СКУПШТИНА СНО “СРБИ НА ОКУП“ – Ситуација и стање на Косову и Метохији

У овом реферату о Косову и Метохији покушаћу да опишем тренутно политичко и опште стање у Покраини, као и укажем на нека своја виђења и пројекције које ће се у политичком смислу дешавати у наредном периоду везано за Косово и Метохију. Ови ће догађаји сигурно бити од виталног значаја за опстанак Срба у Покрајини и очувања целовитости државе Србије.

Сагледавајући тренутно стање на Косову и Метохији оно се може описати и оценити као најтеже у последње три деценије. Уколико се ништа не предузме од стране државног врха Србије у смислу промене политике према Косову и Метохији, што се под овим руководством неможе очекивати, Покрајина ће у скорој будућности остати без Срба, а Србија ће, условљена и уцењена, на крају признати лажну „државу Косово“, одустајући од сопствених права и упркос сопственим инетерсима. Пристајање на одузимање Косова и Метохије, Србија не само да одустаје од сопственог развоја, већ она одустаје од своје историје, свог идентитета а самим тим отвара и простор за њено даље комадање кроз сталне уцене и понижавања. Садашња власт не само да није променила погубну политику коју су предходне власти водиле према Косову и Метохији, већ је она постала много гора, јер се заснива на убразаном прихватању лажне “ државе Косово“ у складу са “Бриселским споразумом“ који су потписали априла 2013. године. У прилог овоме говоре многе активности и одлуке које је садашња власт спровела у предходном периоду.

Након прихватања локалних избора које је организовала т.з.в. Република Косово, садашња власт у Београду супротно законима и Уставу Републике Србије смењује леглно изабране председнике општина на северу Косова и Метохије и прихвата илегално изабране председнике по закону и Уставу лажне “државе Косово“. Након ових избора прихвата и централне изборе које је организовала т.з.в. Република Косово на којима по њиховом налогу учествују Срби. Поред ова два значајна догађаја која су више него катастрофална за опстанак Срба и државе Србије на овим просторима, власт по налогу западних ментора прихвата или прећутно одобрава низ других одлука које т.з.в. Република Косово доноси а које су супротне међународном прву, Резолуцији 1244 СБ УН и Уставу Републике Србије. Једна од таквих одлука је и приступање лажне “државе Косово“ МОК-у на коју држава Србија није уложила никакав приговор. Из овога се јасно види да српски властодршци свесно и по унапред припремљеном плану учествују у дефинитивном издвајању Косова и Метохије из Србије, као и да су том процесу дали највећи могући импулс убрзања. Такође, може се уочити и да је предаја Косова и Метохије за улазак у ЕУ једина тачка пуне политичке сагласности свих парламентарних странака. Та сагласност у предаји најсветије српске земље као и брзина којом се догађаји одвијају јасно указује да нема говора о аутохтоним политичким дешавањима већ о припремљеном сценарију западних земаља. Уосталом, њихови западни налогодавци и не крију да је спремност на издају садашње власти, једини разлог због кога не дозвољавају изборе и преконпоновање политичке сцене у Србији. Политичко деловање западних земаља по питању прекрајања света јасно се препознаје по омиљеном методу који користе креатори глобалистичких процеса а то је – договор са „елитом“. Овај метод се успешно нажалост спроводи и у Србији а нарочито по питању решавања будућег статуса Косова и Метохије. Метод се огледа у томе што одабрани добијају власт и све полуге државне и друштвене моћи, као и привилегије које уз то иду, а за узврат заступају интересе „Империје“ представљајући их као интересе сопственог народа, односно бирача. На тај начин они свесно постају намесници, народу понекад невидљивих, али увек препознатљивих сила. Како би свој нечасни задатак обавили прибегавају разним облицима манипулација, од медијских до изборних. Имајући у виду ову методу деловања, као и вољу и спремност српских властодржаца да се одрекну Косова и Метохије настао је “Бриселски споразум“ као сложена манипулативна операција, чији је циљ био припрема српске јавности да отимање дела своје територије прихвати као нешто не само неминовно већ и корисно. Креатори ове операције, наравно, нису били српски самозвани стручњаци за обликовање јавног мњења, већ испоставе главне глобалистичке лабораторије за манипулације свешћу уз коришћење маркетиншких техника за обликовање свести кроз промоцију идеја и неизбежне злоуопотребе медија. Свакако занимљиво је сагледати која се од ових стратегија манипулације користе током трајања манипулативног пројекта “Бриселски споразум“.

Најважније стртегије манипулације су: стратегија поступности у саопштавању одређених договора и одлука, којом се нове „реалности“, много брже и лакше прихватају ако се оне саопштавају поступно, односно фазно, затим стратегија одлагања примене договорених решења и стратегија минимизирање сопствених могућности и значаја. Овде треба посебно истаћи и стратегију стварања и усмеравања осећаја кривице, која се користи као део притиска на Србе са Косова и Метохије чија се борба за останак у сопственој држави, без икаквог реалног основа, представља као претња европском путу Србије и угрожавање њених виталних интереса. Оно што је најстрашније је да су српски властодршци наведене манипулативне стратегије спроводили и спроводе свесно знајући шта им је циљ и какве ће последице из тога произаћи по државу и националне интересе. Даља имплементација “Бриселског споразума“ по овим стратегијама ће се ових дана интензивирати након застоја који је изазван неформирањем владе т.з.в. Републике Косово. Овај интензитет српски властодршци правдају отварањем преговара и брзим учлањењем у ЕУ, које би наводно Србију довео у ред развијених земаља.

Међутим, креатори глобалистичких процеса међу којима је предводник Немачка поред пуне имплементације “Бриселског споразума“ захтева од Србије да са овом квази државом потпише споразум чиме би се избегло директно међусобно признање и успоставио политчки однос који је до пада Берлинског зида важио за две Немачке. Пристајањем Србије на ове услове неминовно би довело до потпуног међенуродног признања т.з.в. Републике Косово, чиме би престала потреба да овако створену међународно признату државу призна Србија, па се из тих разлога доста често у иступима међународних западних званичника може чути да се од Србије сада и нетражи званично признање т.з.в. Републике Косово. Све чешћим експлицитним постављањем ових захтева држави Србији, сужава се простор српским властима да и даље забијају главу у песак и да тврде како Косово и Метохија није услов за улазак Србије у ЕУ. Ова ситуација их је довела до позиције да немају снаге да сами кажу „не“ таквим условима, па се све чешће помиње организовање референдума као би се сакрили иза одлуке народа. Међутим, поставља се једно логично питање? Зашто би се народ изјашњавао о нечему што је дефинисано Уставом. Јасно је као дан. Треба променити Устав, из њега избрисати Косово и Метохију као сатавни део Републике Србије, а то се без референдума не може. Знајући да се признањем Косова и Метохије навлачи проклетство, то се референдумом ово проклество пребацује не само на оне који су одлучивали и одлучују о предаји Косова и Метохије него на цео народ. Зато, сматрам да ће кључни догађај у наредном пероду а највероватније у 2015. години бити организовање референдума. То ће бити нови Косовски бој. У ту сврху, у погон ће бити стављени сви, власт, опозиција и сви страни фактори и медији. Биће нам понуђен нови Устав, вероватно већ написан, ако не у Бриселу, онда сигурно по његовом диктату. Овај нови Косовски бој имаће своје и Обелиће и Бранковиће. Оно што није добро је што би ми у том боју, својом руком требали да издамо Косово и Метохију, и навучемо кнежеву клетву на себе и своје потомке. Зато је на сваком србину да ако и кад дође до тог боја добро размисли на којој ће страни бити.  Србија је она која је скоро обележила сто година ослобођења Косова и Метохије у Првом Балканском рату. Велико је питање хоће ли се ово поколење Срба показати толико недостојним својих предака и своје историје, па да каже не Косову и Метохији а да ЕУ, ја лично у то неверујем, сем ако на делу буде велика манипулација и превара. Зато, морамо бити спремни на све да одбранимо своју историју свој народ и државу.

Имајући све ово у виду браћо и сестре, можемо слободно закључити да Србија која усваја “Западне вредности“ убрзано пропада, а њени властодршци који су продали слободу Србије и држе је у својеврсној окупацији жртвујући националне интерсе и будућност својих грађана су људи ишчупани из корена, људи промењене свести и људи-продукти западног психолошког рата. Оваквим стањем народ се осећа превареним, пониженим, опљачканим и постиђеним, али и поред таквог стања, нажалост још увек у њима нема довољно покајања и гнева, како би се супроставили и променили то стање. Међутим, охрабрујуће је то што све већи број Срба увиђа да нема више шта да научи од Запада и да све што је на Западу било вредно у ствари украдено од нас, од источника хришћанске цивилизације и да стање треба мењати. Зато, да бисмо окончали ову својеврсну окупацију, морамо истовремено учинити неколико ствари. Морамо скупити храброст да се о окупацији говори што чешће и на сваком месту, јер битка за ослобођење од окупације није за неодлучне, превртљиве и плашљиве. Народу се мора рећи све о тој окупацији, као и то, да све док „владари из сенке“, и њихови домаћи извршиоци у Србији, буду управљали догађајима, ослободилачке снаге неће моћи да победе на изборима и промене стање у Србији. Мора се повести један општенародни покрет, а главна мета мора бити, борба за ослобођење, јер једино што може променити стање у Србији у овом тренутку је одлучна и хитна борба целе српске нације. У овој борби неопходно је и усагласити активности са Руском федерацијом. То подразумева даље јачање политичких, војних и економских односа Србије са Русијом, јер је данашњој Великој Русији суђено да, као предводник слободног света, учини крај светској олигархијској диктатури. Она у тој борби за свој опстанак мора помоћи и окупираној Србији да се ослободи, јер ће само савез Велике Русије и Србије означити дефинитивну победу и спасење за Европу и свет. На тај начин   Србија ће, обнављањем своје слободе и суверенитета, моћи да једним потезом поништи све нелегалне и неважеће „споразуме“ и друге противуставне акте окупационих власти и тако васкрсне и добије место и положај који јој је од увек припадао.

ЖИВЕЛА СРБИЈА!

Љуљаци                                      

07.02.2015.г.                                                             ССНО “ СРБИ НА ОКУП“

                                                                                             Драган Велић