Цртани филмови – опасно оружје у рукама моћника

Можда нисте размишљали о штетном деловању данашњих цртаних филмова. То вам је једноставно промакло. Нисте уопште ни размишљали о томе.

Цртани филмови су опасно оружје у рукама моћника. Намера им је увек иста. Створити од деце зависнике. И припремити их за ново доба.

Какво доба? Каква припрема? О чему се ради?

Размислите о овоме што пишем. Скрећем вам само пажњу шта се иза брда ваља. Ствари су врло озбиљне. Ниште није случајно. Поготово не у профитабилној индустрији цртаних филмова, која врши велики утицај на децу. Подсвесно да нико то не примети.

Сетите се цртаних филмова из нашег детињства. Могли смо их гледати једном дневно. Углавном пред ТВ Дневник. Цртани филмови су били меки и са душом. Након гледања, могли смо мирно да заспемо.

Развојем технологије дошло је до појаве нових цртаних филмова који су бржи, технички савршено изведени, али много бруталнији.

Живот је постао бржи, динамичнији и суровији. Инстант храна, газирана пића и насилни цртани филмови.

А онда су се умешале корпорације. Деца су велико тржиште. Идеални су за манипулацију. Јапанске корпорације су у цртане филмове убацивале своје рекламе. Али, то су биле невидљиве рекламе. Како невидљиве?

Дечије око није могло да види те рекламе. Налазиле су се између покретних слика. У том међупростору које око само сними, али га мозак касније дешифрује. Корпорације су биле немилосрдне. Утискивале су сумануто своје рекламне поруке. Деца тога нису била свесна. Родитељи ништа нису слутили.

А онда су почела самоубиства деце у Јапану. Скакали су кроз прозоре на плочник, верујући да ће се подићи као јунаци у њиховим цртаним филмовима. Настала је паника међу родитељима. Тада је откривено шта корпорације раде и како се манипулише дечијом психом.

Да ли је то престало? Формално – јесте. Реално – није.

Односно, данас се то развило до невероватних ствари. Дешава се нешто што не можете да нађете у расправама у јавности. Зашто се о томе ћути? Зашто нико о томе не сме да пише? Зашто влада завера око цртаних филмова?

Будите искрени, нисте уопште размишљали томе, зар не? Одрасли сте и не марите више за те цртане филмове. Дечија посла! Проћи ће то са одрастањем.

Грешка! Велика грешка!

Да ли сте погледали савремене цртане филмове које гутају наша деца? Да ли сте се запитали – зашто толико монстума има у тим цртаним филмовима? Зашто јунаци имају такве стакласте очи? Зашто су наказни? Зашто више не личе на људска бића? Зашто су ближи изгледом рептилима? Зашто су толико насилни?

Шта мислите? Случајност? Не будите наивни! Запамтите, нема случајности!

Велики Брат је све испланирао. Улазимо у ново доба. Доба које никада до сада није постојало. Доба које негира човека и које мења људску природу. Почела је изградња новог бића. Све је подешено да се оствари тај план.

У развоју људске цивилизације техничко-технолошки развој је служио човеку. Омогућавао је да се човек узвиси и уздигне, али да своју људску природу не мења. Упркос силном развоју технике, човек се није као биће тако брзо мењао. Односно, природа човека није следела ту научно-техничку револуцију.

Електронска револуција је направила нови заокрет. Она је створила платформу да се припреми човек за ново доба. Доба роботског света и киборга. Киборзи су комбинована бића човека и машине. Они су прелазни стадијум ка роботском свету. Свету у коме више неће бити данашњих људи.

Програмери људских душа данас увелико раде на припреми наше деце за то доба. Зато се деци сервирају такви цртани филмови, јер ће њихови потомци дочекати то доба. На време се кренуло са мењањем људске природе.

Знам да је за већину вас то страшно. Знам да се грозите и да се поносите на своје невино детињство. Али, нажалост, тога детињства више нема. Ушли смо у електронско доба. Врли нови свет је пред нама.

Шта да радимо? Има ли решења?

Има. Уживајте у данашњем животу. Упркос свим тешкоћама, он је живот људи вредан. Нисмо још постали роботи.

Покушајте децу да искључите са насилних цртаћа. Скините их да не буду заточеници. Побацајте наказне играчке. Покажите им друге лепоте живота. Научите их да читају и да се играју. Научите их да воле друге људе. И да се смеју. Научите их да сами креирају свој живот. Сами да науче да чувају људску природу у себи.

Шта тиме добијају?

Купујемо време. Време је најважнији ресурс. Зашто? Можда се нешто непланирано деси. Нешто што инжењери људских душа нису програмирали.

Шта? Можда се деси квар на машини.

.

Бранко Драгаш

Сајт аутора

Препорука: Сублиминално програмирање деце – кемтрејлс