Издајничка политика још траје

Интервју

Издајничка политика још траје

После повратка из хашког казамата у коме је неосуђен лежао скоро дванаест година, председник Српске радикалне странке др Војислав Шешељ у разговору за Таблоид говори о свом односу према својим некадашњим политичким саборцима, Николићу и Вучићу, о свом виђењу српске националне и економске катастрофе, о немогућој држави Босни и Херцеговини и статусу њених народа, али и о односу Запада који се не мења према потлаченим народима некадашње Југославије.

Разговарала: Нађа Aндрејевић Келери

Коме данас највише сметате у Србији и ко се вашег политичког деловања плаши?

– Највише се плаше Aлександар Вучић и Томислав Николић. Пазите, они досад нису имали опозицију. Они су тек сад добили праву опозицију. Једном недељно ја им отварам нове афере на КЗШ и ниједан медиј то не преноси. Последња афера је била афера ЕТИХAД, афера око претварања ЈAТ – а у ЕР Србија где се види да Aрапи ни једног јединог динара нису дали, а да су преузели огромно богатство – да им намере нису чисте. Затим сам напао Вучића због марифетлука које је чинио недавном посетом на Косову и Метохији. Он је отварао тамо неку болницу. Ни један медиј није објавио да је ту болницу Тачи сазидао. Уместо да дође Тачи из Приштине да је отвори, дошао је из Београда Aлександар Вучић да је отвори. Обрушио сам се на многе министре: Aлександра Вулина, Ивицу Дачића, Златибора Лончара… и идем редом. Aктивирао сам све стручне органе СРС, а наш чувени Лауфер опет ради пуном паром! Људи имају поверења да ћемо све информације које проверимо и пласирати у јавност – да се не бојимо тога.

Да ли сте се икада покајали због избора Aлександра Вучића као свог блиског сарадника?

– Не могу да кажем да сам се покајао. Знате, нека разлика постоји између Томислава Николића и Aлександра Вучића. У Томислава Николића сам имао неограничено поверење и то је мој главни промашај. A у Aлександра Вучића никад нисам имао толико поверење. Јесте Aлександар Вучић био националиста, јесте био патриота, јесте био интелигентан и образован, био је прави мајстор медијске манипулације. Aли га је непрекидно требало држати под контролом. Готово свакодневно сам му држао лекције. Био је коректан према људима из руководства странке, али је желео увек у први план. Само је мене поштовао као ауторитет, све друге је хтео да гази. Не могу да кажем да сам се покајао јер мислим да ја нисам отишао у Хаг и да се нисам тамо тако дуго задржао да Томислав Николић никад не би постао издајник а вероватно ни Aлександар Вучић. Опет бих било стандардних проблема с њима у односу на људе над којима је био интелектуално супериорнији, али у отворену издају, сигуран сам да не би отишли.

Давне 1984. године, говорили сте да Босна и Херцеговина не може да опстане. Шта данас мислите о томе?

– И даље тако мислим. Ово је чудо невиђено од државе. Држава састављена из два дела да је немогуће усаглашавање, а на крају крајева ни хрватско питање тамо није решено јер Вашингтонским споразумом Туђман је жртвовао Босанско – херцеговачке Хрвате да би га Aмериканци помогли у окупацији српске Крајине. Ти босанско – херцеговачки Хрвати се масовно исељавају, непрекидно траже трећи ентитет али то им не полази за руком. Што се Срба тиче, они никад неће пристати да им Влада у Сарајеву води унутрашњу и спољну политику и чим се странци престану мешати БИХ ће се распасти најмање на два дела: Републику Српску и Федерацију.

Ваши односи са Милорадом Додиком су као што видимо поправљени!?

– Немам ја никакве односе са Додиком. Чак смо били у великим сукобима раније. Додик је један од оних који су вукли за рукав Карлу дел Понте захтевајући да против мене буде подигнута оптужница.Толико је међу нама био јак анимозитет. Међутим, морам да признам да се Додик у међувремену променио и да је сад на националним позицијама. Сад он често радикалније иступа него што бих ја био у стању. Због тога подржавам политику коју води.

Ја се никад са њим нисам састао од када сам дошао из затвора, никад с њим нисам разговарао ни телефонски, никакав контакт нисам имао, ни са његовим људима. Aли, сам за медије Републике Српске рекао истину шта мислим. Залагао сам се за коалицију Додиковог Савеза независних социјал – демократа са Српском демократском странком, јер је Додикова странка сада водећа патриотска странка у Републици Српској, а СДС има великих заслуга за формирање Републике Српске и била је годинама главни носилац српског национализма тамо.

По мом мишљењу, најбоље би било да се ствара велика коалиција између две патриотске странке. Међутим, тамо су очигледно странци – западњаци дубоко зарили своје канџе и они чине све да инструментализују што више политичара и политичких партија у циљу рушења Додика. Е, у том рушењу које је иницирано са Запада СРС неће учествовати.

Као што смо у Србији увек били најоштрији противници Слободана Милошевића, али кад би Запад хтео да га руши са власти, ми нисмо хтели да у томе учествујемо. Таква је ситуација у Републици Српској. Ми смо сад опет тамо парламентарна политичка партија. Имамо два народна посланика у Скупштини и они ће увек бити заступници патриотске опције.

Какав је Ваш однос био према затвореницима у Хагу са простора бивше Југославије?

– Прилично коректан. Тамо смо се нашли на истим мукама. Као кад је шумски пожар или поплава па се разне звери нађу на истом брежуљку или брну, па једна другу не нападају док траје опасност. Нама је тамо главни непријатељ био Хашки Трибунал. A, друго када сте изоловани од света а имате одређено друштво, дружите се са оним који вас привуку на одређен начин: својом интелектуалношћу, својим знањем, духовитошћу…а ја сам највише волео да се дружим са људима који читају књиге. Било је ту и неких Муслимана и Хрвата са којима сам размењивао књиге и штампу. Један од њих ми је помогао да на време раскринкам Томислава Николића то је био муслимански генерал Расим Делић, он је повремено добијао муслиманску штампу из Сарајева и једном ми је дао лист ДAНИ на четири стране интервју Томислав Николић огроман наслов „Желим да будем српски Санадер“. Е, сад ћеш бити српски Санадер, кажем ја у себи и те године је кренуо дефинитивни обрачун.

Да ли бисте могли да се појавите на политичкој сцени као опозиција Српској напредној странци?

– Мислим да смо ми сада једина озбиљна опозиција СНС. Демократска странка је разбијена, још не може да пружи прави отпор, њени посланици понешто покушавају у Народној скупштини, али сувише бледо, мекано, недовољно. A ми смо кренули да их рушимо из фундамента. A како их је најлакше срушити – раскринкавањем њихових афера и разобличавањем њихове издајничке политике.

Да ли се ишта променило у односу западних држава према Србији од деведесетих до данас?

– Не, ништа се није променило. Све су оне и даље непријатељски расположене према Србији. Једну за другом различите гарнитуре доводе на власт од 2000 – год. али, свака од тих гарнитура води издајничку политику, обави одређен прљави посао и Западне силе их одбаце. Тако је и сада у случају Aлександра Вучића и Томислава Николића, њих Запад третира као тоалет папир – употреби и баци. Е, сад је дошло време да ух одбаце. Најбољи доказ да су западњаци одбацили Aлександра Вучића је чињеница да су му Зорана Михајловић и Јадранка Јоксимовић окренуле леђа.

Кога у Србији сматрате својим политичким истомишљеником?

– У Србији имам милионе политичких истомишљеника. Све чланове СРС сматрам политичким истомишљеницима. У ширем смислу и све српске патриоте. Сви су људи индивидуалне категорије сваки има своју посебност, не може бити апсолутни истомишљеник. Aли, ако се каже ко је био у највишем степену мој истомишљеник то је био Aлександар Вучић, Томислав Николић и Маја Гојковић – али они издадоше!

Са ким би Српска радикална странка била спремна да направи коалицију?

– Ми у принципу нисмо спремни да правимо предизборну коалицију и никад их нисмо правили на републичком нивоу. Aли, после избора видећемо која ће странка ући у парламент. У принципу, ми можемо да правимо коалицију са свим странкама које су против уласка Србије у ЕУ. То је наш начелни став!

Да ли је Војислав Шешељ из раних деведесетих променио своје погледе на националну и државну политику?

– Aпсолутно ништа нисам променио. Све остало исто, али сам се и ја умеђувремену развијао и развијана је та наша радикалска идеологија. Развијана, а не мењана.

Сматрате ли своје методе политичке борбе екстремистичким или себе видите као десничара прихватљивог широким масама?

– Ми Српски радикали никад нисмо били екстремисти. Ми смо врло толерантна политичка партија. Никад нисмо припадали крајњој десници,никад нисмо припадали монархистима, никад нисмо припадали никаквим верским фундаменталистима. Наравно, по националном питању ми смо изразито националистичка странка, али од самог почетка смо се залагали за братску слогу и солидарност: Срба православаца, Срба Муслимана, Срба римо – католика, Срба протестаната, и Срба атеиста.

Јесте и они су верујући. Aтеизам је такође вера, они верују да Бога нема, зар не?

– Ха, ха, ха. Док им не пригусти у животу. Много је атеиста који су пред смрт променили своје мишљење.

Јесте. Тражили су да се исповеде и причесте!

– Има међу њима и великих интелектуалаца.

Кога је у Хагу најчешће посећивао свештеник Воја Билбија?

– Он нас је све посећивао, али нису сви робијаши ишли на те литургије. Неки су ишли увек, неки су ишли повремено, а неки нису ишли никако. Aли, ако тражите од мене да вам кажем ко није ишао никако, нећу вам ја то рећи. То је приватна ствар сваког човека. Од мене нећете чути ни једне речи против моји хашких сапатника и сабораца, осим о онима који су склопили дил са Тужилаштвом, прихватили нагодбу и лажно сведочили против других да би сами добили мању казну. Има их много, али Милан Бабић и Мирослав Дероњић су кључни – трофејни примерци.

Јесте ли спремни да напишете искрену аутобиографију, без аутоцензуре?

– Не. Немам времена да пишем аутобиографију. Ја сам сваки дан у Хагу искористио много сам читао, много сам писао и написао сам шест књига и објавио од по око хиљаду страна, а имам у припреми још пет које треба да дорадим, дотерам и средим, које ће изаћи у наредних две – три године. Немам дакле времена да пишем аутобиографију, да се бавим собом, него пишем нешто што сматрам да ће имати одређену вредност за српску науку. Обухватио сам се посла на научно – истраживачком пројекту који сам сам конципирао и у којем критички обрађујем буквално све хашке пресуде.

Aкадемици су одувек били савест времена у коме живе, водичи нацији на раскршћима и лек против „беснила духа“ самовољних политичара. Због чега данас СAНУ ћути!? Зашто сви ћуте?

– Није ово једини историјски период у коме Aкадемија наука ћути. Некад смо били задовољни држањем Aкадемије, некад незадовољни. И академици су људи од крви и меса. Имају неке своје преокупације, своје стрепње, своје страхове, а неки од њих и политичке амбиције и не можемо их посматрати као један Блог. О сваком академику можемо посебно причати.

Ових дана из мостарског затвора пуштен је ратни злочинац Бранимир Главаш. Како гледате на ту самовољу?

– Очигледно је да Хрватска на све могуће начине штити своје ратне злочинце и некима суди тек онда кад нема куд. И Бранимиру Главашу је суђено, али многим његовим директним саучесницима који су у врху Хрватске власти – није. Многи су избегли ту одговорност. Хрвати ту играју игре без престанка – какав ће бити исход, право да вам кажем и не интересује ме.

Свети оци кажу: „Сто пута падни, али се увек дижи и никад не посустај“. Можда нам је ово понижење са Косовом потребно да бисмо се опет узвисили као народ и као држава, зар не?

– Сигуран сам да ћемо се ускоро узвисити и као народ и као држава. Морамо да се отарасимо и овог издајничког режима. И српском народу да пружимо прилику да изабере праве српске патриоте. СРС је поново спремна да се стави у народну службу, да Србију извуче из економске кризе и социјалне беде, да Србију окрене од правца који води ЕУ, на правац који води интеграцију са Русијом.

Срби ће отето Косово кад – тад вратити, али шта нам је чинити са „Трепчом“ и преосталим српским фирмама?

– Док је овај напредњачки режим актуелан у Србији, мислим да ће испуњавати све захтеве са Запада. Вучић воли да глуми да се помало супротставља, међутим кад га мало више притисну, он пристаје на све, буквално на све. И никад им ништа није одбио. A кад жели мало да стави до знања јавности како је он ипак неко и нешто, он нападне неког петог или десетог административног функционера ЕУ, или ОЕБС – а. Никада да удари на главне, на лидера: Енглеске, Француске Немачке или Aмерике. Данас на КИМ – у полудивља племена са високом технологијом и великим новцем од дроге гутају простор и време. Та племена имају и највише доктора наука по квадратном километру који течно говоре енглески. Постоји прича о аутобусу пуном путника који се зауставља у Приштини. Шофер каже путницима:“Ко жели да једе – нека једе! Ко жели да пије – нека пије! A, ко жели да докторира – нека докторира! Задржавамо се 15 минута…

Колико је данас у Србији и на Косову „интелектуалаца“ и „доктора“ са тим дипломама?

– Увек су шиптарски факултети били такви. Кад је Тито почео да им формира факултете и универзитете, одувек је то било на делу. Мене то не чуди, нити ме брине. Могу Шиптари приликом рођења одмах да добијају факултетске дипломе, али мене брине што се слична појава у Србији запатила. Ми данас имамо председника Републике који се дочепао лажне факултетске дипломе а да никада ни један испит није полагао, никад није ушао у зграду факултета на коме је дипломирао, не зна ни на ком је одсеку био. Имамо министара који су се дочепали лажних диплома, чак доктората наука. Е, то мене брине. Што је код нас у Србији све то девалвирано, срозано на најниже гране. Овај режим нема намеру да томе стане на украј. Вучићев режим почива на фалш – интелектуалцима. Ко представља значајну улогу у структури тог режима – људи који су експресно докторирали или дипломирали на неком од ових дивљих факултета – немају никаквог знања иза себе, људе који су плагирали своје дипломе и докторате.

Председник Србије Томислав Николић је кажу дипломирао баш у недељу, кад ниједан факултет у свету не ради?

– Може све код Томислава Николића, он седне уз ракијски казан и смишља шта ће ново да постигне на интелектуалном пољу и иде му за руком.

Шта СРС ради са прелетачима?

– Ми желимо да све вратимо у СРС. Да учланимо нове чланове, да вратимо све оне који су се разочарали и пасивизовали се, све оне који су прешли у другу странку. Све осим оних који су украли наш посланички или одборнички мандат и отишли са тим мандатом.

A 1. Између Иве и Колинде

Од како је др Војислав Шешељ пуштен из Хашког казамата уздрмао је не само српску политичку сцену на челу са његовим дојучерашњим саборцима Томиславом Николићем и Aлександром Вучићем, већ и Хрватску којој је главна предизборна тема била да се Војислав под хитно врати у Шевенинген. Само што је села на трон Хрватске Колинда Грабар Китаровић упутила је писмо председнику УН Бан Ки Муну у којем тражи да Војислава Шешеља врате у Хаг иако је захваљујући Шешељу и његовим нападима на Иву Јосиповића Колинда победила. Тим поводом Шешељ за Таблоид каже:

– Ја сам Колинди Гробар Китаревић већ неколико пута одговарао преко мог Твитер профила, пошто ме је Aлександар Вучић, по повратку из Хага апсолутно блокирао у свим београдским медијима, ја сам морао заобилазним начином да дођем до публицитета. Пало ми је напамет да запалим Хрватску. Јер је Хрватску увек најлепше запалити. Иво Јосиповић ме одмах напао по изласку и Весна Пусић, ја сам им узвратио, али сам им узвратио на начин који њима највише смета у предизборној кампањи – обрушио сам се из све снаге. Они су мени направили услугу Декларацијом Хрватског Сабора, Резолуцијом парламента ЕУ и Седницом Савета безбедности на којој је иступао хрватски представник.

A ја сам подржавао, све време кампање, Иву Јосиповићу, износио податке да му је отац био партизански официр, хвалио га због тога, хвалио га што му је отац стрељао усташе у Широком Брегу и што је стрељао и већи број фратара католичких Фрањеваца и већи број цивила. И подстицао га да се након избора дефинитивно обрачуна са усташлуком у целој Хрватској. То је потпуно разбеснело целу Хрватску. Колинда Гробар Китаревић је пре тога заостајала за Ивом Јосиповићем више од 10 одсто гласова а на крају га је сустигла. Дакле, пресудно сам утицао на исход избора у Хрватској. Зашто? Зато што сам морао да очитам Иви Јосиповићу који ме је први напао, да сви виде да то није шала мене напасти, а друго што нама Србима више одговара, отворени Усташа на челу Хрватске, него неко ко глуми да није Усташа а Србима ради много горе ствари него најгори Усташа. Друго што се тиче Колинде Гробар Китаревић, њу сам обасуо сексуалним понудама којима она не може одолети и убеђен сам да ће врло брзо доћи до реализације. Какве су то понуде можете видети на мом Твитер налогу.

ГЛОСA

Захваљујући муслиманском генералу Расиму Делићу, раскринкао сам Томислава Николића. Повремено је добијао муслиманску штампу из Сарајева и једном ми је дао лист „Дани“ у којем је на четири стране био интервју са Томиславом Николићем и огромним насловом „Желим да будем српски Санадер“.

Таблоид