Држава фантомској организацији уплатила 220 милиона динара

У згради Министарства пољопривреде и заштите животне средине регистрована је фантомска организација „Асоцијација националних паркова и заштићених подручја Србије“ којој у траг није успела да уђе ни служба Повереника за информације од јавног значаја. Осим што никога из овог удружења грађана нема на званичној адреси на Новом Београду, оно више нема ни заступника, али зато има рачун на који се из државне касе само у 2014. години слило 145,5 милиона динара, а за последње четири године укупно 223 милиона динара, сазнаје Пиштаљка.

Служби Повереника никада до сада није се десило да не може да пронађе организацију против које је поднета жалба јер није одговорила на захтев за информације од јавног значаја, потврдила је за Пиштаљку Наташа Мирјанић, виши саветник за поступање по жалбама. „Први пут нам се дешава да не можемо да нађемо институцију против које нам је поднета жалба, овога пута од стране Пиштаљке. Имали смо намеру чак и да пошаљемо возача да на руке достави захтев за информације, али нисмо успели да их нађемо на списку обезбеђења у Омладинских бригада 1. То говори да је заиста је реч о фантомској организацији”, рекла је Наташа Мирјанић.

Иако су на рачун ове невладине организације састављене од јавних предузећа под контролом владе уплаћиване стотине милиона динара из буџета, сви који су учествовали у њеном оснивању имају проблем да се сете како је и зашто настала и која је била њихова улога у том послу.

Ова фантомска организација настала је у септембру 2010. године тако што су се јавна предузећа која руководе националним парковима и заштићеним подручјима удружила да би, како је образложено, заједно могла да конкуришу за средства из европских фондова. Асоцијација је тада имала подршку домаћих и међународних институција, које сада негирају да су учествовале у њеном оснивању. Да би добила подршку тада надлежног Министарства животне средине и просторног планирања ова асоцијација морала је да буде регистрована на адреси самог министарства, тврди сада др Бојан Миловановић, директор једног од чланова асоцијације, Јавног предузећа Национални парк Копаоник и председник скупштине овог удружења.

„Званична адреса асоцијације је Омладинских бригада 1, Београд, у згради Министарства пољопривреде и заштите животне средине, а ова адреса је условљена тадашњом подршком ове институције“, тврди се у одговору који смо добили од Миловановића.

Међутим, услова да асоцијација буде регистрована на адреси министарства не сећа се бивши министар Оливер Дулић током чијег мандата је она основана. Дулић је за Пиштаљку рекао да се не сећа ко је иницирао настајање ове организације, али да је она свакако постојала и да је била активна када се одлучивало о таксама за пролаз кроз националне паркове. Дулић тврди да се у тадашњем министарству асоцијацијом бавио његов помоћник Радислав Момиров који и даље ради у министарству.

„Не сећам се да ли је асоцијација основана у време мог мандата или раније, али знам да је постојала и да сам чак био на једном њеном састанку на Фрушкој гори”, рекао је Дулић у телефонском разговору.

У званичном саопштењу које је објављено на сајту Јавног предузећа Национални парк Фрушка гора 30. септембра 2010. године, дан после оснивања асоцијације, пише да је Дулић, који тврди да се не сећа када је асоцијација основана, присуствовао оснивачкој скупштини. Штавише, Дулићева помоћ у оснивању ове невладине владине организације поменута је као једна од министрових заслуга због којих је добио награду Најевропљанин 2010. године.

Где се налази и шта ради асоцијација данас не зна ни Перица Грбић, директор Управе за шуме Министарства пољопривреде и заштите животне средине, који је лично одобравао поменуте милионске уплате на рачун асоцијације. У одговору Управе за шуме на питања Пиштаљке, које је потписао Перица Грбић, наводи се и да Управа за шуме није упозната са чињеницом да се асоцијација не налази на адреси Министарства пољопривреде на којој је регистрована у Агенцији за привредне регистре.

„Нисмо упознати са овом чињеницом. Свако правно лице које је регистровано, дужно је да сваку статутарну промену, па и промену седишта удружења пријави Агенцији за привредне регистре”, наведено је у одговору.

Али и поред тога што нико не може да утврди где се налази ова фантомска организација, од Пиштаљке до Повереника и самих њених оснивача и чланова, то није било препрека да на њен рачун министарство уплаћује стотине милиона динара из буџета. Тако је на рачун асоцијације у 2014. години уплаћено 145,5 милиона динара из Буџетског фонда за шуме и то на основу уговора који је Перица Грбић потписао у априлу 2013. године са тадашњим заступником асоцијације Добривојем Антонићем.

Овим уговором асоцијација је постала посредник између Управе за шуме и приватне фирме Висан д.о.о, чији је власник иначе и бивши в.д. председник Привредне коморе Београда Предраг Ћурчић. Асоцијација је посредовала у плаћању запрашивања губара које није обављено када је требало, о чему је Пиштаљка писала.

Добривоје Антонић, бивши председник асоцијације и бивши директор ЈП НП Фрушка гора који је потписао уговор са Управом за шуме тврди да они нису конкурисали за пројекат запрашивања губара, већ да се Управа за шуме сама обратила асоцијацији.

„Сви смо се сагласили да га реализујемо и поставили смо Срђана Стефановића (директора ЈП НП Ђердап) да води  пројекат. Не знам зашто Управа није директно националном парку доделила новац за запрашивање губара”, рекао је Антонић за Пиштаљку у телефонског разговору.

Из Управе за шуме су на питање Пиштаљке због чега је 2013. године новац из Буџетског фонда за шуме за запрашивање губара у НП Ђердап ишао асоцијацији, а не директно националном парку, добили смо одговор „да закон не забрањује овакво поступање јер је удружење по подацима из Агенције за привредне регистре активно“.

Од оснивања 2010. године Асоцијација националних паркова је од државе добила скоро 223 милиона динара, а највише новца добијала је баш од министарстава са којим дели адресу. Из Буџетског фонда за заштиту животне средине, којим је руководило Дулићево министарство, у 2010. и 2011. години асоцијацији је исплаћено 35 милиона динара. Нова власт је не само наставила стопама својих претходника него је и умногостручила исплате па је из истог фонда у 2013. и 2014. години асоцијација добила још 188 милиона.

Управа за трезор није забележила ниједну уплату чланарине од националних паркова, иако у статуту асоцијације пише да су њени чланови обавезни да плаћају чланарину. Нејасноћа има и када је у питању чланство ове владине невладине организације, а осим што се не зна ко су њени чланови и по ком основу, изгледа да чланови не знају ни ко им се налази на челу удружења. У саопштењу са оснивачке скупштине наведено је да је један од чланова и ЈП Србијашуме. Међутим, из Србијашума тврде да нису чланови асоцијације, да су добили позив да се удруже али да га нису прихватили. „Нисмо желели да се удружимо, јер ми сами управљамо са преко 90 одсто шума у Србији, па нам није потребно удруживање”, рекао је извршни директор сектора за правне послове у ЈП Србијашуме Ђурица Михаљчић.

Упркос подацима Трезора, из ЈП НП Копаоник, ЈП НП Ђердап, ЈП НП Фрушка гора и ЈП НП Тара, Пиштаљци је речено да су они као чланови асоцијације редовно плаћали чланарину. „Јавна предузећа су редовно измиривала чланарине за чланство у асоцијацији, чија висина је зависила од могућности појединих чланова, тако да су национални паркови по годинама издвајали 2011 – 45.000 динара, 2012 – 50.000 динара, 2013 – 50.000 динара, 2014 – 55.000 динара, при чему је ЈП НП Шар планина било ослобођено плаћања ове обавезе, док је чланарина за мање управљаче била од 11.000 до 13.000 динара, за све наведене године од оснивања”, наведено је у одговору Бојана Миловановића.

Према подацима из Управе за трезор, чланарину су плаћали само Дирекција за урбанизам и изградњу из Сокобање, Заштићено подручје Овчарско-кабларска клисура из Чачка које је касније постало део Јавне установе Туристичка организација Чачак и ЈП Дирекција за грађевинско земљиште и путеве из Сурдулице, које управља подручјем Власинског језера. Председник Скупштине асоцијације Бојан Миловановић објаснио је да асоцијација ради у „техничком моделу функционисања” због разрешења директора ЈП НП Фрушка гора Добривоја Антонића који је је у Агенцији за привредне регистре и даље наведен као заступник.

Заменик директора ЈП НП Тара Љубомир Рајаковић објаснио је да је „главни човек“ Асоцијације од разрешења Антонића директор ЈП НП Ђердап Срђан Стефановић. Стефановић, међутим, тврди да он није потпредседник Асоцијације националних паркова и да је 21.јула 2014. године поднео неопозиву оставку на место члана Управног одбора и потпредседника. Стефановић каже да је председник асоцијације и даље Добривоје Антонић иако је он оставку на ту функцију поднео марта прошле године.

Приликом оснивања асоцијације у јавности се истицало да ова владина НВО има подршку и многих међународних организација, па су се као пријатељи асоцијације наводили Програмска канцеларија за југоисточну Европу Међународне уније за очување природе (IUCN-SEE), Светски фонд за природу (WWF), a Програм Уједињених нација за развој (UNDP) је, како се наводи на сајту ове организације „пружио подршку у оснивању Асоцијације националних паркова и заштићених подручја Србије и пружио помоћ у изради стратегије за прикупљање средстава“.

Из УНДП-а негирају да су они подржали оснивање асоцијације, већ наводе да су само подржавали конкретне пројектне активности, попут обуке за писање пројектних докумената, предлога и пријава.

„УНДП је подржао изградњу капацитета асоцијације након што је иста већ основана од стране њених оснивача, без наше подршке или учешћа у самом процесу оснивања”, наводи се у одговору Стевана Вујасиновића, саветника за комуникације и односе са јавношћу УНДП-а.

Добривоје Антонић, бивши председник асоцијације и према сопственим речима један од иницијатора њеног оснивања, каже да је УНДП асоцијацији дао средства за опремање канцеларије. „Асоцијација је основана ради лакше комуникације националних паркова са министарством и са европским институцијама. Скоро свака земља у Европи има овакву асоцијацију. Скупштину асоцијације смо одржавали једном годишње а Управне одборе више пута годишње. Зато нам је и требала канцеларија где ћемо се окупити јер смо сви раштркани. Средства да опремимо канцеларију, намештај и друго смо добили од УНДП-а. Ми смо невладина организација састављена од владиних организација , зато нам је министарство дало простор код њих“, објаснио је Антонић за Пиштаљку.

Какву корист од чланства у овој Асоцијацији су имали њени чланови такође је тешко утврдити. ЈП НП Ђердап и ЈП НП Тара у одговорима које су доставили Пиштаљци наводе да су од овог удружења добили рачунаре, уређаје за комуникацију, штампаче, возило „шкода јети“, али на Порталу јавних набавки није објављен конкурс ни за једну од поменутих ствари.

Пиштаљка.рс