Зашто? Американци траже хапшење Кисинџера и суђење у Хагу због ратних злочина

Кисинџер ратни злочинац Олбрајтова неиздефинисана?

Кисинџера би на суд за ратне злочине из прошлог века а виновнике недавних агресија „овај пут не“? Правда и мир су на Западу ипак економска област пре свега…

Амерички републикански сенатор и председник Одбора за оружане снаге при америчком Сенату, Џон Мекејн недавно је имао напад главобоље када су демонстранти упали у салу узвикујући без прекида „Ухапсите Хенрија Кисинџера због ратних злочина“. Овако извештавају светски и српски медији углавном се обазирући на чињеницу да су демостранти названи ружним именима. Активисте наводе као припаднике „анти-ратне организације“ и не питајући се како је могуће да су на Капитол Хил људи ушли са великим паролама, полицијским лисицама (поред детектора за метал) и фарбом за руке?

„Кодпинк“ демонстранти, организација против глобалне милитаризације, Америчких ратних и окупационих акција широм света и који траже да се средства која се улажу у рат преусмере у здравство и образовање, што за себе тврде да су, устали су у тренутку када је 91-годишњи Хенри Кисинџер ушао у просторију са намером да се обрати учесницима скупа. Са раширеним натписима, транспарентима, а неки и њих и подигнутим длановима обојеним у црвено као и полицијским лисицама које су висиле са њих, викали су са захтевом да Кисинџер буде ухапшен.

Џон Мекејн, познат као „јастреб међу сенаторима“, одговоран за многе случајеве америчке војне агресије изјавио је да никада није видео „нешто тако срамотно и скандалозно и вредно презира као демонстрације које су се управо одиграле“.

Реагујући на изјаву Мекејна и Кодпинк је одговорио: „Нисмо ни ми. Процесуирати ратне злочинце и зауставити америчку културу некажњености одмах!“ написали су на овој фотомонтажи која приказује сцене са протеста као и једно од најтежих америчких ратних недела – поливање цивила напалмом у Вијетнаму.

Мекејн је, иначе, једном приликом оправдао и бацање атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки пред крај Другог светског рата.

Револтирани и испровоцирани овом изјаве демонстранти су наставили са протестом на шта је Мекејн рекао да „умукну или ћу вас ухапсити“.

„Излазите напоље, најнижа врсто“ оштро је запретио Мекејн  анти-ратним активистима.

Њихов протест је изазвао велико интересовање у свету а и у самој сали је било доста оних који су их поздравили аплаузом или чак устали. Цинично и подругљиво, након другог протеста пола сата касније, када су две жене читале разлоге и злочине за хапшење па их је полиција извела вани, устали су и учесници скупа на Капитол Хилу те аплаудирали заједно са осталима.

„Кодпинк се заиста поноси својом акцијом у Сенату данас када смо проговорили у име људи Индокине, Кине, источног Тимора и свих мирољубивих људи широм света“ изјавила је једна од оснивача ове организације Медеа Бенџамин на званичној електронској страни те организације. „Хенри Кисинџер је одговоран за смрт милиона људи. Он је убица, лажов, лопов и разбојник и требало би да му се суди у Хагу“.

Али Мекрекен, такође активисткиња ове организације, изјавила је да је одлучила да учествује у акцији јер „Хенри Кисинџер и Медлин Олбрајт једино утврђују америчко вођство у свету на изопачен начин и пустоше друге земље убијајући небројено много недужних цивила“. Она је додала да активисти желе да смене ратне злочинце и да на власт дођу нови људи који ће проблеме у свету решавати „дипломатијом и саосећањем – двема стварима о којима Кисинџер баш ништа не зна“.

Карактеристично за ову организацију јесте то што је она сродна удружењу „Жене у црном“, припадају истој мрежи организација а симболи су им такође идентични симболима терористичког покрета „Отпор“. Жене које воде Кодпинк су учествовале у револуцијама у Египту и Украјини а у чијој организацији је учествовала прва постава „Отпора“. Такође Мекејн је у једном тренутку и лично виђен на Еуромајдану у Кијеву, током насилних протеста који су опет организовани на исти начин и са истим упутствима као и раније револуције „Отпора“ а за рачун меричких политичких, економских и војних структура.

Помало је изненађујуће и то да се активисти бунили искључиво против Кисинџера али не и против Олбрајтове, Мекејна или општег америчког система и спољне политике (у овом случају).

Што се самог Кисинџера тиче када је почео грађански рат у Југославији он је у америчким медијима критиковао став Сједињених Америчких Држава о признавању Босне и Херцеговине сматрајући тај став апсурдним. Апеловао је на западне званичнике да се не мешају у рат између Срба и Хрвата јер је историја односа ова два народа дуга неколико векова и да они треба сами да се договоре. Такође је критиковао споразум у Рамбујеу за који је рекао да га у таквој форми не би прихватио ни један Србин, да је то била чиста провокација и да такав споразум у опште није смео да се нађе на столу за преговоре. Како год, када је бомбардовање почело сматрао је да се ваздушни напади наставе јер би кредибилитет НАТО-а био доведен у питање у колико би се са тиме престало, али се чврсто залагао да се не предузима никаква копнена акција.

Као његов највећи политички успех наводи се особина детанта (заговорника попуштања) и мирног решавања спора са Русијом посебно током периода хладног рата и велике претње од нуклеарних напада. „У условима сталне нуклеарне претње где је Русија суперсила, моје мишљење је да треба разговарати“ објашњавао је тада. Иако је знао да су совјетске вође резултат немилосрдних чистки, није се бавио нити калкулисао тиме већ је трагао за мирним решењем.

У својој књизи, која се прошлог септембра појавила у Америци Кисинџер је упозорио да „војна доминација једне земље у регији може изазвати кризу у остатку света“. Такође је упозорио на напетости у кинеско-америчким односима које је лично успостављао дуги низ година указујући на чињеницу да када имате једну постојећу и једну силу у успону у 10 од 15 ситуација дође до сукоба. „Не бих хтео да Кина и САД буду као Немачка и Британија 1914. године, али чини ми се да отпор не можемо да пружамо тако што шаљемо војску на кинеску границу“.

Западну интервенцију у Либији, којом је срушен режим Моамера Гадафија, оценио је катастрофалном. „Готово је сигурно да је више људи изгубило живот него што би их погинуло да је Гадафи остао, то је заиста грозан исход“ каже Кисинџер.

О кризи у Украјини за лондонски  „Индепендент“ Кисинџер је рекао „Не слажем се са Путином, али зашто неко негде успут није предложио решење које би узело у обзир интересе обеју страна у контексту независне Украјине? Када је Европа рекла да Украјина мора да бира између Европе и Русије у трговинским преговорима, можда да се рекло супротно, да се рекло “ајмо заједно”, можда би такав приступ изнедрио велик напредак.

Тако говори Кисинџер чији ставови о међународним односима и данас имају великог одјека у светској јавности а они би, ето, да га за ратне злочине из 60-тих и 70-тих пошаљу баш у Хаг…

Иван Максимовић

Припремиле: КМ Новине