Антић: Колинда је немачка порука Србији, тражиће независну Војводину
Колинда Грабар Китаровић тек што је изабрана за предсједницу Републике Хрватске, а потврдила је да посједује многе стереотипе о Хрватима које имају многи Срби, као што је доказала и да гаји бројне стереотипе о Србима које један просјечан Хрват, на велико лично задовољство, његује већ деценијама.
Једна нација која је побиједила у рату уз помоћ најмоћнијих сила свијета докопала се ресурса и богатстава о којима већина политичких предака није сањала у најлуђим сновима, некажњено извршила геноцид прије седам деценија и прије двадесет година највеће етничко чишћење у Европи друге половине 20. вијека… Ступила у ЕУ, а да није морала да се понизи и учини уступке које су други морали… Данас о недавном рату говори као о највећој трауми… А у ствари је тај рат за већину њених грађана истовремено и онај најславнији час који човјек доживи једном у животу, а нација стољећима памти као своје „златно доба“.
Није сјећање на трауму за оне стотине хиљада који су ментално и даље у рату (а истовремено нису претрпјели личне и породичне жртве) узрок гњева који редовно испољавају. Суочавање са садашњошћу је то што љути, фрустрира, онеспокојава… Зато су у свакој изборној кампањи предмет Срби, српски злочини стварни и конструисани, „пријетња“ Србије, али и наводна хајка на ону не много бројну, али утицајну булументу бивших конобара, пропалих морнара, сеоских забушаната, неуспјелих фратара и беспосличара који морају да изађу на улицу да би се сматрали бранитељима.
Као у вријеме Павелића
Зато некадашњи избор грађана Сплита говори о свјетским банкама које контролишу Срби, зато је покојни врховник без последица давао расистичке изјаве, зато сада у Еврпском парламенту поносно сједи понеко ко би једнако весело сједио у сабору који је сазвао Анте Павелић…
На тек завршеним предсједничким изборима у Хрватској важна питања су била границе Хрватске, Готовина, ћирилица, права Хрвата изван граница, Србија, Срби… Послије проглашења побједника и Војводина…
Новоизабрана предсједница Републике Хрватске је током првог дана по избору двапут говорила о Војводини, као о сусједној држави која се налази поред Србије. Званична Србија није реаговала, баш као ни кербери из Брисела и Вашингтона. Када је удружење грађана „Напредни клуб“ издало саопштење медији су почели да захтијевају објашњење. Од Хрватске није стигло.
Премијер Александар Вучић се осврнуо на саопштење ‘’Напредног клуба”, али је изјавио да се, упркос добронамјерности оних који траже реакцију, званична Србија неће огласити.
Сјетимо се када је прије непуне три године за предсједника Србије изабран Томислав Николић. Годину дана су му подметали старе или конструисане интервјуе, неауторизоване снимке, колумне усташоида преобучених у америчке интелектуалце… Више од годину дана веза између Хрватске и предсједника Републике Србије била је углавном герилска.
До помирења је дошло када је Томислав Николић отрчао на прославу пријема Хрватске у Европску унију. Какво је то било искуство! Домаћини су га без ријечи примили. Он се веселио. Они су примљени у Европску унију иако нису Србима дали обећане аутономне котаре, иако нису потпуно спровели Ердутски споразум, иако нису вратили имовину, станараска права (која је сиромашнија Босна и Херцеговина великом већином вратила), упркос чињеници да нису регулисали дуговане пензије, иако судски прогоне хиљаде невиних Срба, упркос томе што су Срби чинили 30 одсто жртава рата (двоструко више од удјела који су чинили у становништву Хрватске), а међу суђењима за ратне злочине ни десет одсто није посвећено злочинима над њима…
Нови Трећи рајх на сцени
Зашто нам се све ово дешава? Зашто демократска, слободна, напредна, мирољубива и богата Њемачка има однос према савременој Хрватској и Србији који је по разлици сличан односу који је Трећи рајх имао према НДХ и Недићевој Србији? С том разликом што Недић, за разлику од савремене владе независне Републике Србије, није имао илузије о том односу. Када је двапут за мање од једног дана споменула Војводину као независну, сусједну државу, Колинда Грабар Китаровић несумњиво није случајно погријешила, нити је изнијела неку тачку јавног програма ХДЗ-а…
Она је Србији пренијела туђу поруку. Поруку која је написана још давне 1958. када су њемачка и америчка обавјештајна служба омогућиле групи бивших нацистичких сарадника, пустолова и протува да објаве „Салцбуршку декларацију“. Тада су тражили независну Војводину, говорили о војвођанској нацији, вјековној толеранцији, цивилизацији… Њиховим језиком данас говоре Пајтић, Чанак и већина (од држава ЕУ финансираног) НВО сектора у Новом Саду. Питање Војводине, противно вољи 98 одсто њених становника, отварано је кад год је демократска Србија требало да буде уцијењена (уочи Бриселског споразума, у вријеме почетка преговора о статусу Косова…), зато је до данас и одржана Пајтићева влада…
Занимљиво, али аутори Салцбуршке декларације (иако је бар један од њих био Хрват) не спомињу локалне Хрвате као дио будуће „војвођанске нације“… Како би их иначе као важну мањину, прије неки дан, споменула нова предсједница Хрватске?
Аутор текста је историчар и доцент на Филозофском факултету у Београду Чедомир Антић.
ИН4С