Бивши шеф ЦИА контролише највише медија у Србији!
Амерички фонд ККР, на чијем челу је бивши шеф ЦИА генерал Дејвид Петреус, за годину и по купио СББ, „Гранд продукцију“, интернет издања „Блица“, направио ТВ Н1… а сада преузима и дневне новине?!
Амерички фонд „ККР инвестмент“, на чијем челу је бивши шеф ЦИА генерал Дејвид Петреус, од октобра 2013. до данас, за непуних годину и по дана, ставио је под своју контролу значајан део српских медија.
Американци су прво купили СББ, највећу мрежу кабловске телевизије у Србији, затим су постали већински власници „Гранд продукције“ преко које остварују контролу и над ТВ Прва, основали су ТВ Н1, купили акције интернет портала дневног листа „Блиц“, а недавно су, тврде одлично обавештени, у највећој тајности договорили и преузимање тиражног београдског дневног листа!
И закон им иде наруку
У готово свакодневним написима о контроли медија и цензури редовно се нападају власт и тајкуни, а готово нико и нигде не спомиње чињеницу да ККР у овом тренутку има вероватно највећу медијску моћ у Србији.
Факат је да Американци могу преко највећег кабловског оператера и својих медија значајно да контролишу проток информација, а преузимањем тиражног дневног листа били би у позицији да потпуно креирају јавно мњење у Србији!
Како сазнајемо, „ККР инвестмент“ ће у наредних неколико месеци и формално преузети контролу над дневним новинама у чије пословање су већ упумпали знатна финансијска средства.
– Иако би у овом случају могло можда да се говори о недозвољеној концентрацији или чак о монополу, Американци опуштено праве аранжман о преузимању новина. Потпуно су, наиме, уверени да нико из власти неће смети да им забрани преузимање још једног медија… – каже извор Информера.
Случајно или не, тек прошлогодишњим променама Закона о информисању омогућено је једном власнику да истовремено има и електронски и штампани медиј, што је раније било забрањено да би се обезбедио плурализам медија.
У Министарству културе и информисања јуче нису хтели да коментаришу наша сазнања, већ су нам само кратко рекли да од 13. фебруара почиње упис у Регистар медија по новим правилима.
– Он је заснован на Правилнику о документацији која се прилаже у поступку регистрације медија. Правилник налаже обавезу пријављивања власничке структуре медија, што ће допринети транспарентности власништва – истакли су у овом министарству.
На другој страни, председник Комисије за заштиту конкуренције Милоје Обрадовић каже за Информер да је та комисија одобрила америчком ККР да преузме СББ и да је ту све урађено по закону.
– Што се тиче „Гранд продукције“, ту смо утврдили да није поштовано решење Комисије. Зато ћемо предузети одговарајуће активности из оквира своје надлежности како би се доследно примењивао Закон о заштити конкуренције – истиче Обрадовић. На наше питање да ли су постојали слични проблеми и када је почела са радом телевизија Н1, такође у рукама ККР, Обрадовић признаје да тај случај нису ни проверавали.
– После вашег позива проверићемо да ли је дошло до неког кршења закона. То је наша законска обавеза – каже Обрадовић.
Генерални секретар УНС Нино Брајовић каже да жели да верује да су економски разлози главни мотив за долазак ККР на ово тржиште.
– Увек ме брине велика медијска концентрација. Она је природни непријатељ слободе медија. Зато и постоје регулаторна тела која о томе морају да воде рачуна, пре свих Регулаторно тело за електронске медије и Антимонополска комисија, који треба да утврде да ли има пропуста у конкретним случајевима – сматра Брајовић.
Интерес од 90 милиона евра
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже за Информер, независно од питања цензуре и медијских монопола, да није добро да Србија овако профитабилне секторе уступа странцима.
– Амерички ККР купује бизнисе који доносе велики профит. Поред тога, ту је и интерес да се оствари велики утицај у овом делу Европе. За нас никако није добро што смо тако важног кабловског оператера продали, а планирамо то да урадимо и са „Телекомом“. Молим вас, шта ће нам остати? Хоћемо ли постати робови у својој земљи?! – пита се Савић.
На крају, борба за медијски простор није само питање политике, већ и милионских профита. То, без сумње, потврђује и податак да оглашивачи у Србији на телевизијске рекламе годишње потроше скоро 90 милиона евра!
Паукова мрежа ККР у српским медијима
* Да су се Американци баш намерачили на српске медије било је јасно у октобру 2013, када је ККР инвестиционом фонду МЕП платио невероватних 1,2 милијарде евра за кабловску мрежу СББ.
* Само неколико месеци касније, у фебруару 2014, Петреус и његов „ККР инвестмент“ купују 51 одсто „Гранд продукције“. Цена никада није званично објављена, али је у медијима објављено да су власници „Гранда“ Брена, Боба и Саша Поповић добили укупно 15 милиона евра.
* Американци су у октобру 2014. лансирали и своју ТВ Н1, која ради под окриљем ЦНН.
* У лето 2014. ККР је купио и пакет акција у швајцарској компанији „Рингијер дигитал АГ“. Како је саопштено, ККР је преузео 49 одсто акција у овој фирми која преко повезаних фирми контролише и интернет портал „Блица“ у Србији.
Петреус воли жене, војску и новац
Пре него што је дошао на чело „ККР инвестмента“, Дејвид Петреус је био директор ЦИА, и то од септембра 2011. до новембра 2012. Пре тога обављао је дужност команданта међународних снага у Авганистану и Ираку. У једном тренутку у САД је важио чак и за потенцијалног председничког кандидата.
Међутим, Петреусова каријера у ЦИА окончана је због секс-скандала, када је „проваљен“ да је одавао службене тајне ауторки своје биографије Поли Бродвел, са којом је био у ванбрачној вези.
Агенти су пронашли велики број поверљивих докумената на компјутеру Бродвелове и у њеној кући, а Петреус и Пола су се јавно извинили због љубавне афере. Они су рекли да су романсу почели када је отишао из војске и почео да ради за ЦИА.
Петреус је тренутно у жижи јавности у САД јер се суочава са могућим подизањем оптужнице америчког министарства правде због одавања поверљивих информација Бродвеловој.
ЗАБРАЊЕНА ТЕМА
У готово свакодневним написима о контроли медија и цензури нападају се власт и тајкуни, а готово нико не спомиње чињеницу да ККР данас има највећу медијску моћ у Србији
Н. Секулић-Информер