Туђманови „Брионски транскрипти” – Ударити Србе да нестану!

oluja 1

Шта је хрватски председник Фрањо Туђман поручио припадницима војног и државног врха на састанку на Брионима непосредно пред акцију „Олуја”, где је један од учесника био и генерал Анте Готовина:

– Чини се да бисмо могли повољну политичку ситуацију у Хрватској, деморализацију у српским редовима, наклоност и људи у Еуропи, једним дијелом у Еуропи, оно што је склоно рјешењу те кризе и у корист Хрватске гдје имамо значи пријатеља Њемачку која нас суздржано подржава и у политичким разговорима, али и у НАТО гдје такођер имају разумијевања за наше погледе. Имамо и наклоност Сједињених Америчких Држава, али до одређене границе, ако ћете господо извршити на професионалан начин, као што сте извршили у западној Славонији у року од неколико дана, то значи молим три, четири дана, максимум осам дана онда можемо рачунати да ћемо и политички, да нећемо политички не само претрпјети штете, него да ћемо политички у том и таквом свијету добити.

– Зашто пустити исток на миру? Зато што се и ти наши пријатељи боје да не уђе Југославија у рат у цјелини, с Југославијом и Русија, па према томе опћи рат. Према томе, исток бисмо пустили тотално на миру, а ово бисмо морали ријешити и југ и сјевер. Ријешити, на који начин? То је сада тема наше данашње расправе. Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити да мора капитулирати у неколико дана.

– С тим што сам рекао, и ово што смо казали, да им овдје треба дати излаза да могу… Јер, важно је да им ти цивили, да пођу, па ће онда и војска, и када колоне пођу, то дјелује психолошки једни на друге.

– Један летак овако, значи опће расуло, побједа Хрватске војске уз подршку свијета итд. Срби ви се већ повлачите преко итд. а ми вас позивамо да се не требате повлачити, ми вам јамчимо… Значи, на тај начин им дати пут, а јамчити тобоже грађанска права итд.

– Чекај, идем у Женеву зато да прикријем ово, а не да тамо разговарам. Нећу послати министра, него ћу послати помоћника министра унутарњих послова. То је у четвртак. Према томе, да прикријем ово што спремамо за дан послије.

(Политика)

Шира верзија „Брионских транскрипата“

Записник са састанка председника Хрватске Фрање Туђмана са војним врхом који је одржан 31. јула 1995. године на Брионима

Почетак у 10.50 сати

Предсједник: Господо, сазвао сам овај састанак да бисмо процијенили садашњу ситуацију, да бих чуо ваша мишљења прије него што донесем одлуку о даљњим нашим потхватима ових дана. Као што знате ми смо били одлучни да пођемо у даљње операције чему је ова операција потхват Грахово-Гламоч требала такођер послужити и у односу на Бихаћ, али и ради опкољавања Книна. Били смо одлучни да пођемо у деблокаду Бихаћа са западне стране.

Међутим, сада је таква ситуација да су нам представници УН Акаши и Столтенберг са Србима тај разлог избили из руку, јер према томе они повлаче своје снаге с подручја Бихаћа. Неће нападати, дозвољавају да се УНЦРО постави на те границе, на проматрања. И то јасно да су одмах то доставили читавом свијету. А, свака војна операција мора имати своје политичко оправдање.

Према томе, ми више немамо оправдање да идемо у деблокаду Бихаћа. Али, чини се да бисмо могли повољну политичку ситуацију у Хрватској, деморализацију у српским редовима, наклоност и људи у Еуропи, једним дијелом у Еуропи, оно што је склоно рјешењу те кризе и у корист Хрватске гдје имамо значи пријатеља Њемачку која нас суздржано подржава и у политичким разговорима, али и у НАТО гдје такођер имају разумијевања за наше погледе.

Имамо и наклоност Сједињених Америчких Држава, али до одређене границе, ако ћете господо извршити на професионалан начин, као што сте извршили у западној Славонији у року од неколико дана, то значи молим три, четири дана, максимум осам дана онда можемо рачунати да ћемо и политички, да нећемо политички не само претрпјети штете, него да ћемо политички у том и таквом свијету добити… Према томе, по моме мишљењу будући да нам више не може бити главни циљ да продремо до Бихаћа. Продор до Бихаћа може бити само споредни сада. Ми бисмо морали наћи неку излику за нашу акцију, наш потхват који можемо почети према плану као што је било јучер, или пак сутра, или према јучерашњем плану за сутра, или да се договоримо кад можемо.

Али, ако идемо ових дана у даљње потхвате онда Бихаћ може бити још само као излика и споредно, а противнику онда морамо нанијети или тотални пораз југ и сјевер, да се разумијемо, пуштајући исток на миру сада.

Зашто пустити исток на миру? Зато што се и ти наши пријатељи боје да не уђе Југославија у рат у цјелини, с Југославијом и Русија, па према томе опћи рат.

Према томе, исток бисмо пустили тотално на миру, а ово бисмо морали ријешити и југ и сјевер. Ријешити, на који начин? То је сада тема наше данашње расправе. Да нанесемо такве ударце да Срби практично нестану, односно да оно што нећемо одмах захватити да мора капитулирати у неколико дана.

Према томе, тај предвиђени план који смо имали за сутра требало би преразмотрити и модифицирати. Када чујем ваше просудбе и ваша мишљења, значи онда ћу донијети одлуку. Али да поновим, није главна задаћа деблокада Мостара, него је…

(Упадице: Бихаћа.)

Него је, Мостар ми зато пада на памет, јер вјеројатно ће они доље чачкати нешто на том подручју да би нас свезали и да би нас упозорили ако ми идемо, да имају и они могућности од Неретве, што не одустају, па до Дубровника.

Према томе, није нам главна задаћа Бихаћ него је наношење на неколико праваца таквих удара да се српске снаге више не могу опоравити, него да морају капитулирати.

Код тога можемо рачунати да се у том подручју Југославија неће ангажирати изравно. И ноћас су одржали сједницу своје владе. Позивају, осуђују нашу агресију и позивају Међународну заједницу да осигура престанак непријатељстава и политичке разговоре.

Ви сте вјеројатно читали сви мој одговор Акашију, јесте или нисте?

(Упадице: Јесмо.)

Према томе, као што сте видјели он је ултимативан, али је већ јутрос Столтенберг дошао Шаринићу и каже да би се то могло поправити у оном смислу као што је предсједник тражио и да они предлажу да се између книнских Срба и нас одржи састанак у Женеви у четвртак. И предлажу своју делегацију у којој би био Миле Новаковић, то је онај генерал, њихов министар Војновић, па Мацура, па Пријић и да моле свакако да буде на челу наше делегације предстојник Уреда Шаринић.

Ја сам Шаринићу рекао да може начелно рећи да ми јесмо за преговоре уколико прихваћају оне моје увјете које сам поставио у свом одговору Акашију, али да он неће бити на челу делегације ако дође до тог састанка. Тако да и то можемо, још данас ће звати и можемо и то узети као маску да прихватимо те разговоре, чак да одредимо не знам и своју делегацију, али да поразговоримо о томе да ли сутра или неких наредних дана да идемо у потхват за ослобођење од Баније, Кордуна до Лике, Далмације до Книна, на који начин да то проведемо са задаћом да посао углавном завршимо у три, четири, максимум осам дана. Да остану послије тога само некакве енклаве које би се морале предати.

Ево толико као увод у расправу о свему томе. Молим ваше мишљење. Свак од вас ће бити одговоран онда за оно што се договоримо за проведбу и за међусобну сурадњу, јер без веома усклађене сурадње на свим бојиштима не бисмо могли постићи успјех ослобођења тих подручја у кратко вријеме. С тиме да будем до краја чини ми се јасан да би требало размислити да се значи ове снаге од Грахова усмјере онда према овамо у офанзивним дјеловањима.

Толико као увод. Молим господо, с пуном одговорношћу оно што износите, своје просудбе и своје приједлоге, и онда касније да донесемо одлуку о проведби. Адмирал Домазет.

Давор Домазет: Господине Предсједниче, ја ћу изнијети ситуацију стратешку на разини противника, а онда бих дао и назнаке могуће операције сукладно вашом постављеном сада тезом, јер сам упознат са цијелом операцијом у њеном планирању.

Прво, сматрам да је садашња ситуација, када је питање непријатеља у цјелини гледајући и у Босни и у окупираним дијеловима Хрватске изузетно повољна за нас, за извођење радикалне операције за ослобађање окупираних дијелова Бановине, Лике, Кордуна…

Како су себи задали некакав политички циљ, а с тим и војни да покушају вратити Грахово јер знају његово стратешко значење њихово главно усмјерење је сада према Грахову, како снага са простора окупираног поглавито Лике и Далмације, тако и из Босне и Херцеговине. Они у тијеку покушавају, наглашавам покушавају припремити један противудар који ће имати за сврху само деблокаду Грахова, што је за нас изузетно корисно јер ће на тај простор маневром снага за идућих четири, пет дана не могу бити спремни, а просуђујем да неће моћи ни за осам до десет дана што нам отвара могућност, јер ослобађа позадину и простор иза нас.

Друго, све што је потенцијале могао довести на подручје Бановине и Кордуна и Лике то је довео…

Предсједник: Чујте, одакле би они протуудар према….

Давор Домазет: Протуудар је двоструки, господине Предсједниче. Са Книна, односно сјевероисточно од Книна, ту су снаге које је дијелом снага пребацио са … (гледају по карти.)

…Критично или оно што је значајно су два простора. То је Костајница и Двор на Уни. Рјешавањем једнога, поглавито првога, а затим другога, у другом су мостови за извлачење снага, цјелокупни простор се одсјеца у оперативном смислу и та операција би практично врло брзо могла завршити…

Треће које морамо ријешити то је недвојбено топничко ракетни ватрени удар у којега ће он покушати направити према Загребу. Према томе, у тој етапи недвојбено мора бити своструки обухват односно клијешта на простору Петриње, тако да се уклони. И исти случај је са Карловцем… На такав начин операција има сасвим реалних снага, јер однос укупни, и са тиме бих завршио, је слиједећи. У овим ситуацијама, њихова рецимо та мобилизација је само 17 посто, јучер је податак. То изричито говори колико је разстројство унутар и сада је прво оптерећење како побјећи, а не како се борити.

Укупне снаге на овом подручју су слиједеће 7. корпус уз сва та прегрупирања која има, има 7 тисућа људи. 15. корпус Лика не више од 6 тисућа, Кордун са ојачањима 4,5 и Бановина има 5 тисућа.

(Упадица: а 2. крајишки?)

Он је разбијен, имам податке па ћу ти их дати.

Према томе, операција пружа реалност господине Предсједниче да се у том времену изведе.

Када је у питању источна Славонија односно Барања однос снага је сасвим другачији. Из разлога што је сада укључивање војске Југославије и прије шест дана довожење 18. моторизиране бригаде Нови Сад са комплетном техником, драговољци већ који су се инфилтрирали, укупне снаге на источном сектору су 16 тисућа војника, 160 тенкова и 3 топничке мјешовите пуковније. Те су снаге већ у борбеном распореду, како оклопне, тако и топничке, и са јасним циљем су постављене. Они ће покушати то урадити, ту никакве двојбе нема, заузимањем мостобрана на Барањи, и циљ је избацити једног хрватског војника са тог дијела.

Друго, покушат ће и извести сигурно ватрене ударе по градовима. Они цијене и њихови су планови да би можда у евентуалној позицији, ако би операције дуље трајале, због тога операција на западу и мора краће трајати, могли ако получе резултат покушати чак из правца Тење, јер су испразнили јучер све пучанство и главне су им снаге концентриране тамо, са снагама које има у Барањи и понтоне које доводи из Југославије могао би покушати ићи на одсјецање Осијека…

Предсједник: Господо, у политичком смислу још нешто нисам вам рекао. Билт, ви знате тко је Билт, замијенио је Овена, био је ових дана у Београду и договорио је са Милошевићем такво рјешење политичке кризе у Босни, на тлу бивше Југославије да Милошевић призна Босну и Херцеговину на основу приједлога Контактне скупине. Према томе 49, 51 Федерација, Конфедерација и тако. С тиме, да ако то учини, да му се за рок од 9 мјесеци, суспендирају све санкције. То је значи Милошевић пристао. Иза тога стоји Русија, Француска и Енглеска.

Ми смо са своје стране подузели све кораке да и Њемачка и Сједињене Америчке Државе пруже отпор томе, јер то оставља отворен проблем хрватских подручја и то је својеврстан начин притиска на нас.

Али то спомињем зато да своје операције морамо тако замислити, тако провести да не дамо повода Југославији, Милошевићу и њиховим пријатељима на западу да прихвате интервенције Југославије на хрватском тлу.

Мислим да, то је сада адмирал рекао, ако сачувамо, мислим да чак ми се можемо, међу нама речено, и помирити са губитком Дравског мостобрана, јер ако би они напали са свим снагама тај мостобран Драве у Осијеку, ми бисмо јако тешко то могли зауставити. Ако би ту започели рат, онда, за запад, започињемо рат и са Југославијом. А, они се, као што рекох, боје значи Југославија, Русија, ислам, свјетски рат итд…

Сада још нешто, у тој нашој операцији не знам генерале шта је било са Абдићем. Ми морамо Абдића присилити да стане на нашу страну и да према Великој Кладуши, значи да тамо наиђемо не на противничке снаге, неголи на Муслимане који ће стати на нашу страну. Мислим да у војним разматрањима то треба имати у виду. Абдић је био за сурадњу с нама, па је Изетбеговић био против итд.

Звонимир Червенко: Оно господине Предсједниче што сам вам рекао, разговор је био са њим, обављен је. Он неће са никаквим Муслиманом из Хрватске разговарати и мислим да је он остао на својим позицијама као што јесте, барем за сада.

Предсједник: Добро, остао је на својим позицијама, али ако ми пођемо у офанзиву онда му треба рећи, ако ћеш бити на српској страни онда ћеш доживјети пораз, а ако останеш неутралан и приђеш на нашу страну онда имаш осигурану будућност. То треба дјеловати и војнички и политички.

Сада, Удбину, рекао је адмирал под контролу. То вјеројатно треба гранатирањем уништити. Знате шта је, стратешки гледано шта је недостатак овог нашег разматрања плана? Нема изласка да се…. лијепо је то да је рекао сада адмирал – затворити им преостала троја врата, али им не даш нигдје излаза. (…да се затвара…)

Да се извуку, да побјегну, него их присиљаваш да се боре до краја, што нам намеће веће ангажирање и веће губитке. Према томе, молим, дајте да узмемо у разматрање и то, јер они јесу деморализирани, апсолутно, и већ као што су се исељавали из Грахова и Гламоча, кад су се наши присиљавали, тако се већ дијелом исељавају из Книна. Према томе, дајте да узмемо, у војном разматрању, и ту могућност да им негдје оставимо пут, да се могу дијелом извући. (… ту је Двор на Уни…) Да, али овај Двор на Уни је горе, али ово овдје…

Давор Домазет: Господине Предсједниче, овдје је пут, и два, зато смо у планирању операције имали, на овоме дијелу, оставља се овај пут, овдје је личко, ово гдје је Срб, овдје је поред Срба. Ту се оставља пут и могу изићи, и други пут, оставља се Двор на Уни, јер ми тек у завршном, тек избијемо на Костајници поступно напредујемо и пуштамо да излазе, нећемо ми затворити то. Тако да има два кључна пута.

Предсједник: Да, да си олакшамо да што прије то.

Давор Домазет: О томе смо и размишљали.

Звонимир Червенко: Господине Предсједниче, само кратко, ово смо ми детаљно расправили и план комплетне операције је онакав какав јест, добар, и извршили смо све припреме да можемо то учинити. Уколико нема политичких опортуности да се донесе одлука да се иде на све, ја предлажем – да се умјесто сутра ујутро крене за један или два дана касније, и да се барем иде на прву етапу, прву фазу овог нашег комплетног плана.

Предсједник: Шта то значи, прву етапу?

Давор Домазет: Добро, прва етапа стратешки након операције, тако треба… и, слиједеће. Прву етапу, заузимање Љубова, стављање под надзор Удбине. Напад снага зборног подручја Сплит и специјалних снага МУП-а, с падина Велебита на Грачац, и стварање увјета у другој етапи, избијања на Отрић. Подразумијева нападно дјеловање на…

Предсједник: Колико би та прва етапа трајала?

Давор Домазет: То је два до три дана, два дана, најмање, не, неће више… (… на то, један дан.)

Анте Готовина: Ту имамо само снаге друге бојне, 9 гардијске, са специјалним постројбама.

Давор Домазет: Да, па и не треба више, не треба више.

Анте Готовина: Да, са специјалним постројбама МУП-а, без икакве једне потпоре, јачих оклопних снага у продору. Морат ћемо их створити, значи она не би била више од…

Давор Домазет: Даље, у том истом првом дијелу операције је продор снага 1. гардијске бригаде и осталих снага зборног подручја, сјеверно и јужно од Плитвичких језера. Значи, отклањање опасности дјеловања по Загребу.

Звонимир Червенко: Да, Загреб, Карловац и Сисак.

Давор Домазет: Да, и исто тако, од Карловца, и исто тако продор и избијање у Костајници. То је прва етапа операције, и она је нормално та и рјешава све кључне проблеме.

Звонимир Червенко: Господине Предсједниче, и нема пола Крајине.

Давор Домазет: Она је пресјечена, Крајина, сви витални објекти стратешки су под надзором, створени су увјети за другу етапу операције, која исто толико траје.

Др. Мирослав Туђман: Да се пререже овдје доље, или не, с Велебита, овдје?

Предсједник: Добро, код тога што ради Готовина с овим снагама, које је имао тамо?

Давор Домазет: Не, он с овим снагама ту не ради ништа, јер он је све направио што треба, само чека њихов удар.

Предсједник: Чекај, чекај, па боље је да он ради, неголи да чека протуудар.

Анте Готовина: Ја имам један приједлог, који се може уклопити у план начелника Главног стожера, а то је с оне стране БиХ. Ако ми дозволите, ја бих га и образложио. (Листају по карти…) Овај план се уклапа у план операције од начелника Главног стожера Хрватске војске, а иде из истока према западу, тј. из БиХ, већ с постојећих положаја Босанско Грахово, и исто тако шире подручје Гламоча.

Вриједност ове операције је повезивање снаге 2. крајишког корпуса, избијање на Виторог и тиме стварање увјета за избијање на Јајце, и рјешавање проблема Јајца. Друго, с овим правцем, као у првој фази операција би примила… Операција, у исто вријеме, када крећу снаге са запада према истоку, кренуле би снаге 3. бојне 126. пуковније 1. Хрватског гардијског здруга и специјалних постројби МУП-а Хрватске и Херцег-Босне, у правцу црвене земље, и тиме ставља комплетно Книн под контролу. Тиме би увезале и главне снаге 7. книнског корпуса на обрану Книна…

Анте Готовина и Фрањо Туђман

Предсједник: Господо, у начелу прихваћам овакво размишљање. Код тога ми једино још нешто фали, а то је да у оваквој ситуацији кад ће бити, ако ми пређемо у опће офанзивно дјеловање на читавом подручју, да ће у Книну завладати још већа паника него што сада влада. Према томе, треба предвидјети и неке снаге, које ће изравно дјеловати према Книну, а особито, господо, присјетите се – колико је хрватских мјеста и градова разорено, у Книну још није данас тако…

Према томе, морати ћемо ријешити с УНЦРОМ и тиме, и то, итд. Али, јако би било добро, према томе, оправдање за овакву акцију је њихов протуудар од стране Книна, итд, па према томе, и имамо излику да ударимо, ако можемо с топништвом, као можете по… да се деморализација до краја… не само ово…

Анте Готовина: Господине Предсједниче, у овом тренутку ми комплетно с нашом техником контролирамо Книн. Није уопће то, ако је заповјед за удар на Книн, ми га за неколико сати рушимо, комплетно. С оклопним снагама, средњим, већим дометом ракетни сустав. Ми смо на 20 км зрачне линије овдје од превоја… 20 км од центра Книна. Снаге које иду на Книн с 400 добрих пјешака из 3. бојне 126. пуковније, који су сви из овог краја, и познају одлично тај крај, а имају разлога да се боре ту, и овог тренутка их је тешко држати на узди.

Први хрватски гардијски здруг, који има 300 пјешака, који се овог тренутка у овом простору и доказао, и у сваком случају, на те пјешаке, можемо на то рачунати. Специјалне постројбе МУП-а Хрватске и Херцег-Босне, који имају 350 одличних пјешака, који су се показали у овоме, и у операцији, као изванредни. Значи, да ми имамо негдје око тисућу добрих пјешака, увјежбаних за десантирање, значи за брзо пребацивање на овом тешком терену, ми лако можемо овладати Книном, без икаквог проблема.

Предсједник: Дајте да мало видимо прво реагирање на овај мој одговор, и на садашњу ситуацију у свијету. Дакле, већ сам вам рекао, главни тајник НАТО-а, упознао га је мој амбасадор, и заузет ће се за разумијевање наших. ХФП – одговор на реагирање на мој одговор, синоћњи. Писмо с врло тврдим тоном Хрватски предсједник је категорички одбио, хрватске власти се боје могућег српског напада на источну Славонију. Ако крајишки Срби не примијене 6 точака споразума, присуствоват ћемо разбуктавању у регији, које би могло довести до проширења рата. Уколико се споразум поштује, можда неће бити ескалације рата тијеком слиједећих 2-3 дана.

Изјавио је Рицхард Холброоке. И, Рицхард Холброоке је у Стејт Департменту, америчком, задужен за то. ХП. (…) Већ прије хрватског одбијања западних снага босанских Срба, генерал Ратко Младић је рекао – да договор неће мијењати његове планове да поновно освоји сва подручја изгубљена у корист Хрвата тијеком задњих неколико дана. Зашто је Караџић дао наредбу начелнику Миловановићу, а не Младићу?

Звонимир Червенко: Зато што је јачи од Младића.

Давор Домазет: Дакле, сукоби између Караџића и Младића, и Младић је под утјецајем Милошевића, а Миловановић је изравно под Караџићем, то је раскол између њих.

Предсједник: Да ли се Младић јавио?

Давор Домазет: Младић се налази тренутно у Мркоњићграду, а заповиједно мјесто Миловановића је у Дрвару.

Анте Готовина: То су вам двије струје, једна Пале, једна Бања Лука. (…)

Звонимир Червенко: Миловановић је већи стручњак од Младића, то је без сваке сумње.

Предсједник: Сада, слушајте, не знам, у ту процјену се не бих сада, али Младића сте разумјели, не може се порећи да је…

Анте Готовина: Бољи је војсковођа.

Предсједник: Да, бољи је војсковођа, да и дрзовит је, и он користи. Слушајте, он, као и Караџић и Милошевић користи до сада то нејединство Еуропе, Француске, Енглеске, Њемачке и Америке, и према томе, они су искористили то до максимума. Друга ствар је што они сада немају снага. Слушајте, када они нису успјели послије нашег „Бљеска“ у западној Славонији да нам освоје Орашки џеп, онда је то најбољи знак, а то им је требало као лијек, да би допустили некакву обједу, и да би створили ту границу на Сави.

Тако да је то знак поприличне њихове беспомоћности. Треба имати смјелости, у једној опћој деморализацији, и слушајте, колико имате искуства, имам га ја из рата, колико ви имате искуства – у једној опћој деморализацији гдје се они више не могу поуздати да ће добити помоћ. Ту треба имати смјелости, итд…

Анте Готовина: Да, од тог ратног плана, који је већ одобрен, то је све предвиђено, значи, оне снаге, које су у обрани, одређене… повољна ситуација, крећу у…

Давор Домазет: … као снаге за гоњење, дани су им точно правци, врло мале снаге, гдје улазе у дубину.

Предсједник: Да ли има нетко од вас неких нових приједлога или мишљења, када можемо поћи у једну такву операцију, свеукупну операцију.

Анте Готовина: Већ сада има велико исељавање цивила из Книна, који одлазе за Бања Луку и Београд. Значи да ми, ако настављамо овај притисак вјеројатно за неко вријеме, неће бити толико цивила, него оних, који морају остати, који немају могућности отићи.

Предсједник: Да ли је могућ удар на Книн, да не покажемо логор, кога УНЦРО тамо, УНПРОФОР…

Анте Готовина: Ми можемо јако прецизно, овог тренутка, дјеловати по Книну, без да циљамо у војарну, у којој се налази смјештен УНЦРО. (Имамо све снимке, и точно се зна то…)

Давор Домазет

Давор Домазет: у тој јужној војарни, а његове снаге су сјеверно. Према томе, може се врло прецизно гађати, а да се никако не дође под дјеловање, у…. мало јужније од Книна, то су прецизно…

Анте Готовина: Овога тренутка ни једно наше оружје не дјелује без навођења, значи, непосредно се наводи.

Предсједник: То значи… да нам није главна задаћа спајање према Бихаћу, него… и то ипак захтијева помјерање досадашњих планова. Колико вам треба и за довршење плана и за евентуално прегрупирање снага. Да ли ће то захтијевати прегрупирање снага?

Звонимир Червенко: Два дана. не више.

Предсједник: Генерал Црњац, што?

Миљенко Црњац: Господине Предсједниче, ја исто сматрам да би нам било потребно 2-3 дана да би извршили прегрупирање снага, јер ово је сада нови моменат, генерал Готовина планира 7. и 4… значи, треба довести снаге, дубље. Друга ствар, не знамо, ја до сада нисам знао гдје ће 5. корпус дјеловати. Ако ће дјеловати према генералу Готовини, онда се одмах мијења ситуација и према мени и према Норцу. Иначе, 5. корпус је у оном нашем планирању, било да би он дјеловао према Слуњу, и према стожерном бригадиру Норцу. Сада би 5. корпус највјеројатније требао ићи с њима, и договорити да дјелује према Кулен Вакуфу, односно да дјелује доље…

Предсједник: Колико има Дудаковић, 5. корпус?

Анте Готовина: Има 15.000 (Има?) Да, да, има, али има он још 10, ал их нема с чиме наоружати, и то је проблем. Да али 15.000 има.

Предсједник: Добро, може макар фингирати дјеловање и према западу и према југу.

Звонимир Червенко: Било би најбоље да иде према југу.

Давор Домазет: Не, не, његов је Кулен Вакуф, и нека иде с босанске стране границе.

Предсједник: Знам, али то не значи, ако иде на Кулен Вакуф, с бригадом…. с некаквом сатнијом не може тамо. (Он ће везати те ствари.)… Схватите господо, да је ситуација у њиховим редовима таква, па они су напустили Гламоч, Анте, колико, два дана прије него што смо ми ушли, и само Грахово, а каква ће ту ситуација бити након тих побједа Хрватске и још су глупи па говоре како Хрватску војску воде амерички генерали и НАТО-ови авиони. То је једна опћа психоза деморализације. Само ми не смијемо допустити грешку да нам негдје, разумијете, нанесу неке непотребне губитке.

Избјеглице из Крајине

Др. Мирослав Туђман: Ово је реално за очекивати кад се ово очисти, па када се извуку снаге онда се они могу припремити након десет дана. За то вријеме ми ћемо ово све очистити.
Предсједник: Треба нам умјесто уторка четвртак…

(Гласови: У четвртак ујутро)

Али дотле би требало, молим вас лијепо, да нам дају повода, да провоцирају.

Звонимир Червенко: Једино да Маркача задужимо за то.

Младен Маркач: … и оптужимо их да су нас напали диверзантски да имају намјеру ићи према Масленици, да имају намјеру ићи преко Велебита на прометницу од Карлобага према Стариграду, желе то пресјећи и зато смо морали интервенирати.

Давор Домазет: Мислим да би било најбоље – на сљедећи начин: да зракопловну Удбину – они користе, направимо једну експлозију да су зракопловством ударили и тако маскирамо све наше правце, а нама се отвара…

Предсједник: И овдје да врше протунапад на Грахово, наши су одбацили и иду напријед. Треба исто тако горе на сјеверу у односу на Костајницу…

Владимир Загорец: Ми би њима предсједниче, морали отворити џеп, али они кад почну бјежати они ће морати негдје бјежати, према Книну неће, према Костајници, морамо отворити негдје џеп гдје ће они побјећи – Двор на Уни.

Анте Готовина: Био им је патријарх, одржао је молитву, литургију Двор на Уни и ишао је у Книн – промијенио је – требао је ићи на Бановину, али је промијенио, отишао је у Книн.

Предсједник: Је ли истина да је Аркан с њиме?

Анте Готовина: Да, они га чувају господине предсједниче.

Звонимир Червенко: Ја бих молио предсједника да прецизирамо ако они почну гранатирати Осијек, да ли тамо што учинити господине предсједниче?

Предсједник: Поновно понављам, не смијемо се дати испровоцирати да ми дамо повода Југославији да ступи у рат, разумијете?

Владимир Загорец: То би био повод да ми доље кренемо.

Предсједник: Ми нисмо кадри, било би глупо да идемо истовремено на источну Славонију и на Барању, ту бисмо изгубили подршку оних пријатеља који нас подржавају суздржано. Ако туку Осијек, они ће се искомпромитирати политички пред свијетом, а што бисмо ми могли тући, неко село?

Звонимир Червенко: Немамо адекватног циља.

Анте Готовина: Једино Бели Манастир, ништа више. Ни приближно друго.

Предсједник: То једино ако можемо ударити по некој атерији, не ништа друго. Господо, знате та одлука да идемо има и своје политичке и господарске финанцијске и друге стране.

Звонимир Червенко: Још једну ствар господине предсједниче, ако дозволите, ја бих волио да господин Загорец овдје јасно каже да ли он у стању логистички подржати нас са свим средствима које ми тражимо. Ја знам колико чега имамо, али то је јако битно.

Владимир Загорец: Логистички ми можемо подржати један дио – попис имаш – међутим, утрошак стрељива који је био на Гламочу и Босанском Грахову је релативно велик. Мене сада само занима и ја молим све заповједнике да се обрати пажња на утрошено стрељиво у овим операцијама. Ми у причуви имамо за неких 5 дана, међутим, треба обратити пажњу на топништво, рецимо користи се 100 мм за тенкове, Т-55, пуно више него 130 или 122 за топове.

Анте Готовина: Да, ова је операција била највише изражена тенковска борба.

Владимир Загорец: Да, ту се тенк можда користио више као топ, јер овог стрељива топничког има.

Анте Готовина: Јер то је тако брдовито земљиште, да топови 130 и 122, ракетним суставом долази мање до изражаја јер нису то висоравни него више тенковска борба, значи брз продор.

Владимир Загорец: За пар дана је 3,4 тисуће граната, 100 мм испуцано.

Предсједник: Господо, ја сам пред свима вама, а посебно пред неким ту генералима говорио да у читавом том свом рату заиста трошимо стрељива као да смо Руси или Американци. Према томе, ту се више служити са мањим јединицама, диверзантским дјеловањем и са изненадношћу, ударом мањих снага, пјешачких, па и овим хеликоптерским, односно вртолетним, десантима тамо гдје се не очекује, али се може постићи далеко већи учинак неголи – јасно је, а кад бисмо имали довољно онда би и ја био за то да најприје све уништимо са гранатирањем, па да онда кренемо…

Анте Готовина: Ја сам вам задњи пута рекао дуг је 70 милијуна долара био задњи пута, сада је већ мало већи. Није проблем, али барем нешто да дамо.

Предсједник: Јасан је проблем.

(Упадица: Других проблема неће бити)

Још мало у смислу промиџбе. Дајте ова два дана – мислим да би требало ићи овако – афирмирати нашу побједу, мислим да у промиџбеном смислу нисмо довољно добро искористили, чуо сам, значи, говорило се о 200, 250 мртвих, то је поновио и овај Шорић, а Анте Готовина ми каже да су имали 317, према томе, дајте ради подизања морала у редовима Книна, јавите и објавите то, 300, 350, покажите та три тенка која сте заробили и која су у упораби.

Давор Домазет: Сама граховачка бригада признаје 400 ван строја, сада што мртвих и што рањених…

(Упадица: И топнички дивизион заробљених)

Предсједник: То треба казати.

Давор Домазет: Ми смо екипирали трећу бригаду ХВО са топништвом које је заробљено.

Предсједник: То дајте ради побољшања климе у нашим редовима, а разумије се и њиховим, и у свјет. Гледајте, тај свијет, чак и наши пријатељи, они су све то – наших акција, робовали некој идеји да су Срби толико надмоћни да смо ми беспомоћни и од Масленице па надаље, отказа УНПРОФОР-а, стално су ме упозоравали доживјети ћете пораз итд. Сада смо их мало увјерили, али дајте те податке – тенкове, те топничке батерије, губици, значи, од данас, сутра, прекосутра стално то понављати на телевизији, на радију и ово да они нападају, да покушавају то нападима, да је ово само маневар њихово извлачење, да нису напустили подручја која су освојили у Бихаћу итд.

Др. Мирослав Туђман: Да ли овдје да се на радију преноси порука који су им путеви отворени за извлачење?

Предсједник: Да, то би требало рећи – не да су им отворени, неголи да је опажено да се цивили извлаче тим и тим путевима.

Др. Мирослав Туђман: Да ли то можемо негдје на почетку акције рећи. Да ли можемо објавити да им се да до знања да се ту извлаче цивилима?

Предсједник: Да, рећи да полазе са цивилним аутомобилима, колима итд.

Др. Мирослав Туђман: Али ћеш затворити неке путове, па да им кажеш у ком смјеру да иде да имамо што мање послова.

Предсједник: Гдје је тај пријелаз?

(Др. М. Туђман: Код Срба.)

Др. Мирослав Туђман: Ево, овдје на ауто-карти је још лакше види. То је Кулен Вакуф, Срб, добро сам рекао.

Предсједник: Има даље пут?

Анте Готовина: Има, изиђе на Босански Петровац, према Дрвару, овдје видите.

Др. Мирослав Туђман: Треба рећи да није могуће проћи са тенковима и топовима.

Предсједник: Што је са тим њиховим покретним с којима могу евентуално – рампама…

(Упадица: Мислите на протузрачне…)

Предсједник: Земља-земља.

Анте Готовина: Они не могу, имају уређен положај у Маји (?) и нормално са Арканом могу са простора – знамо те позиције, тако да ћемо то топништвом покушати неутрализирати а ако осјетимо у електроничком извиђању да се они налазе у покрету, онда ћемо зракопловством ићи изравно на њих.

Предсједник: То мислим, да не заборавите.

Анте Готовина: Не, то смо планирали.

Предсједник: У читавој овој операцији, слушајте, гдје морамо ићи на прекидање веза између њих и заузимање кључних положаја јако би радо видио неки вртолетни десант на некакве такве точке које су важне, а гдје немају велике снаге. Нисам чуо ни један, имате ли?

Анте Готовина: Имамо по плану, јер ако гледате ову карту овдје, ви не можете пробијати него тек други дан оклоп, значи послије 24 прва сата не можете, ту инжињерија ради, али убацивање група са хеликоптерским десантом, са приземљењем ми заузимамо ове главне врхове и ту им омогућавамо продор инжењерије и иза инжењерије протуоклопне снаге…

Предсједник: Можда се спустиш на книнску тврђаву да заштитиш УНЦРО тамо.

Др. Мирослав Туђман: Нема толико хеликоптера.

Предсједник: Што више смјелости разумијете, то више успјеха.

Др. Мирослав Туђман: Онда може 20 људи стати у хеликоптер.

Анте Готовина: Имамо Херкулеса у Шепуринама.

Др. Мирослав Туђман: Ја да ти додам Цесну као водича.

Предсједник: Дајте јасно ових два дана прегрупирајте али и одморите војску дан прије тога.

Гојко Шушак: Господине предсједниче, ми смо сагледали што би ми направили, а сада остаје оно што ако?

Прво, што ако они бомбардирају Осијек и Винковце, а почињу избјеглице кретати према Загребу. Значи треба стожер Владе постојати који ће тај прихват организирати. То морамо унапријед видјети.

Предсједник: Сазови са предсједником Владе значи један ужи стожер са то. Са војног гледишта задаћа само удар по њиховим битницима.

Гојко Шушак: То знамо, али говорим ако они почну гранатирање, ми ћемо имати и до сто тисућа можда избјеглица. Паника се може створити, они га могу тако гранатирати да стампедо настане преко ноћи. Сада, како се ту поставити, ту морамо бити ми организирани да не изазовемо ми панику овдје, онда су они направили протуефекат. То је једно.

Предсједник: И зауставити их на подручју Ђаковића, не допустити да иду даље.

Гојко Шушак: Друго, ми морамо дати заповједницима јасно на терену господине предсједниче што ако УНЦРО почне дјеловати, то није искључено. Ја сам синоћ, Канађани, онако како се понашају то би могли учинити. Бит ће таквих ствари. Ми морамо дати чисте напутке њима. То је једно.

Друго, ја сам мислио предсједниче, то је један стожер. Други стожер је однос са УНЦРОМ нетко тко је стална контакт особа, а у вези је с нама и да с њима то рјешава, да добијемо напутке, јер ће се ствари одвијати пребрзо да би се онда могли тражити около и сазивати. То је други проблем који се мени појављује.

И треће, господине предсједниче, ја нисам сигуран, Анте ти си рекао да ова акција иде у реду, с тиме да добију двије бригаде од Армије БиХ да крену према горе. Анте Готовина: Било би добро када би… Гојко Шушак: То је нереално за очекивати, када би имали, нећеш их добити за два дана, могао бих их добити за два тједна и то што би добио. То је једно.

Друго, њихово возило према Кулен Вакуфу, није реално да ће они то направити, јер би онда Абдић користио прилику и он може мало ослободити толико да провоцира, али ништа друго да направи.

Предсједник: Абдићу треба пренијети моју поруку, не да само остане неутралан, него ли да сурађује са хрватским снагама.

Гојко Шушак: Али не заповиједа Абдић јединицама, него Срби предсједниче. И онда док Абдић те проблеме ријеши…

Предсједник: Нека се Абдић значи тих Срба рјешава.

Гојко Шушак: …Ја мислим да би то психолошки имало ефекат на њих да ми, након првог дана операције по Бенковцу, Обровцу рискирамо бацити летке с нечим што би могло и настрадати, али да знадемо онда унапријед да је то нешто што смо рискирали, али их позвати у ваше име, какав год летак направити, након првог дана операције, у њему казати путове којима се могу извлачити, направити тако да изазове оваква помутња каква је још дупло већа. Али онда треба рискирати, и наћи људе, а ја вјерујем да их има који ће рискирати то направити.

Предсједник: Један летак овако, значи опће расуло, побједа Хрватске војске уз подршку свијета итд. Срби ви се већ повлачите преко итд., а ми вас позивамо да се не требате повлачити, ми вам јамчимо… Значи, на тај начин им дати пут, а јамчити тобоже грађанска права итд.

Др. Мирослав Туђман: Ако могу рећи, ово се показује ипак да они слушају више радио и телевизију него летке. Боље је ићи преко радија и телевизије…

Предсједник: Преко радија и телевизије, али и с летком.

Гојко Шушак: Ићи с летком, али га бацити међу њих. Сам његов осјећај да си ти успио, бити над њиме, бацити му га, то је нешто изазвало.

Предсједник: Слажем се, то исто тако доказује нашу снагу. Добро, ићи ћемо с тиме.

… Што се мене тиче, да ли је сигурније координирати, управљати из Бријуна или из Загреба.

Гојко Шушак: Психолошки би било јако лоше да координирате одавде предсједниче због пука. То би била позиција, многи би то искористили на један начин, знаш војска, гине, а ви… у том контексту је тако.

С друге стране опет, знајући вашу неопрезност, можда је боље стајати овдје него у Загребу. То можемо договорити, али из Загреба да координирате акцијом. Мислим да је то боље.

Предсједник: Апсолутно политички то је боље.

Гојко Шушак: То је једно, друго бит ће и амбасадора предсједниче, Гаилбраитх и сви који ће бити тамо…

Предсједник: Они ће дигнути реп.

Гојко Шушак: Они су своје обавили, они ће остати. Када то све узмемо у обзир господине предсједниче моја просудба је да прије петка ми не можемо кренути. Предсједниче, ја исто предлажем колико је код Маркач способан њих наговорити на провокације, њега они по Велебиту могу негдје гађати, то нам неће бити неко покриће. Норац скупа с њиме би требао испровоцирати да можда и по Госпићу или нечему лупну двије гранате. Мислим, треба по насељеном мјесту, тамо гдје је Маркач то је под Велебитом, могу лупати цијели дан…

Норац: … извршити са минобацачем или тијеком ноћи или тијеком дана тај простор, палити неколико пројектила.

Гојко Шушак: И задње господине предсједниче, ако би био Шаринић, који већ је у контакту са овим главним заповједником ту, они би ипак на својој разини сваки требали успоставити неки контакт да кажу овима колико времена треба унапријед да то дају.

Гојко Шушак

Младен Маркач: … нису на вријеме они хтјели дати, овај пута би им требало дати само сат времена, само да се сакрију.

Гојко Шушак: Јер, тамо смо имали разумијевања, тамо је био Аргентинац, ја сам му дао два, а он је реагирао за један. Тако бих ја и овдје предсједниче да дадемо, да Хрвоје да или тко већ овоме главноме два, а они дају један.

Предсједник: Онда ћемо господо овако, у четвртак ћу ја доћи у Загреб, рећи ћу и Шаринићу, бит ћемо у Загребу, преговори ће се водити у Женеви у четвртак, а ви дотле све припремите.

Односно ноћас само можете јавити, а онда сутра или прекосутра…

(Упадица: Провокације сутра и прекосутра)

Да.

Гојко Шушак: И за петак, ја мислим да би Готовина тога требао бити најсвјеснији, да и Гардијски здруг и сви они који требају ићи, сви су они на одмору већ.

Предсједник: Што да ли?

Гојко Шушак: Пуштати их кући, мислим да не. Можемо их два дана смјестити да се одморе, то није проблем.

Миљенко Црњац: Ја имам приједлог за други дан предсједниче, не знамо када ће бити акција, али да заповједници Зборног подручја дођу у Главни стожер да договоримо акцију по времену и у простору. То би морали договорити и да ми то знадемо.

Предсједник: Чекајте, данас је понедјељак, а ви се нађите у сриједу.

Младен Маркач: То ћемо ми организирати.

Предсједник: Али у сриједу, то се можете сада одмах договорити, у сриједу у Главном стожеру и у колико сати.

Гојко Шушак: Имају везе, не морају се сада договорити.

Предсједник: Боље је сада то договорити, него по везама.

Звонимир Червенко: Господине предсједниче, ми имамо оперативни тим који зна што ради. Према томе, Црњац, ми бисмо вас позвали и без да сте ово сада рекли.

Предсједник: Знам, али је добро да се нађете поновно заједно ради особног усклађивања. Кинкел обећава да ће нас Њемачка подржавати, али да их обавијестимо унапријед о томе. Бит ће проблем главни са тим УНЦРО-вцима, са јапанским бубама. Њихов је приједлог, Акаши је расправљао с њима пет сати, да би онда поднио приједлоге да ће они УНЦРО стати према Бихаћу да нас спријечи и да ће ставити проматраче на Динару.

Гојко Шушак: Али они се увреде предсједниче, он говори на границе Бихаћа и српске крајине, нема Хрватске у споразуму. Ја у Женеву ишао не бих.

Предсједник: Чекај, идем у Женеву зато да прикријем ово, а не да тамо разговарам. Нећу послати министра, него ћу послати помоћника министра унутарњих послова. То је у четвртак. Према томе, да прикријем ово што спремамо за дан послије. Тако да ми сузбијемо било какав аргумент у том и таквом свијету да ми нисмо жељели разговарати, него смо жељели само оно што…

Значи, подузет ће Руси у Уједињеним народима све могуће да се утјече на Загреб да се Загреб суздржи. Да хрватска офензива, прије свега да хрватски Срби одустану од офензиве на Бихаћ. Руси су исто против акције босанских Срба, да би то комплицирало и водило не само дипломатском него и…

Значи, ви се састајете у сриједу, када, у колико сати?

Звонимир Червенко: То ћемо разријешити.

Предсједник: Када ћете, договорите се сада.

Звонимир Червенко: Господине предсједниче видимо које проблеме имамо, ја њих лако о томе обавијестим господине предсједниче. Ми се састајемо готово сваки дан. Предсједник: Друга је ствар ви у Стожеру, али са заповједницима да се састанете.

Звонимир Червенко: Добро, значи у сриједу у 16.00 сати.

Предсједник: Значи у духу овога што смо сада разговарали, начелно усугласити се на томе. Кажем да је боље да се сада договорите.

(Упадица: Сриједа, 10 сати ујутро).

Свак ви за себе направите програме, у Стожеру цјеловите уједначити, и онда, не само по данима, него по сатима усугласите како ће ствари ићи. Пола сата ћете остати на ручку и онда можете отићи.

(Завршено у 12.40 сати)

Звонимир Червенко: Ја бих молио предсједника да прецизирамо ако они почну гранатирати Осијек, да ли тамо што учинити господине предсједниче?

Предсједник: Поновно понављам, не смијемо се дати испровоцирати да ми дамо повода Југославији да ступи у рат, разумијете?
(Политика-НИН-НСПМ-Србин инфо)

Извор: НОВА СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО