ПОСЛЕ МИНХЕНА

Пише: Лев Вершинин

Мислим да се може почети са синтезом

Русија је, коначно, јасно и конкретно изразила своју визију ситуације, у ствари предлажила је Европи да се одлучи. Са своје стране, сличан предлог – као и увек ситно, туђим послушним шапама, направиле су и САД, претећи омчом Европској Унији за непослушност. И …

И Немачка се одлучила. Ма шта желели у Сједињеним Америчким Државама, „Ми желимо да градимо сигурност у Европи заједно са Русијом, а не против Русије“. Штавише, потребно је што пре укинути санкције, како на ту тему више не би размишљали о океану.

И, како се и очекивало, оно што предлаже Берлин, поржава и Француска, и то на нивоу консензуса – о чему најбоље сведочи изјава месје Саркозија, политичара са председничким амбицијама и при томе 100% америчког човека.

И одмах Сједињене државе бесне. Дакле, на званичном нивоу дозвољавају себи да буду груби, подсећајући ко је газда у кући, а то љути немачке политичке кругове. На „незваничном“ нивоу иду чак и на директне увреде на адресу фрау, а то љути немачки политикум још и више.

Укратко, Европи није по вољи идеја снабдевања Руине оружјем, то јест, по мишљењу мисје Оланда, идеја великог рата у близини ЕУ. А ако снабдевање оружја почне на захтев Петка, онда ће, персона Петко врло брзо бити (ако већ и није) одбачен у европрестоницама.

Укратко говореће, упркос свој зависности европолитике од САД, чак и експерти Chatham House закључују, да ће се размимоилажење по овом питању неминовно продубити, и да на подршки Старе Европе Американаци не могу да рачунају. Али…

Али САД цео случај воде ка рату. Свесно и намерно. Законом „HR 5859“, – „гласање је прошло без расправе „једногласно“ и садржи спорне одредбе“, – је проглашена зона материјалног интереса, што значи, за мишљење Мулата их баш брига.

Резиме

(а) Да помогне Руини да преживи неће нико. Да помогне хунти да уништи земљу, хоће Америка. О чему већ сасвим отворено говоре у руководству НАТО, истичући да је свака варијанта смиривања коју нуди Москва, „потпуно неприхватљива“.

(б) Практично с пуном сигурношћу се може тврдити, да једногласје у НАТО-у по о овом питању неће бити постигнуто, а самим тим, рат на територији Руине Американаци ће покушати да избургијају уз помоћ злогласних „шест земаља“ (балтичких патуљака, Пољске, Румуније и робова из Софије).

(ц) У таквим околностима одлучујућу важност има временски фактор, а према томе, скорије ослобођење „територије много веће од Доњецке и Луганске области“, – с неизбежним, као последица, пучем у Мајдану – постаје главна ставка на дневном реду.

http://rusvesna.su/recent_opinions/1423474042