У Минску се тргује животима људи и покушавају се ти животи продати што скупље
Андреј Руриков, публициста
Замислите ситуацију: да је у Украјини мир, нико не убија никога, нигде нико не пуца, по улицама Доњецка и Луганска ходају људи, полако својим послом, у парковима на клупама седе мајке са колицима и безбрижно разговарају једна с другом о њиховим свакодневним пословима, а старци играју домине на столу у парку.
Све у свему, мир. Јесте ли замислили? И сада погледајте десно, па лево, са стране, погледајте у најближој мењачници, идите на пијацу и распитајте се о ценама, не заборавите да завирите и у супермаркет.
Шта видимо? Шта нас окружује? Ми видимо нереално висок курс долара, а Гривна не да је бачена на плећа, него је једноставно забијена у асфалт. Видимо да су све економске везе са Русијом прекинуте, а са Запада нам показују неоклевајући, да не планирају да купују оно мало наших индустријских производа.
У пољопривреди се распада и оно што је остало из времена СССР-а, кога актуелна власт проклиње: само је једна сетва обављена, према различитим проценама, само 15-20% од планираног. А до жетве је потребно, прво, преживети, а друго – неизвесно је још, хоће ли бити могућности да се жетва и обави због високих цена горива.
У земљи је неред, хаос, функционишу само одређене групе и под маском „патриота“ отимају предузећа, фирме, банке и чак телевизије. Незапосленост – превисока (проверио на својој кожи).
Кијевској власти новац нико не да на зајам. Питање је колико ће она издржати после закључивања мира у овој ситуацији? То ће се мерити данима.
И гле, ова крвожедна власт има само једну ствар, коју може изнети на аукцију. То је мир! Да, да, моји пријатељи – мир. И она сада њиме тргује.
Сигуран сам, да се сви ови закулисни преговори не сведе на линије разграничења, и на услове статуса Донбаса и федерализације Украјине (мада се и то решава, али као секундарно), већ ко – Русија или Европа, или обе – колико ће милијарди дати Кијеву, како не би подлегао под притиском народнога гнева.
Украјина – то је земља која је продала све: војску, индустрију, привреду, суверенитет, мир, а сада тргује ратом. Након што је Кијев схватио, да Европа и Русија веома желе мир, јер је за њих штетно да на границама имају карцином рата, који метастазе може пустити и на њиховој територији – и да за тај мир хоће и да плате. Да плате скупо. И ако ви сумњате у ово, онда сте ви велики идеалиста.
Шта се сада ради у Минску? Тамо тргују животима наших суграђана и покушавају да продају те животе што скупље.
Са руског превео
Срђан Ђорђевић, дипл. екон.
сарадник Друштва српско-словенске солидарности КиМ
«Григорије Степанович Шчербина»
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
