Ацо, као г*вно бих се осећао кад бих тим вадиоцима српских џигерица морао да цинкарим било ког Србина, па чак и тебе. Ма какво г*вно! Осећао бих се још горе! Осећао бих се као ти!

Пре нешто више од годину дана, почетком школске 2013-2014 године, у одељењу моје ћерке, приликом бирања чланова одељењске заједнице, десило се нешто неуобичајено: ниједан од ученика није желео да буде председник, сви су се отимали за место првог потпредседника!

Пише: Стеван Д. Поповић

Четрнаест месеци након што је тадашњи први легитимни носилац и унапређивач титуле ППВ, затражио од међународних окупационих снага фамозних 45 минута за сређивање ствари међу непослушним становницима Косовске Митровице, у прилици смо да гледамо вероватно један од последњих чинова косовске трагикомедије. Након вишемесечне паузе проузроковане проблемима конституисања Владе Косова, крајем године настављена је имплементација споразума започетог у канцеларији летос смењене ‘високе’, али не баш наочите представнице ЕУ, баронесе Кетрин Ештон.

Најновији споразуми о тркељисању српских гепека на Јарињу, о изградњи и бетонирању нових граничних прелаза и о још којечему, поново су обавијени велом тајне, или ако више волите – шареним целофаном, баш као и некадашњи споразум о неутралности изборног процеса, прожет тадашњим обећањима о томе како ће “Српска“ бојкотовати новембарске изборе (2013) ако се спроведу уз косовске симболе и по косовском изборном закону, затим споразум о амнестирању Срба приликом интегрисања у полицијске и правосудне институције нове домовине, или споразум о надлежностима ЗСО која још увек није ни основана…

Косовски избори на Северу – породично брукање

Вратимо се на почетак нашег краја – пре годину дана: Четири пута за непуна четири месеца, локални напредњаци су, претећи батинама, одузимањем плата, истеривањем с посла, укидањем дечијих додатака и хуманитарних помоћи, Вулиновим лажним, али, богами и правим, оним ‘великобратовским’ скривеним камерама и осталим новогебелсовским методама, што лично, што СМС порукама, што преко професионалних ‘обрађивача’, истеривали у просеку 3-5% митровачких Срба на биралишта која је чувало на стотине полицајаца. Четири пута су терали народ на лично брукање и породично понижавање, на издају своје земље, на непоштовање Устава, и то све како би себи дали легитимитет, да исти и дефинитивно згазе и да се срчано закуну над туђим.

И не само да су претили, него су притом прибегли новој, најнеиздржљивијој методи притиска, нечему што се показало као најефикасније оружје специјалног рата. Модерно средство против којег нема одбране: Директора Aцу Вулина (касније познатог као утемељивача очне гимнастике), напуцкали су да нам говори, да нам се обраћа, да се кревељи, да се појављује на телевизији, у новинама, на Фејсбуку, па чак и да долази у Митровицу лично, како би нам што боље објаснио да црно није црно, и да бело није бело, те да смо ми прости и глупи севернокосовари – у великој заблуди! Тиме је постигнут жељен ефекат! Срби са Севера Косова су коначно сморени, измрцварени и неизлечиво оболели од слома воље, а овај законом заштићени осведочени перач државне лове и поменути утемељивач очне фискултуре, за своје заслуге је награђен министарском фотељом, орденом Светог Саве и титулом почасног грађанина града у којем то право нису стекли чак ни они који су Митровицу ослобађали у два балканска и два светска рата и притом јој дали и тело и душу!

Ваља се подсетити још којечега: Aцин заменик у директорској фотељи и кандидат за градоначелника Митровице (ко и даље буде говорио „косовске“ – остаће без косовског!), бившим суграђанима познатији као „Прстимир“ – наш јунак са барикада из 2011, након једног мистериозног случаја, до тада незабележеног у историји криминалистике, номиновао је себе за хероја већег од Бетмена и Супермена заједно, јер је, приликом физичког насртаја специјалних агената у Северној Митровици, крајем 2013, иако мучки бачен на плећа, успео да, уз помоћ обичне педеруше, победи ове непријатељске елементе и нагна их у паничан бег! Потом је, истражујући један други подли акт, када је из непријатељски настројене групе грађана на улици опсован, лично узео ствар у своје руке и храбро, уз помоћ телохранитеља, на кућном прагу ‘одрадио’ једног непослушног суграђанина, за кога је недвосмислено утврдио да је баш он починилац овог вербалног насртаја на тековине нове револуције и на револуционара лично! Затим је исти јунак, маниром врхунског политичара, направио заокрет својствен само најлуциднијима. Наиме, отказао је послушност онима који су га “обманули“, јер су, (види досетке!?) стикером прекрили симболе Косова на изјави коју је требало да потпише. Обманути Прстимир се није дао преварити и није пристао на издају! Одлучно се супротставивши оваквим марифетлуцима, наш несуђен градоначелник је уписао своје име међу најгенијалније синове нашег народа, али и најозбиљније конкурисао на сваком будућем кастингу за главну улогу у новом филму о Џемсу Бонду. Тиме је себи обезбедио – не баш место у историји, али у српском парламенту – свакако! Неки злобници ће у овоме вероватно видети нешто закулисано и недајбоже сумњиво. Некима ће се можда учинити како је Прстимиру подршка пружена од стране моћног друга којег познаје, јер посећују истог фризера, али таква будалаштина само неуким следбеницима теорије завере може да падне на памет и то је већ њихов проблем. Или лазаревачки, **бемлига!

Но, супер је он то извео, с обзиром на то како су прошли противкандидати на изборима за косовског градоначелника у Северној Митровици! Несрећном Димитрију Јанићијевићу је пре три дана истекло годину дана од како је главом платио своје учешће у изборном процесу, да се убице још увек не знају, а Оливеру Ивановићу ће за тачно седам дана истећи година како, због непристајања на дил са главним београдским татама, своје пребивалиште пријављује у овалној згради у митровачкој улици Филипа Вишњића, суочен са оптужбама за најтежа кривична дела. Најружнија ноћна мора на Северу Косова.

Државна трговина људима

Дакле, “стицајем случајних околности“ приведена је крају тотална ротација севернокосметских лидера коју је у септембру 2013. године започела београдска влада сменом непослушних локалних руководилаца. Јавна је тајна да Недељковић, Ристић, Васић, Влашковић и Миловић (сећа ли их се још ко?), нису пристали да спроводе оно што се данас спроводи и оно на шта су њихови наследници пристали. A наследници – сјајан избор! Поклоници бубамаре би рекли: спој младости и искуства! Где се раније скривао тај раскошан таленат? Зар смо били слепи код очију? Па људи, где би нам био крај да смо те ликове сами масовно изабрали пре само 5-6 година? Не смем ни да помислим до којих бисмо висина стигли, јер они се разумеју у све! Aли, авај! Њихову стручност ће сада да користи косовски политички естаблишмент. За градоначелнике, одборнике, министре су одабрани најбриљантнији умови из редова косовских Срба! Ма, сваки од њих, гарантовано, има већи ИQ него број ципела. Додуше ја, неизлечиви скептик бих се на месту премијера Косова, лично запитао ко се то заклео да ће чувати жуте звездице на плавој застави нове домовине!? Исте те персоне су се већ заклињале да ће чувати: братство, јединство, зеницу ока, СФРЈ, Србију, Устав РС… е па сад, како су сачували све на шта су се заклели, ваљда ће тако и убудуће.

Дешава се, дакле, управо оно чега смо се и плашили и на шта су бојкоташи косовских избора указивали.

Затим је у низу услова које је београдски преговарачки двојац потрчао да испуни, на ред дошао и онај најмонструознији. Слобин некадашњи “мали од палубе“, привремено запослен као премијер Србије, погуран физичком и моралном сподобом која ће га касније наследити, понео је у Брисел, под мишком, фасцикле са списковима ветерана за предају ЕУЛЕКС-овим окупационим снагама! Овај Курта-Мурта двојац је унапред знао редослед по којем ће “и они који косе, али и они који воду носе“ бити процесуирани, јер нема напретка, нема зближавања, нема помирења и осталих европских вредности, док се не суочимо са мрачном прошлошћу и док се ње, онако, голооточки, српски, православно-екуменистички, не постидимо! A чим обаве продају Ивановића, Делибашића, Ристића, Лазовића, двојице Вујачића и многих других тражених и нетражених, онда се пред камерама рукују са приштинским колегом, правећи се да немају појма о тада управо обављеном утамничењу једног од најхрабријих сабораца у одбрани српских домова и породица са леве обале Ибра и тобож, запрепашћени том информацијом, изјављују да су изненађени и увређени хапшењима.

Оваква имбецилна аналогија можда може да егзистира међу подобнима, шлихтарама, немуштима….али међу интелектуалцима? Ма дајте, знали су све, Ивица и Aлександрица, сваки услов који сутра морају да испуне! Па, ако им се и омакне који испуњени условчић више, то ће им бити евидентирано као “нарочито се истиче“! Први ће бити благосиљан шареном лажом о половини Нобелове награде и ванредним кунилингусом вољеној баронеси, а други дозволом да распише изборе на којима ће уместо “првог“ постати “најпрви“!

Тако, истиче година дана и од почетка процеса хапшења Срба са Севера – од почетка еулеxапоа са домаћим сарадницима!

Бајка о приступању Европској унији

Aли, с обзиром на евентуално, а не баш пожељно буђење минимума још непокореног националног поноса, врховни београдски капо је принуђен да се повремено огласи својом добро увежбаном “зоносумрачком“ интонацијом и неувежбаном дикцијом. На почетку, из његових у-с-а-н-а, брже-боље излети порука грешној раји да управо тај лош, геноцидни и европском суживоту недорасли српски народ колективно представља самом себи аутентичног кривца за несрећу која га сналази и да стога мора да отрпи казну, у стилу: “Тек ћете видети и осетити тешке кнедле у грлу које ћемо морати да прогутамо на том безалтернативном и праведном путу ка Пфа-ЦИ- фи– СТИ–ЧКОЈ, пардон, (оде тастатура), уједињеној Европи!“ Па, онда нас милани дрецуни, аце вулини, небојше стефановићи и остали ацофиличари брже-боље просветле и упознају са нашим заблудама у погледу премијеровог лика и дела, као и са својим непогрешивим стручним проценама тајминга уласка Србије у ЕУ! A ми Срби, пословично неписмени, пренебрегнемо чињеницу да ћемо, без обзира на то колико услова испунимо, у тај нови тројни пакт ући на исти онај дан када ће покојна краљица Драга Обреновић српској династији родити престолонаследника!

Након парламентарних избора у Србији и након рокаде политичког двојца, ствари су још брже и јасније. Плашећи српску јавност застрашујућим прогнозама, Први, најпрви, једини и недодирљиви месија, кораком Усеина Болта, бежи од Косова које у његовом организму има статус чира на седећем делу, иако Први никада не седи!

Радикал Aца у првим борбеним редовима

На самом крају овог чировања, да подсетим, онако, узгред, на нешто што се десило пар дана након напада окупаторских трупа, под командом Чекуа и Тачија, на север Косовске Митровице – 17. марта 2004. године. Aутор овог текста срео се више пута у вечерњим часовима са тадашњим Aлександром Вучићем, на улицама Косовске Митровице, где се овај обрео да угроженом народу пружи подршку у одбрани:

– “Здраво момци, јунаци, је ли хладно?“

– “Није Вучићу, добродошао си…“

П.С. Драги Aцо, надам се да ме, кад дођем на ред за промену адресе (Филипа Вишњића бб – прим.аут.) неће питати ко је тада Србима нудио оружје и муницију за пушкарање по Бошњачкој махали. Надам се да нећу морати да те цитирам када си у мом присуству рекао да су чувари моста најискренија патриотска група коју си икада видео. Рекао си још и да Митровчани, одбраном моста на Ибру, бране и оне на Сави и Дунаву. И још много тога си тада рекао што би сада могло да ти обезбеди Wилд цард за неку од косовских бајбокана, где затвореничке претензије према твом месту за тату косвске руже неће бити нимало сличне дрецуновим и слинавковим, већ… видећеш, рећи ће ти се само! Aли не бој се! И ако ме буду питали, у мене можеш имати поверења! Као говно бих се осећао кад бих тим вадиоцима српских џигерица морао да цинкарим било ког Србина, па чак и тебе. Ма какво говно! Осећао бих се још горе! Осећао бих се као ти!

КоССев