Заштитници Запада

Заштитник грађана Саша Јанковић је узбуркао јавност када је поднео кривичне пријаве против двојице војних полицајаца који су обезбеђујући Андреја Вучућа започели физички обрачун са припадницима МУП-а током прошлогодишње параде хомосексуалаца. О овоме сукобу и његовој позадини писао је и Фонд стратешке културе.ⁱ Иако је одмах после инцидента изгледало да ће се у врху власти наћи неко решење далеко од очију јавности, сукоб се распламсао. Афера открива жалосно стање у којем се Србија и њен систем безбедности налазе.

Премијер

Одмах после обрачуна Кобри и припадника МУП-а представници републичке владе су пожурили да сву одговорност свале на Жандармерију. По већ устаљеном обичају премијер Вучић је привео на информативни разговор у свој кабинет „осумњичене“ полицајце, а у ударном Дневнику РТС-а је прочитано писмо његовог брата (грађанина Андреја Вучића) у којем је он изнео своје виђење немилих догађаја, посебно нагласивши да се ни у једном тренутку није уплашио до зуба опремљених жандара. Чинило се да је Србија постала акционарско друштво у којој нејвише акција имају браћа Вучић. Премијер је у недевном интервјуу за један београдски дневни лист поручио да ће припаднике српског МУП-а тужити Јоханесу Хану јер су његовог брата „на зверски начин изубијали“ због чега је он могао да „остане без бубрега и поломљене кичме“. Још је додао да ће пред ЕУ комесаром за проширење оптужити и српске здравствене службе јер његовом брату није „омогућено да добије прву помоћ.“.ⁱⁱ Ситуација у којој српски премијер пред бриселским комесаром тужака државне органе Србије, није напросто нормална. Она сведочи о озбиљним поремећајима у српској влади. Вероватно онаквим поремећајима за које цео свет види да се не могу залечити са актуелним политичарима на власти. При том треба имати на уму да супротно закону и Уставу Александар Вучић управља моћним Саветом за националну безбедност Србије (Савет) у којем обавља две функције. Ово тело које не предвиђа Устав Србије већ годинама у назад контролише рад свих служби безбедности, како војних тако и цивилних, као и све информације ових агенција. Александар Вучић је „наследио“ место секретара (координатора) Савета од свог ментора Миодрага Ракића (бившег шефа кабинет Бориса Тадића) који га је и иницирао у поверљиве послове општења са у Србији утицајним круговима Запада. Вучић је члан Савета и као премијер. Да би лидер СНС-а постао секретар Савета још 2012. године је измењен Закон о основама уређења служби безбедности који је до тада предвиђао да функцију секретара обавља шеф кабинета председника Републике. Све ове године Вучић обавља дуплу функцију у телу које управља свим службама безбедности и користи по слободној вољи информације које тамо добија. Због чега? Због тога што је позиција секретара јача од оне коју премијер има у Савету јер секретар обавља оперативно усклађивање рада служби безбедности! Управо се на овој позицији скупљају све информације српских служби. Дакле, по налогу тајне полиције Сједињених држава још су представници Тадићевог режима пренели надлежности републичке владе на фантомски (неуставни) Савет, да би Савет својим актима за безбедносног „цара“ (употребимо амерички појам) проласио свог секретара. Звучи парадоксално да секретар Савета има већа овлашћења од председника или премијера Републике, али је Закон о основама уређења служби безбедности управо такав – противуставан. Треба приметити да заштитнику грађана, председнику, премијеру, министрима као и шефовима српских безбедносних служби ту ништа не смета. Зашто? Зато што су сви они део слагалице којом управља Запад.

Заштитник грађана

Било како било, заштитник грађана је о својој сумњи у вези званичног извештаја о пребијању Андреја Вучића дуго ћутао, да би наишавши на очигледну опструкцију власти у поступку утврђивања истине о пребијању Андреја Вучића најзад обавестио јавност и о следећем. Постоје сазнања да се ВБА бави радом неких политичких партија, активностима неких синдиката, да је било задирања у садржину комуникација без одлуке суда и управо то је требало да буде проверено у контроли крајем прошле године – рекао је Јанковић. Он је додао и да је дошао до података да се ВБА “незаконито бави синдикалним вођама”, али и “оперативном обрадом носиоца правосудних функција”.ⁱⁱⁱ Будући да је Јанковић по неким тврдњама у родбинским везама са запосленима у БИА, допунимо могућност да и друге безбедносне службе врло вероватно раде на сличан начин. И не само то. За потребе режима тајна полицција и МУП изазивају инциденте на скуповима опозиције што се јасно могло приметити на митингу СРС против изручења ђенерала Ратка Младића Хашком трибуналу. Заштитник грађана правилно закључује да је „нужно да се у Републику Србију што пре врати законито стање у коме сваки државни орган ради оно што му је надлежност и извршава обавезе које му Устав и закони налажу.“^iv Ово је веома озбиљна оптужба на рачун власти, која је при том истинита и коју треба запамтити јер би било згодно да и сам Јанковић врати своју делатност у оквире Устава Србије. За сада приметимо да се на врху пирамиде која чини све те незаконите и противуставне радње налази Савет за националну безбедност тј. његов секретар. Да не би било неке забуне, поновимо још једном да стратегија Запада у Србији подразумева слабљење и контролу система безбедности па му одређене фигуре у Савету, републичкој влади, МУП-у, Војсци и службама безбедности помажу у том процесу. И заштитник грађана је део те групе. Због чега онда долази до сукоба? Разлога је много. Један од њих је горе поменута све очигледнија „ненормалност“ политичког деловања функционера и партија на власти, али је много важнији однос званичног Београда према Косову и Метохији и Русији. Запад тражи потпуну издају јужне српске покрајине и Русије. Докле год Вучић повлачи потезе којима фактички прихвата независност КиМ Вашингтон и Брисел ће га хвалити. Тако као веома добар, похваљен је код окупатора његов недавни интервју за „Блик“. У њему Вучић каже „у овом тренутку не можемо да пристанемо на независно Косово.“^v Ваљда је требао да каже, никад нећемо пристати на независно Косово и Метохију! Међутим из његових речи се може закључити да је спреман да разговара о независности касније, када ће та трговина за властодршце бити исплативија. Међутим, Запад тражи од Србије и да уђе у сукоб са Русијом. Свако приближавање Београда Москви се критикује. Интереси грађана се занемарују. Тиме што кажу да ће Србија постепено усклађивати своју спољну политику са ЕУ Вучић и Дачић поручују да ће њихова влада постепено трговати са пријатељством Срба и Руса, али и српским националним интересима. Међутим Западу се жури.

Као што смо већ рекли и заштитник грађана у свом раду крши Устав. Према члану 38. о Закона о тајности података са сертификатом о безбедносној провери Савета за националну безбедност заштитник грађана може да оствари увид у документа са највишим степеном тајности чиме се у правима изједначава са судијама Уставног суда. Као што Закон о основама уређења служби безбедности даје секретару Савета непримерене надлежности тако и Закон о тајности података омогућава заштитнику грађана да завири у сваки тајни документ у Србији. Заштитник грађана је ипак обичан човек који по свом укусу може да вага шта ће испитивати а шта неће. У реду је то што Саша Јанковић испитује позадину инцидента који су очигледно започеле Кобре, али због чега не испитује кршење Устава по питању јужне српске покрајине?

Срце Србије за велику Албанију

У званичним документим заштитника грађана можемо да нађемо и следеће податке. Још 2012. године омбудсман је закључио да се „тринаест година после Кумановског споразума, тренд осамостаљивања Косова поклапа се са трендом погоршања поштовања људских права.“^vi Он констатује процес осамостаљивања КиМ али шта предузима да то спречи? Заменица заштитника грађана за родну равноправност и права детета Гордана Стевановић са сарадницама одржала је својевремено састанак са Доином Бологом, представницом Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA) за Босну и Херцеговину, Косово, Македонију и Србију са седиштем у Сарајеву и Маријом Раковић, програмском координаторком UNFPA за Србију.^vii Овај извештај на званичној интернет страници омбудсмана директно крши Устав Србије јер одваја Јужну покрајину од остатка државе. Можда би у Србији требао да буде уведен заштитник грађана, од заштитника грађана јер омбудсман даље наставља: „На конференцији (о несталим лицима прим. аутора) је, такође, речено да из БиХ и са Косова ове године у Србију није стигло ниједно идентификовано тело, док је из Хрватске преузето 39 тела.“^viii Поново канцеларија Саше Јанковића види КиМ као независни субјект. Уместо да испитује трговину људским органима и њено заташкавање српски омбудсман налази времена да се дружи са тзв. омбудсманом Косова и омбудсманом Албаније који штите злочинце. „Омбудсмани Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Косова*, Македоније, Словеније и Србије позивају власти својих земаља да покажу већу бригу, сензибилност и доследност у решавању питања из области економских и социјалних права грађана, јер је непоштовање тих права највећа претња људским правима у целини.“^ix Јанковић би требао најзад да научи да Косово и Метокија није независна држава већ део Србије. Невероватно је да српски омбудсман позива заштитнике злочинаца одговорних за тероризам, трговину људским органима и трговину наркотицима да решавају питања из области економских и социјалних права као највећу претњу људским правима! Он се прави као да ових злочина на окупираном КиМ и у Албанији нема. Да ли Јанковић штити терористе, НАТО и Еулекс или грађане Србије? Да би развејао све сумње заштитник грађана на крају крајева, одбацује територијалну целовитост и неповредивост граница као превазиђене принципе међународног права а Србе на њиховом КиМ проглашава за националну мањину! „У нашим јавнодипломатским настојањима да статус Косова правно одржимо а практично повратимо у склад са Уставом Србије, ослонац углавном тражимо у традиционалним категоријама међународних односа као што су суверенитет, територијална целовитост, неповредивост граница и сличним које су свој врхунац доживеле давно, па те аргументе допуњавамо личним или колективним, у сваком случају субјективним, доживљајем Косова као „срца Србије“. Рекло би се да истовремено запостављамо аргументе који у данашњем свету много јаче одзвањају, а које нам обезбеђују званичне и невладине међународне организације. Много више од било чега другог, Србија треба да исказује забринутост због катастрофалног стања владавине права и поштовања људских, а посебно мањинских права грађана који живе на Косову, те да у међународном окружењу трага за решењима која ће на том пољу донети побољшања, а не погоршања, какав је данас тренд.“^x Може се рећи да се овим изјавама Јанковић придружио трговцима људским органима па да се чак прихватио и операције трансплантације „срца Србије“ великој Албанији. Исто тако заштитник грађана подржава резултате геноцида над српским народом на КиМ јер Србе проглашава националном мањином у њиховој земљи.

И на крају све се уклапа. И за Вучића и за Јанковића Повеља УН и поредак створен након стравичног Другог светског рата су превазиђени или су предмет ценкања. Својим делима они се хтели, не хтели враћају принципима нациста и помажу стварање велике Албаније. А како и не би када су на путу без алтернативе у ЕУ и то у време када Запад поново помаже нацистичке банде које насрћу на српски и руски народ. Иако је сукоб заштитника Запада у Србији приволео неке грађане да се сврстају на једну или на другу страну треба имати на уму да обе групе само обављају прљави посао за Вашингтон и Брисел у Србији.

Борис Алексић – ФСК
_____________________________________________________

i http://srb.fondsk.ru/news/2014/09/30/dobro-doshli-u-kirbilend.html