Дракулић – Сјећање на усташки злочин

Павелићеве усташе су 7. фебруара 1942. године убиле више од 2 300 Срба из Дракулића, Шарговца, Мотика и рудника Раковац код Бања Луке, од чега 551 дијете.

Покољ је организовао усташки командант за такозану “Хрватску Крајину” Виктор Гутић, а предводио га је жупник бањалучког самостана Петрићевац фра Мирослав Мајсторовић Филиповић, који је након тог злочина постао командант Јасеновачких логора и прозван “фра дијаволо” или “фра сотона”

У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне државе Хрватске, наводи се да је злочин у овим бањалучким селима био највећи покољ учињен у само једном дану.

Злочин су починиле усташе Анте Павелића из такозваног “Тјелесног здруга” уз помоћ бањалучких усташа.

Крвави усташки “пир” у овим селима почео је у четири часа ујутру и трајао је до поднева истог дана.

Побијени су сви Срби који су се затекли у селу, осим Ленке Курузовић, која је са својих петоро дјеце успјела да умакне усташком ножу.

Мјештани Дракулића, Шарговца, Мотика и рудника Раковац побијени су без иједног метка, сјекирама, ножевима, крамповима и “србомлатком”.

Да су усташке власти припремале подмукли покољ Срба, говори и чињеница да су неколико дана раније извршиле попис сељана, уз образложење да ће сви који се затекну код куће у недјељу, тог 7. фебруара 1942. године, добити помоћ у храни.

Такође, неколико дана раније, усташе су наредиле да се, због наводног бјеснила, побију сви пси у тим бањалучким селима, са стварном намјером да за вријеме злочина лавеж паса не би открио да се нешто чудно дешава.

Након Другог свјетског рата о овом стравичном усташком злочину дуго се ћутало. Тек 1964. године извршено је пописивање страдалих, наводно 1 400 лица, којима су 1965. године тадашње власти подигле спомен-костурницу.

Накнадним истраживањима дошло се до броја од 2 300 жртава, пописаних именом и презименом, премда се зна да је и та бројка много већа, пошто су у покољу 7. фебруара побијене и потпуно затрте читаве породице, па о њима није више имао ко да свједочи.

Тек 1991. године одржан је први парастос овим жртвама, а служио га је владика Јефрем.

Од тада сваке прве недјеље у фебруару служи се парастос, а уназад осам година и заупокојена литургија у новосаграђеном храму Светог великомученика Георгија у Дракулићу.

Иако су потомци жртава и становници ових села, као и читавог бањалучког региона, очекивали да ће се тадашњи поглавар римокатоличке цркве папа Јован Павле Други током своје посјете Бањалуци и самостану Петрићевац у јуну 2003. године оградити од ових злочина, папа овај догађај није ни поменуо.

Једине ријечи поглавара римокатоличке цркве које су се могле довести у везу са овим и другим злочинима, у којима су, између осталих усташа, директно као крвници учествовали и католички свештеници, односиле су се на молитве Богу да “буде милосрдан за кривице почињене против човјека, његовог достојанства и његове слободе, па и од стране неких чланова Католичке цркве”.

Извор: Црквена општина Касел – http://www.crkva-kassel.de/?p=2771