Србија не може да блокира чланство Косова у УН

Сагласност Србије с чланством Косова у Уједињеним нацијама није услов Београду за добијање датума почетка преговора са ЕУ

Немачки амбасадор у Београду Хајнц Вилхелм недавно је доживео „ватрену пробу” у свом првом службовању на Балкану. За „Политику” каже да службовање у Србији за њега представља велико искушење.

Његова изјава поводом чланства Косова у Уједињеним нацијама да ће Србија морати да се сагласи с тим, ако жели да постане чланица Европске уније, схваћена је као нови услов за одређивање датума почетка преговора о чланству.

Који се проблеми намећу, гледано из Берлина, кад је реч о Србији као билатералном партнеру Немачке, а потом и као будућем партнеру унутар европске заједнице држава?

Не бих рекао да је Србија проблематична држава, ни за нас ни за друге земље. Србија је за нас важна, кључна земља на Балкану. Проблеми, уколико постоје, потичу из прошлости. Немачка је окупирала Србију у Другом светском рату и нанела много неправде овдашњем становништву.

Проблеми се намећу, посебно кад се ради о додатним немачким условима за напредак Србије према унији. Који су то услови које Берлин поставља Београду?

Нема посебних немачких услова. Оно што желимо, а то жели и ЕУ, јесте нормализација односа с Косовом. Процес нормализације препуштен је двема преговарачким странама – Приштини и Београду.

Ипак, изјаве и препоруке које до нас стижу из ЕУ говоре супротно. И ви сте споменули неопходност признања чланства Косова у УН што је овде изазвало реакције?

Сагласност Србије с чланством Косова у УН није услов који је постављен Београду и не одлучује о датума почетка преговора о приступању Србије ЕУ. Наравно, то се односи на овде и сада. На крају ће се ипак наметнути захтев Приштине који ми подржавамо – Србија не би требало да блокира чланство Косова у УН.

Јасно је да Србија у крајњој линији и не може да блокира то чланство. Ако Косово једног дана поднесе такав захтев, о њему ће одлучивати Генерална скупштина, на предлог Савета безбедности УН…

За Београд би било проблематично и пристајање на то да Косово добије „само” статус државе-посматрача у УН, попут Ватикана и Палестине, пошто би такав статус представљао значајан корак на путу Приштине до пуног чланства и државности.

Ако узмемо у обзир некадашње односе Савезне Републике Немачке и Немачке Демократске Републике, морамо констатовати да су обе државе биле чланице УН, премда се међусобно нису признале. Битно је да се настави дијалог Приштине и Београда, да се оствари размена службеника за везу.

Овде преовлађује мишљење да напредак у преговорима умногоме зависи од воље Приштине да призна право српске већине на северу Косова на широку аутономију. Такав став је и Берлин истицао – истина у време Другог светског рата – када је север под називом „Митровичка регија” био издвојен из такозваног албанско-косовског пакета Италије, са образложењем да је реч о аутохтоној српској регији која не може бити поистовећена с другим делом Косова. Неколико немачких стручњака за државно право указало је на континуитет овог става – с обзиром на то да га Берлин никада није анулирао?

Тај детаљ ми није познат.

Ви сте, извесно, у сталном односу с вашим колегом у Приштини? Какве вести добијате с Косова?

У децембру сам провео три дана на Косову. У друштву колеге из Приштине обишао сам српске општине, разговарао са Србима… Позиција немачке владе је јасна. Ми смо признали Косово и желимо да Србија успостави добре односе с њим. С тог аспекта требало би гледати на позицију Берлина кад је реч о коначном приступању Србије Европској унији. Нећемо подржати чланство државе која има нерешене проблеме са земљама у свом окружењу.

Шта ће стајати у вашем извештају Берлину уочи априлског састанка Савета министара спољних послова држава чланица ЕУ на коме би требало да буде донета препорука да ли ће Србија у лето добити датум за почетак преговора са ЕУ?

Средином априла биће предочен нови извештај Комисије ЕУ о Србији, а потом ће Савет министара спољних послова држава чланица ЕУ проследити своје мишљење Савету ЕУ. Видећемо којуу ће препоруку министри дати на основу тога извештаја. Што се Немачке тиче, јасно је да ће њен став утицати на коначну одлуку, с обзиром на то да мора бити донесена консензусом. Међутим, немачка одлука неће бити само одлука владе, већ и одлука парламента, Бундестага, који мора да се сагласи са ставом владе пре него што она на самету ЕУ може  да да сагласност за почетак приступних преговора Србије са ЕУ

Какву би Србију желела Немачка да би се Берлин сагласио с њеним чланством у ЕУ?

Мислим да је Србија на врло добром путу, посебно кад је реч о сузбијању корупције. Видљив је напредак у области правосуђа, врло смо задовољни и оним што је постигнуто на пољу заштите људских и мањинских права. У том сегменту Србија има врло висок стандард, што је истакнуто и у извештају Комисије ЕУ.

За Немачку је Србија значајан привредни партнер. Има много немачких инвеститора који су овде присутни, а још је више оних који намеравају да дођу у Србију. Одлучујући фактор није само повољна цена радне снаге већ и ниво стручне спреме запослених, њихов ентузијазам…

Питање чланства Србије у ЕУ биће једно од важнијих после немачких избора, у јесен 2013. године. Постоје ли различити ставови у страначким блоковима од којих се може очекивати да ће оформити владу у новом мандату?

Мислим да не постоје знатне разлике у позицијама немачких парламентарних странака кад је о Србији реч. С друге стране, постоји консензус свих парламентарних странака да процес европских интеграција не може бити посматран као успешно завршен све док све земље западног Балкана не постану чланице уније.

Србија је изложена разним притисцима да што пре доврши започети процес приватизације. Међутим, сама Немачка до данас није приватизовала значајан број ресурса – држава је посвуда власник акција, од телекомуникационог џина „Дојче телекома” до концерна „Фолксваген”, где уз 25 одсто акција поседује и златну акцију, то јест право вета…

Таћно је да Брисел инсистира да немачка влада настави с приватизацијом у областима које су од непосредног значаја за становништво.

У Србији, с друге стране, видим да постоји спремност владе да се предузећа приватизују. Колико је Брисел задовољан постигнутим, није ми познато.

ПОЛИТКА