Шиптари спремили листу захтева уочи нове фазе дијалога, траже ратну одштету

ВЛАСТИ у Приштини тражиће од Београда ратну одштету, уделе у имовини косовских предузећа која су имала филијале у централној Србији, расподелу војних објеката и амбасада бивше СФРЈ – сазнају незванично „Новости“.

Ове захтеве, као и питање чланства у међународним организацијама, ставиће на бриселски сто Албанци са КиМ у наставку дијалога, чиме би преговоре практично могли да уведу у пат позицију. Јер, чак и упуштање у расправу о овим темама практично би значило признавање независности лажне државе, што наше власте не желе да прихвате.

Сва ова спорна питања Приштина ће покушати да „угура“ у календар нове фазе дијалога о нормализацији односа са Београдом у Бриселу, чији се наставак очекује 9. фебруара. Осим тога, албанска страна покушава да отеже и са договором око Заједнице српских општина што више, како би се у међувремену Београд условљавао уступцима на другим пољима. A српска страна инсистираће да се на столу нађу имовина, положај СПЦ и гаранције за повратак расељених.

Под ратном одштетом, како нам преноси аналитичар Фатмир Шехоли, Приштина подразумева надокнаду за 127.000 разорених кућа током рата, за имовину која је била у друштвеном власништву, а коју су уништиле српске снаге, као и компензацију породицама чији су чланови настрадали.

– Приштина тражи и враћање пензија Албанцима, а из процеса сукцесије очекује и део блага СФРЈ, као и војне и дипломатске објекте бивше државе – наводи Шехоли.

Наш саговорник оцењује да се ови захтеви не могу брзо разрешити, па када би постали део бриселског процеса, он би могао да се отегне и читаву деценију:

– Дијалог о нормализацији мора бити орочен, па су, по мом виђењу, ове теме за међународну арбитражу.

Политички аналитичар Душан Јањић каже за наш лист да је захтев Приштине да се отворе теме сукцесије и одштете, исто што и захтев Београда да се отвори питање имовине предузећа и ко је колико улагао:

– Једна иста тема се назива другачијим именом. Приштина ће инсистирати да је посреди дијалог о сукцесији, јер тиме жели да представи јавности српско „признавање“ независности, док ће Београд држати да су разговори статусно неутрални, какви и јесу.

Која питања и којим редоследом ће стизати на бриселски сто, умногоме ће зависити од нове посреднице у дијалогу – високе представнице ЕУ за спољну политику Федерике Могерини, а, притом, не треба заборавити да је у последњем извештају ЕK о напретку Србије ка ЕУ затражена „нова ера односа“ са Приштином.

ПАЛЕСТИНА КАО УЗОР

ЈАЊИЋ је уверен да ће чланство Косова и учешће у раду међународних организација форсирати и сам Брисел. – Али, отварање врата Савета Европе или УН за Приштину неће морати да иде под руку са признавањем косовске државности од стране Београда. Као аргумент потезаће се пример Палестине која је пре две године у Генералној скупштини УН добила статус државе посматрача, иако је Израел није признао.

(Вечерње новости)