Шведски снајпериста: Обучавам Хрвате који су дошли у Украјину да се боре против Срба

Шведски снајпериста Микаел Скилт у Украјини је већ годину дана. Ове зиме се на месец дана вратио у Шведску како би видео породицу и пријатеље, средио неке послове и поздравио се са свима.

Микаел тренутно у регрутном центру обучава и тренира нове добровољце Азов батаљона, једне од добровољачких снага десне украјинске странке Прави Сектор.

Мада је Азов злогласан с друге, проруске сепаратистичке стране, добровољци Азова одбацују критике да се ради о националистима и десничарима, чак и неонацистима који су чланови ових снага. Тврде да код њих нема никаквог радикализма те да се према заробљеницима понашају увек врло часно и у складу с правилима ратовања.

„Када ми завршимо с послом, ретко има преживелих, али заробљеницима се никад ништа није догодило. Управо смо пре неколико дана једног руског извиђача заробили“, говори Скилт.

За њега и његове људе нема никакве сумње ко стоји с друге стране прве црте – руски војници који су послати из Русије да би се борили за сепаратисте у Украјини.

„Код нас стално долазе нови људи који пролазе тренинг који траје четири недеље – јер не може свако ући у батаљон, а међу странцима који су у Азову, највише је Хрвата који су све масовније почели долазити да би учествовали у рату у Украјини“, изјавио је Скилт.

Он каже да тренутно обучава седморицу Хрвата, најмлађи је једва пунолетан, најстарији је био у грађанском рату и тамо је рањен па има велики ожиљак на телу, а укупно, међу страним добровољцима више је од 25 хрватских бораца. Међусобно се већина њих није ни познавала пре него што су дошли у Украјину, из различитих су делова Хрватске, а Микаел каже да су жељни борбе и имају само један слов који често спомену свом инструктору који је седам година провео као снајпериста у шведској војсци.

“Желимо бити тамо где се Срби боре на проруској, сепаратистичкој страни. Желимо се борити против њих”, кажу хрватски добровољци.

Свако је од њих у Украјину дошао из неких својих разлога. Микаел каже да је он напустио кућу, девојку и посао у Стокхолму који му је доносио 60.000 евра годишње, јер је, одмах када су почели сукоби у Кијеву, схватио да се у Украјини спрема нешто веће. Сада је два недеље у бази јединице на југоистоку земље, четири недеље обучава нове војнике и каже да му недостаје акција, а и због тога се последњих месеци удебљао десетак килограма.

Много је добрих људи досад страдало, каже он, И додаје да очекује да ће се сукоби наставити до лета.

Уверен је у победу Украјине која је постала његова друга домовина.

Азов батаљон прерастао је у озбиљну јединицу, у којој су досад најбројнији били Скандинавци, али сада су их по бројности прешли Хрвати. Чак се и један украјински свештеник јавио да би желео с њима на фронт како би их могао благословити прие борбе. Микаел каже да му је објаснио да су борци из Хрватске католици, али, иако је православни свећеник, то га није поколебало.

„Момке из Хрватске овај рат доста подсећа на оно што се догађало код вас почетком деведесетих“, каже снајпериста.

Они засад не желе излазити у јавност са својим именима и презименима те разлозима зашто су се одлучили на борбу у Украјини.

Гастон Бесон кординатор је батаљона Азов. Француз који се борио у рату у Хрватској, а касније и Босни и Херцеговини, већ мјесецима живи на релацији Украјина – Хрватска, и задужен је, поред осталог, за регрутацију нових људи. Преко њега су хрватски борци дошли до Азов батаљона. Услов је да сами пронађу средства за долазак до Украјине, а онда у бази, и касније војном кампу јединица се брине за њих, за смештај и прехрану.

У Азову су и две жене – једна од њих је жена другог по реду убијеног војника у Азов батаљону. Сваке недеље долазе нови људи, а борбу воде у два правца – према Русији и према Кијеву – јер не желе “проамеричку владу у Кијеву, односно нову мафију након старе”.

Бесон је тај који ради селекцију људи који ће отићи на терен јер, како каже, рат је увек ситуација у којој желе учествовати и они којима није место на фронту; зато, тврди, у Азов батаљон не примају алкохоличаре, наркомане, људе који психички и физички нису спремни на стресну ратну ситуацију или који су пак лаки на окидачу. То, наравно, не значи да су у овој јединици “штребери”. Напротив.

„То су опасни момци. При томе и наоружани“, појашњава Гастон.

Међу њима су људи из целе Европе – јединица је нарасла до броја од шест стотина војника.

(Јутарњи лист – Б92)