Руско православље за посрнулу Европу

„Никакво наоружање, ма колико оно било велико, неће доћи у помоћ Запада ако он не успе да превлада губитак своје воље. Тамо где је духовно ослабљено, такво наоружање постаје само терет за капитуланте. Да би се одбранили, неопходно је бити спреман умрети а таква одлучност је прилично ретка у друштвима посвећеним култу материјалног благостања. Тад не преостаје друго до уступци, одлагања и издаја.“

Ове пророчке речи изговорио је Александар Солжењицин 1978. године на Универзитету Харвард упозоривши Запад шта га чека уколико настави са разарањем вере, изградњом потрошачког друштва и обожавањем материјализма. Међутим Сједињене државе су већ увелико кренуле том странпутицом. Још је генерација бејби-бума одбацила традиционалне вредности и морал својих родитеља, показавши заинтересованост само за „изглед и новац“. На Западу је рођен нови човек – опседнут хиперконзумеризмом.[i] Проглашена је и нова економија која ће појачати разлику између најбогатијих и свих других. Из угла њених гласноговорника да би економски напредак био могућ потребно је ослабити национална и верска осећања. Поред тога овај економски модел доводи до драстичног пада наталитета и потребе за сталним приливом имиграната. Обратимо пажњу на најјачу европску економију. У Немачкој просечан наталитет износи 1,3 детата по жени. До 2050. године нестаће 23 милиона Немаца, док ће број немачке деце испод 15 година пасти на 7,3 милиона, при чему ће 30 посто становника имати преко 65 година. Дакле немачка економија је тигар од папира. Са овако ниском стопом наталитета, Европа до 2050. године мора да увезе 169 милиона имиграната уколико жели да задржи број радноспособних становника (између 15 и 64 године) на очекиваном нивоу. Али ако Европа жели да задржи ниво до 4,8 радника на једног пензионера онда мора да доведе 1,4 милијарду имиграната! Другим речима или ће Европа подићи порез и радикално смањити пензионо и здравствено осигурање за старије људе или ће постати континент Трећег света. Уколико се не повећа наталитет, број европске деце испод 15 година старости пашће за 40 посто на 87 милиона до 2050. године, док ће број старијих порасти за 50 процената на 169 милиона.[ii]Ова застрашујућа статистика показује да Европљани полако нестају. Имајмо на уму да се пропаст Старог континента додатно убрзава изазваним крвопролићем у Украјини те агресијом Сједињених држава на руски народ.

Са друге стране Вашингтон је подражавајући стару стратегију Лондона у Европи играо на карту савеза са муслиманима. Бела кућа је експериментисала са пројектом ислама од „Кинеског зида до Балкана“ како би по принципу завади па владај држала Евроазију у шаци. Западна Европа гладна имиграната је слепо следила ову политику. Атлантисти су са задовољством подржали геноцид над Србима током деведесетих година прошлог века који су извршили Хрвати, муслимани и Шиптари. На српској територији су створене две муслиманске квазидржаве спремне за експлозију и изазивање хаоса у сваком тренутку. Зелена трансферзала се на овај начин протегла до средишта Старог континента. Ни када су муслимани усред Амстердама 2004. године ритуално заклали Теа ван Гога потомка чувеног сликара, Брисел није посумњао у своју концепт. Терористички напади широм Старог континента нису довели до промене таквог начина размишљања. Да ли су се Европљани пробудили након недавног масакра у Паризу? Судећи по скандирањима „Ми смо Шарли“ очигледно нису. Ипак неки од њих су позвали на нови реконквисто – ослобађање Европе од исламског окупатора. Међутим поред тога што је на Старом континету тешко замислити неког новог Дон Пелаја, Ел Сида или витезове Кастиље, ваља приметити да атлантисти за већи грех сматрају обнову хришћанства од борбе против ширења ислама. Исто тако очекивати нешто значајно од католичке цркве је потпуно погрешно. По Светом Јустину Поповићу, Ватикан је својим потезима припремио духовни пад и отпадништво Запада. Такође Други ватикански концил (1962.) је представљао победу масонерије, а завршен је „осамревењавањем“ римокатоличке цркве тако да је она постала још мање хришћанска, а нешто више по укусу новог светског поретка. То „осамревењавање“ које Ватикан покушава да покрене и у православним земљама оставило је њихове цркве без верника тако да оне данас више личе на историјске споменике него на места у којима се исповеда жива вера. На крају споразум између Роналда Регана и папе Војтиле (1982.) је запечатио судбину Ватикана који је постао једна од полуга глобализма. Том приликом је постигнут дил о међусобном признању масонских ложа па је чак усвојен и нови појам Бога у средњем роду једнине! Да ли све ово треба да нас чуди када знамо да су западну цркву створили верски неписмени људи. Током 1054. године долази до коначног раскола у хришћанској цркви, а католици почињу са уништавањем “православне шизме”, или њеном привођењу “светој римској цркви”. Темеље римокатоличкој цркви је поставио неписмени Карло Велики увређен избацивањем његових посланика из цркве у Витлејему.[iii] Представници Карла Великог су најурени из цркве због погрешног читања Символа вере. “На Божић 808. године у Витлејему они су читајући Символ вере изговорили „filioque“ (филиокве)та јерес је запрепастила теолошки образовне источне калуђере и они су франачке монахе и ходочаснике одстранили из цркве”.[iv] Filioqueје нашло места на Западу још 589. године у Толеду када је краљ шпанских Гота, који су припадали секти аријанаца, приступајући Цркви, приликом читања Символа вере изговорио да Свети дух произилази и из Сина. Нико од присутних није запазио јерес, јер “теолошки слух није био развијен…”. Више од тога, преко два века на Западу нико није увидео да постоји проблем, све док изасланици Карла Великог нису избачени из цркве.[v]Међутим по наредби неписменог владара filioqueје задржано на Западу.

Као што видимо на Старом континенту постоји све већа празнина у духовној сфери. Изопачена идеологија новог светског поретка која се намеће Европљанима ту пустош чини још већом. Да ствар буде још гора тај вакуум показује намеру да се шири. Међутим као што је некада хришћанство одбранила Византија, то исто данас може да учини Русија. Константинопољ је са православљем наставио да живи као престоница хиљадугодишњег царства, дуго заштићена од трулежи Запада. Света Русија је сила без премца у свету, јача од било којег оружја. Православље и данас може да помогне обнову Европе, њене традиције и значаја. Међутим уместо што препуштају Ватикану вођење активне политике и расправљају о посети папе, православни би требали да схвате снагу и значај вере којој припадају. Тада би упутили јасну поруку Западу да га само православље може спасити.

Борис Алексић – ФСК