону, а америчка амбасада у Украјини је реално сједиште украјинске владе.

По мом личном мишљењу, инсценирана фарса да Европа без присуства и учинка Американаца покрене сама иницијативу за прекид рата у Украјини скована је у Бијелој кући. Постигнути мировни споразум у Минску нажалост неће имати значајног ефекта, јер ће га САД на перфидан начин као што су и замислили врло брзо минирати, а онда наступити под мотом: “ето Европо, дали смо вам шансу да сами ријешите украјинску кризу, нисте успјели, од сада радимо само ми, а ви нам морате пружати подршку”.

Путин врло добро зна да су Ангела Меркел , Оланд и Порошенко апсолутне марионетте Вашингтона, стога је сваки мировни споразум са њима узалудно трошење мастила по папиру. Стварни мир у Украјини се може постићи искључиво само директним преговарачким дијалогом лицем у лице Путин-Обама!

Дебело плаћени проамерички лоби дубоко је закорјењен у Бриселу. Не може се наћи ни један једини европски политичар који би се усудио да изговори неку ријеч критике на рачун САД. Дакле, Европа за сада нема потребну дипломатску квоту у својим редовима да се дугорочно ослободи утицаја САД, иако добро зна да је за њу веома погубно и штетно што Вашингтон води геополитички рат са Русијом преко њених леђа.

Путин је у блиској прошлости много пута успјешно одиграо главну улогу миротворца. Одиграће је и сада у овој украјинској кризи, али његове мировне иницијативе од стране САД неће бити прихваћене, јер се САД не помирује са чињеницама да је Путин успјешно осујетио њене сумануте планове и придобио наклоност значајног дијела земаља Уједињених нација.

Путин је генијални стратег који савршено раскринкава и парира све политичке заврзламе Запада. Обама и његова администрација ће имати пред собом много непроспаваних ноћи. Политички конфликт САД против Русије прераста сигурно у нову фазу, у којој ће се наставити са старим отрцаним скрупулозним дисторзијама реалности.

Специфично креираним методама, перманентно ће се лагати о стању и узроцима рата, са којима западне силе пред собом крче баријере за спровођење својих империјалистичкх циљева. Њихова безгранична похлепа и самоувјереност непобједивости чини их слијепим на програмирано историјско наслеђе да на путу уништавања других на самом крају уништавају и сами себе.

Нико нема право нити смије да штити свој народ и своју земљу, ако западни политички етаблишмент одлучи да је сврста под своју контролу и експлоатише њене финансије и природне ресурсе, – то су основне диспозитивне норме западног диктата. Ко се успротиви осјетиће закон силе.

Дуготрајна гнусна политичка халабука западних земаља против Русије, одраз је шизофреног бјеснила евроатланских моћника, на одлуку тада актуелног а после илегално свргнутог предсједника Украине Јануковича да окрене леђа Западу и тако покуша да спречи да његова земља склизне као залогај у западну прождрљиву утробу.

Са планираним проширењем НАТО-а у Украјини требало је дуго припремљени план дестабилизацији Русије довести у последњу фазу. Међутим, испоставило се, како то обично по оној старој народној пословици бива: “ко другом јаму копа сам у њу пада”.

Владимир Путин није могао наравно да допусти да НАТО прошири своје војне положаје у Украјини и тим потезима смртоносно угрози Русију. Да би сачувао Русију од бестијалне напасти он ради напорно, стрпљиво, мудро и одлучно у разбијању планова свјетске централне моц́и.

Путинова одбрамбена стратегија базирана је примарно и на економској сфери. Не само да је његову земљу својевремено извукао из канџи ММФ-а ( “инструмент свјетског финансијског израбљивања” ) него је ослободио и друге земље из тог потчињеног робства. То се десило на примјер са Мађарском, која се концептом и новцем из Русије, отарасила окова ММФ-а и њену Народну банку поново национализовала.

Српска Влада неизвлачећи никакву поуку и корист од свега тога, одлучила је да остане на евроатлантском путу. Приврженост Западу потврдила је склапањем неколико нових уговора са ММФ-ом и многим другим спроведеним мјерама по њиховој директиви , док је истовремено пројекте проширења сарадње са Русијом гурала под тепих.

Дипломатски притисци, услови, уцјене, комплименти, понуде и обећања у празно, свакодневни је главни мени на бриселској политичкој трпези којег Вучић са слашчу срче.

Испружену руску пријатељску руку, која никада није била агресор према Србији, није убијала српски народ и отимала њене територије нико у српској Влади не жели да види. Америчка рука им је изгледа много пријатнија. Она никог не милује, него бије и ништа не даје већ отима.

Актуелна политичка ситуација у Европи није нимало ружичаста. Опасност за новим ратним жариштима из дана у дан расте све више. Намјера САД да три украјинска војна батаљона наоружа и обучи за ратна дејства не наговјештава ништа добро.

Вапај разумног дијела свјетске популације за очувањем глобалног мира арогантно се игнорише. Глобална јавност у већини уопште није свјесна да у свакој наредној секунди може да се запали фитиљ ужасног ратног сукоба у којем употреба нуклеарног оружја не може бити искључена.

Мировне институције и све пацифистичке организације морају под хитно да се организују и покрену масе људи на улице главних метропола широм свијета и јаким демократским протестима   присиле свјетске моћне владе на компромисе у рјешавању украјинске кризе и тако сачувају статус глобалног мира.

Таквим иницијативама, помахниталим ратним хушкачима се може стати на пут, – упротивном, равнодушност и пасивност јавног мјења била би кобна опција, – а онда је за све касно!

Драган Ђоговић

*О аутору:

Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста. Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.