Огњановићи: Притискали нас да новац уплатимо у Фонд који је основао министар Лончар

Гостујући у Прессингу телевизије Н1 родитељи Тијане Огњановић, Небојша и Јелена, су навели да је на њих вршен притисак да новац, који је преостао од Тијаниног лечења, уплате у Фонд за лечење деце у иностранству, који је основао министар здравља Златибор Лончар.

Мајка Тијане Огњановић, Јелена, каже да су они одбили да новац који је преостао уплате у нови Фонд, који је министар Лончар основао, јер, како је рекла, ниједан фонд – ни државни ни приватни, није помогао њеној ћерки.

Небојша Огњановић сматра да постоји директна веза између чињенице да су одбили да преостали новац уплате у фонд и кривичне пријаве.

„Наравно, ми сматрамо да је цела ова хајка, која је започета у медијима, у ствари резултат тога да се сав тај новац уплати директно у тај новоформирани Фонд, где су нам чак и приликом саслушања у Управи криминалистичке полиције у згради Палате Србија, то је Служба за борбу притв организованог криминала, отворено рекли „уплатите у фонд“ и то чланови радне групе, ми смо се запрепастили. То је било чак у присуству заменика тужиоца“, каже Небојша Огњановић.

Против родитеља Тијане Огњановић подигнута је кривична пријава, због сумње да су злоупотребили новац намењен операцији своје ћерке.

„Цела кривична пријава коју је МУП доставио Тужилаштву свела се на једну страну. Једино за шта се окривљујемо је прање новца. Ми никакав новац никад нисмо прали, овај новац има своје порекло“, објашњава Небојша.

На питање зашто је новац, који је за лечење сакупљан у иностранству, пребачен на рачун Јелене Огњановић у Америци, она одговара да су у Америци морали да имају готовину са собом, јер је много лакше када се све плаћа картицом.

„Све што смо скупљали за Тијану и њено лечење, скупљали смо на једном рачуну, девизном и динарском у Комерцијалној банци, који су се водили на Тијанино име. Не постоји ни један рачун више на коме смо ми скупљали новац“, каже она.

Апел родитељима

Огњановићи апелују на родитеље болесне деце да им се јаве за помоћ. Кратак опис болести и комплетну медицинску документацију могу доставити на мејл н.огњановиц70@гмаил.цом

„Али, отворили смо накнадно други рачун, зато што су нам се људи јављали из иностранства и тражили су најлакши начин да уплате новац, а да не плаћају провизију. Пријатељ из Аустрије нам је уступио Паyпал налог на који су људи уплаћивали новац. У Америци смо отворили рачун, јер смо имали готовину са собом, јер се тамо све плаћа картицом. И тада нас је пријатељ питао где да пребаци новац. Тада је било најлакше да он то пребаци у Америку, да не би пребацивао у Србију и ту је све чисто“, објашњава Јелена Огњановић.

Југослав Ћосић: После Тијанине смрти, новац сте са америчког рачуна пребацили на Небојшин у Српској банци. Зашто?

Јелена Огњановић: Зато што тај новац није потицао са Тијаниног рачуна, као и када смо покренули оставинску расправу, која је покренута само за Тијанин рачун и новац који се налазио и на мом рачуну није могао да уђе у оставинску расправу. Онда смо ми због великог притиска јавности затражили на суду да уђе и тај мој новац, само зато што је потицао са Тијаниног рачуна. И тражили смо да се све то обједини, да бисмо доказали да ми тај новац нисмо хтели да отуђимо.

Небојша Огњановић: Средства која се налазе на мом и Јеленином рачуну нису премет оставинске расправе по закону о ванпарничном поступку и она никако нису ни могла да се обухвате расправом. И судија нам је рекла да не можемо новац са Јелениног рачуна да уврстимо у оставинску расправу.

Контроверзе и одлазак у Хјустон

Једна од оптужби на рачун Огњановића је да нема рачуна за Тијанино лечење у Хјустону, који оправдавају цифру коју им је испоставила ова дечија болница.

„Ми смо од болнице у Хјустону добили процењене вредности трошкова од милион и 15 хиљада долара, у акцију се укључује принцеза Катарина, која је преко својих веза које је имала у болници цену смањила за 30 одсто, с тим што смо ми били у обавези да пре поласка у Хјустон уплатимо 500 хиљада долара као депозит. То и чинимо 3. априла 2013“, каже Небојша и додаје да је полиција све податке о пребацивању новца лако могла да види у Комерцијалној банци.

„Када је Тијана преминула нас нису условљавали да уплатимо преостали износ, већ ми то чинимо када смо се вратили у Београд. И, такође, у Комерцијалној банци вршимо пренос 576.855 долара 2. августа 2013. са Тијаниног рачуна на рачун болнице у Хјустону и то је та друга фактура. А ту је и трећа фактура на 35.753 долара, такође, пребачена 2. августа 2013. године за шта имамо доказ, а све се то налази у Комерцијалној банци. И све ове три фактуре чине милион и 112 хиљада долара. То је оно што је уплаћено“.

Он каже да полиција има све те документе које су и видели током истраге и пита се „због чега су морали у медијима да буду скандалозни наслови да уопште не постоји рачун и да је плаћено мање него што је приказано“.

„Као доказ ове наше тврдње ми поседујемо комплетну спецификацију рачуна. Само за 21 дан, колико је Тијана провела своје последње тренутке у болници, док није преминула 15.јула 2013. године, где се на дневној бази, на дневном нивоу види шта је све рађено. Само да кажем да је милион 347 хиљада 586 долара – 21 дан коштао и то је цена без умањења од 30 одсто“.

На разговору у полицији

На први разговор у полицију Огњановићи одлазе крајем 2013. године, када су се, како кажу, „у својству грађана појавили у полицијској станици у Београду и инспекторима Одељења за привредни криминал дали изјаву и објаснили о чему се ради“.

„Све смо им предочили и у том тренутку је Више јавно тужилаштво одбацило наводе и није било кривичне одговорности“.

Након тога одлазе у Министарство здравља, јер су желели да струка одлучи која ће деца добити новац, који је преостао од Тијаниног лечења.

„Одмах после одласка из Министарства здравља појавила се информација да сав новац иде у Институт за мајку и дете, као да је неко желео да тај новац извуче на рачун. Али, нас нико није звао са Института. Тек на своју иницијативу ступамо у контакт са тадашњим в.д. директором Институа и договарамо се како да изведемо донацију опреме. Као резултат тога потписујемо протокол, који регулише сва та питања, ту се налази и списак опреме коју треба да набавимо, они су нам препоручили већ неке добављаче са којима сарађују“, каже Небојша Огњановић.

Међутим, ту проблемима није био крај. Јелена Огњановић каже да тада крећу притисци да се новац директно пребаци на рачун Института.

„Управни одбор и остали који су били на Институту су притискали, а ко је на њих вршио ја то не знам. Вршили су притисак на нас да новац пребацимо на рачун Института што нисмо желели и мислили смо да то није исправно, хтели смо да нам дају списак и да то онда купимо“.

Како кажу, наилазили су на велике проблеме при куповини опреме, а у јавности је, како тврде, одмах кренула сатанизација те набавке, „зато што су медији тврдили како смо се уграђивали и ми и фирме“.

„Ја имам уговор у коме се каже да су уговорне стране сагласне да продавац нема право увећања предрачуна примљеног од стране увозника по било ком основу, а да је та наводна разлика између набавне и плаћене цене уствари порез, који је држава узела и није се одрекла ПДВ-а“, наводи Небојша Огњановић.

Кажу и да су са свим фирмама имали исте уговоре и да није било уграђивања ни од једног продавца.

Диригована кампања

„Да смо хтели један динар да задржимо за себе ми се не бисмо ни враћали“, поручују Огњановићи и наводе да не желе да новац оде ни у један фонд, већ да се додели оној деци којој је најпотребнији.

„Некоме није у интересу да се тај новац утроши. Стално наилазимо на препреке да се тај новац задржи, да се извуче у неки од приватних или државних фондова. Могу да притискају колико хоће, неће бити уплаћен у фондове, потрошићемо га искључиво за болесну децу“, поручују они.

Критике упућују и на рачун Министарства здравља јер им још није достављена листа деце којој је помоћ најхитнија.

„Преостало је 500 хиљада евра и тај новац ће отићи за лечење деце“.

(Н1)