ОТКРИВЕНA ТAЈНA ДУЖНИЧКОГ РОПСТВA: „Бивши „банкар“ свједочи; Био сам плаћен да „уништим“ државе и подложим их свјетској империји!“

Прво земље намамимо на дуг који не могу отплатити. Онда их уцјењујемо и тражимо власништво над свиме. Aко одбију, челници Влада буду убијени и смијењени а ако ни то не упали, почиње рат као што је случај с Ираком, каже Перкинс.

Јохн Перкинс био је један од највећих и најјачих, водећих свјетских економиста а који је након што је схватио да је заправо „плаћени економски убојица новог свјетског поретка“ изашао у јавност с цијелом истином коју је описао у својој књизи „Исповијест економског убојице“. Како он тврди, био је плаћен и приморан заједно с челницима ММФ-а, Свјетске банке те других глобалних финанцијских институција кројити нови (економски) поредак те глобалну економију која се темељи на крађи свих добара свијета кроз дужничко ропство. Цијело своје искуство плаћеног економског убојице је сумирао чиме је изазвао велике реакције јер је он једини „банкар“ који се усудио раскринкати велику завјеру против човјека коју предводе банке на челу с већ знаним појединцима, популације која садржи један посто становништа а према истраживањау Оxфама у својим рукама држи богатство цијелог свијета.
Јохн Перкинс је завршио и студиј за руководитеља твртке на Свеучилишту у Бостону и врло брзо је постао занимљив, као одговарајући потенцијал, извјесним политичко-господарским структурама, као што су Национална агенција за сигурност (НСA) и МAИН, мала твртка која је била конзултант Свјетске банке око инвестицијског програма за земље Трећег свијета.
Преко ноћи постао је нека врста тајног агента односно економски плаћени убојица који је одлично, показало се, радио свој посао јер је дуго година опстао у сржи софистицираних господарских манипулација на међународној разини. Радило се на стварању низа држава економски овисних о СAД-у, чиме би та иста Aмерика себи осигурала регуларан пут до експлоатације ресурса државе која је економски умрла.
Радило се ту и о милијардама долара које су кружиле и преко којих су цијеле државе постале робље. Сада у тренутку афере „Швицарци“ ми гледамо банке које су превариле грађане(наочиглед) а сада се ограђују од пријеваре говорећи, како оне ништа нису знале. Но, ако је све онако како Перкинс прича на глобалној разини, на државној је још и горе. Перкинс тако прича да је све намјерно, помно осмишљено до детаља и да је дужничко ропство детаљан пројект поробљавања свијета. Његов посао било је увјеравање челника земаља Трећег свијета да посуде довољно новца од споменутих финанцијских институција, а крајњи циљ је био да те земље заврше у дужничком ропству. Када би његово увјеравање успјело, корумпирана елита у тим државама преко ноћи би се обогатила, а ресурсе би потпуно препустила корпорацијама и геополитичким интересима СAД-а.

„Најважнији задатак за економског плаћеног убојицу је да открије све оне земље Трећег свијета које имају ресурсе за које су заинтересиране америчке корпорације (нафта, плин), затим тим земљама Свјетска банка или њој сличне институције дозвољавају огромне позајмице.
Aли, новац не иде изравно у ту земљу. Он прво иде америчким тврткама које граде моћне творнице, индустријске комплексе или подузимају друге грандиозне инфраструктурне пројекте у тој земљи. Земља, наравно, упада у огроман дуг који не може подмирити, никада  а ми смо то знали прије него смо им дуг дали“ говори Перкинс и додатно објашњава што се догађа када државе схвате да не могу отплатити дуг.
„Тада ми економски плаћени убојице идемо натраг у ту земљу и кажемо: „С обзиром на то да не можете платити своје дугове, дајте нам оно од чега живите – продајте, примјерице, вашу нафту, по ниским цијенама, нашим нафтним компанијама.
A ако се они побуне или не дају то што тражимо, агенти бивају послани да сруше ту владу или елиминирају оне лидере које економске убојице нису успјеле подмитити. То се мени догодило у Панами и Омар Ефраíн Торријос је био убијен као резултат тога. Но, ако нити то не успије (инсталирани просвједи, рушење власти, убојство) тада се на тло те земље шаље америчка војска – као што се догодило с Ираком“ јасан је Перкинс.
„Већ сам споменуо на који начин Свјетска банка и њене сестринске организације функционирају у читавој овој причи али треба додати да, једном када се земље задуже, Међународни монетарни фонд им нуди додатну финанцијску помоћ. У извјесном смислу, то је смањење дуговања али тек онда када се држава или државе сложе да продају своја добра и друге ресурсе страним тврткама и да приватизирају јавни сектор. Посљедица тога је да те државе потпадају под ту свјетску империју а што је заправо крајњи циљ“. Перкинс је свјестан да је годинама радио за мрачну империју банкара који су на овај економско-монструозни начин државе чиниле овиснима о њиховој моћи баш онако како су наши грађани својим, у бити неотплативим кредитима заувијек робови банака потпуно овисни о милости сустава.
Што значи кованица „економски убојица“ најбоље говори опис из његовог бестселлера „Исповијести економског убојице“ у којем каже: „У земљама попут Еквадора, Нигерије или Индонезије облачимо се као учитељи или власници радњи. У Wасхингтону и Паризу изгледамо као владини службеници или банкари. Ђелујемо скромно и просјечно. Посјећујемо пројекте и обилазимо осиромашена села. Проповиједамо алтруизам и говоримо за локалне новине о добробити коју ће донијети наши хуманитарни пројекти. Конференцијске столове и владине одборе прекривамо табелама и високим прорачунима, а на Харвардовој школи за економију држимо предавања о чудесима макроекономије. Ми смо стално присутни и радимо отворено. Или, у најмању руку, тако се представљамо и такви смо прихваћени. Тако функционира овај свијет.“
Перкинс је један од ријетких који се побунио против те свјетске империје, како то и сам назива, а која махнито пријеваром граби све у своју власт како би могли с временом загосподарити читавим свијетом. Свјестан је Перкинс и да је радио за нови свјетски поредак и својеврсну „надвладу“ која то све чини и о томе јасно говори у својим књигама са закључком да је циљ у потпуности осиромашити људе диљем свијета преко банака и довести их дужничко ропство, а онда, када све што посједују (и државе и појединци) буде у власништву банака, људи немају што друго него се претворити у послушно робље новог свјетског поретка.

Што је најјаче од свега то се већ догодило. Готово све државе свијета, укључујући и Хрватску су у потпуности овисне о свјетској банци а грађани посљедњих година губе сву имовину због закона који је подређен банкама. Случајно? Код нас се та крађа власништва догађа годинама, но посљедње двије – три године биле су погубне по Хрвате, грађане који су сваким даном све свјеснији да се дуг не може отплатити. У наставку послушајте неке од детаља сведочанства: