Чешка ће ревидирати косовско питање?

Чешка би могла да опозове признање Косова. Нови председник земље Милош Земан је још током предизборне кампање у случају победе обећао да неће допустити да би Чешка послала свог амбасадора у Приштину.

Ја бих опозвао и отправника послова, који се тамо налази. Сматрам да је Косово терористички режим, који се финансира на рачун наркомафије, – рекао је тада Земан. Данас, према информацијама српских медија, чешки лидер је већ почео разматрање косовског питања са својим тимом. Било како било, већина посматрача сматра да Земанове речи треба прихватати са резервом: још када је био премијер, он је дао неколико непријатних изјава за чиновнике ЕУ, у коју је Чешка намеравала да се учлани. Рецимо, упоредио је Палестинску аутономију са Трећим рајхом или назвао популистичким и пронацистичким политичаром председника аустријске Странке Слободе Јорга Хајдера.

Земан није први чешки лидер, који се не слаже са сопственом владом по питању јужне српске провинције. Бивши председник Вацлав Клаус је својевремаено изјавио да га је срамота за одлуку владе о признању Косова. Може да се подсети да није примио косовског председника Атифетеа Јахјагу током његве посете Прагу.

При томе је занимљиво да у складу са анкетирањем, спроведеним неколико месеци после проглашења косовске независности, више од половине Чеха се изјаснило да ће то негативно утицати на стабилност Балкана. Не може а да се не сети делатност организације Пријатељи Срба са Косова и Метохије, која је организовала «срдачан пријем» државном секретару САД Мадлен Олбрајт, покушавајући да се од ње добију аутограми на плакатама са фотографијама српских жртава и њеног загрљаја с бившим командантом АОК Хашимом Тачијем. Дакле, у Чешкој постоји словенска солидарност са српским народом. Коментар чешког новинара и политиколога Либора Дворжака.

Г-н Земан демонстрира постојанство свог мишлења, није чудо, што је он против независности Косова. Међутим, управо је Земан као премијер 1999. године иступао за бомбардовање ондашње Југославије, дакле, допринео настанку самосталне државе Косово. Друго, како су му већ рекли представници наше Грађанске демократске странке, он не сме а да заборави да је спољна политика ресор владе, а не председника. Дакле, тешко да ће успети да оствари такав пројект. По питању Косова је Земан скоро сам на нашој политичкој сцени, тешко да ће влада остварити такав корак. Додам, да је велики број становника наше земље против самосталности Косова, с друге стране, Косово је толико далеко од Чешке да то питање скоро никога озбиљјно не забрињава.

Са своје стране, заменик председника Српске радикалне странке Немања Шаровић сматра да би председник Чешке могао да иницира ревидирање признања Косова, резултат није очито предвидљив.

Иако је код нас тај парламентарни систем, значи није председнички. Дакле, мање-више, та овлашћења председника су протоколарна. Али у случајевима када је председник државе био јака политичка фигура, онда је практично парламент био тај који је следио председника, а не обрнуто. Ја мислим да то у великој мери утиче на понашање Србије. Да Србија има тврди стави, и када би Србија ставила својим пријатељима у свету до знања да никада, ни под којим условима, ни суштински, не само формално, неће признати независност, тај међународни положај Србије би био далеко бољи.

Било како било, Чешка се креће колосеком, зацртаним од стране Брисела. У ЕУ нема јединства по питању Косова, међутим, умесно је да се подсети, да је Европарламент 2010. године усвојио одлуку, она позива земље ЕУ, које нису признале Косово због територијалних спорова или проблема с националним мањинама (Кипар, Шпанија, Грчка, Словачка, Румунија) ипак да то учине. На таквој позадини да се поново покуша? Сумњиво је, тим пре што и нови председник Чешке, за разлику од пређашњег, није евроскептичар.

Тимур Блохин / Глас Русије