Међународни суд: Одбачене тужбе Србије и Хрватске за геноцид

Међународни суд правде одбио је и тужбу Хрватске и противтужбу Србије за извршени геноцид на хрватској територији од 1991. до 1995.

Како је навео предсједник суда Петр Томка, ни Хрватска ни Србија нису успеле да докажу да је друга страна починила геноцид.

„Суд одбија тужбу Хрватске. Хрватска није доказала да се ради о намјери да се дјелимично или у цјелости униште Хрвати. Дјела која садржавају актус реус геноцида нијесу почињена са специфичном намјером потребном да би се дјело квалификовало као геноцид, рекао је Томка.

Он је током читања пресуде рекао да Србија не може бити одговорна за дjела почињена прије 27. априла 1992. године, због тога што је СРЈ тек тада постала чланица УН и потписница Конвенције УН о спречавању и кажњавању геноцида.

„Суд прије тог датума, Србију, као земљу која је накнадно постала потписница Конвенције, не може сматрати одговорном у смислу члана 9 Конвенције. Држава која је постала чланица потписница Конвенције не може се сматрати одговорном ретроактивно за геноцид по члану 9″, навео је Томка.

То значи да је најмање један дио хрватске тужбе одбијен, јер се позива на дјела прије него што је СРЈ настала као држава. Подсјетимо, између осталог у тужби се тврди и да је Србија одговорна за ратне злочине у Вуковару извршене 1991. године.

Наведено је и да су многа свједочења која је Хрватска изнијела пред суд мањкава, као и да су бројни полицијски записници предати суду без потписа од стране лица која су давала изјаве.

„Чини се да су у неким свједочењима чак и препричане изјаве сведока“, рекао је Томка.

Што се српске контратужбе тиче, како је рекао Томка, МСП сматра да је она утемељена и везана чињенично и правно за основну тужбу.

Пресуда МСП је коначна и обавезујућа за све чланице УН, државе су у обавези да по њој поступе и на њу нема жалби.

Пресуду о тужби и контратужби Хрватске и Србије доноси укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хок судија из Србије и Хрватске.

Српски и хрватски министри правде Никола Селаковић и Орсат Миљенић, који присуствују изрицању пресуде, поручили су да ће обе земље поштовати одлуку МСП, „каква год да буде“.

Крај процеса после 16 година

Изрицањем пресуде окончаће се процес који је 1999. покренуо Загреб, тужећи власти у Београду за геноцид које су снаге СФРЈ и СР Југославије наводно починиле на хрватској територији.

Србија је одговорила десет година касније подносећи контратужбу за геноцид, који су, како тврди, хрватске снаге починиле над Србима из Книнске крајине, током и после операција Олуја, 1995. године.

У тужби против Србије, Хрватска тврди да је званични Београд одговоран за „етничко чишћење“ хрватских грађана као „облик геноцида“ зато што је „директно контролисао активности својих оружаних снага, обавјештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације“.

У контратужби, Србија тврди да су хрватске власти починиле геноцид током операције Олуја, у августу 1995. у намери да потпуно или делимично униште крајишке Србе као етничку групу. Геноцид је, како се наводи у контратужби, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заједнице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе у ситуацију смишљену на њено дјелимично физичко уништење.

О Милошевићу и Готовини

Суд је примијетио да оптужба против Слободана Милошевића у Хашком трибуналу укључује тужбу за геноцид, али у дијелу оптужнице који се тиче БиХ, али не и у дијелу који се тиче територије Хрватске.

Томка је такође рекао да друге пресуде, као што је она хрватском генералу Анту Готовини, не могу имати пресудну тежину у овом случају.

„То што неко појединачно није осуђен није кључно, али може бити значајно“, рекао је председник суда.

Б92