ПРОТИВ РУСИЈЕ СЕ ВОДИ ЕКОНОМСКИ РАТ ДО УНИШТЕЊА

Пише: Михаил ЛЕОНТИЈЕВ
У наступајућој 2015. години су неминовне велике промене у економској политици и економској филозофији владе. У овом тренутку постоје помаци у том правцу. Али они су у оквиру старе либерално-западне парадигме, у којој руска привреда живи још од распада СССР-а. Та гајдаровско-кудринска традиција још увек доминира, и ако се желе озбиљна промене оне се морају обавити одмах.

Ми имамо два макроекономска параметра који креирају основу за економски раст: девалвацију рубље и санкције, које су као стимуланс. Цео проблем руске економије сводио се на то, да као резултат економске политике, у склопу које је била прецењена национална валута, сви ресурси које је Русија добијала од природне ренте, ишли су на финансирање потрошачког увоза, и на тај начин је дошло до гушења националне производње. Узрок кризе, у којој се нашла руска привреда пре било каквих санкција, била је управо та макроекономска позиција. Као резултат тога, сва производња је престала да буде конкурентна, јер је вредност рубље само повећавала трошкове у односу на конкуренте.

Ова ситуација се сада променила под утицајем спољних фактора, али и даље има много замки. Године 1998. када је девалвација омогућила дуг период бурног раста, било је расположивих капацитета. Сада њих нема.
Током 98. су били отворени канали за рефинансирање. Сада је инострано рефинансирање за нас блокирано управо тим санкцијама. Али опет, проблем претходне политике се своди на то, да никаквог рефинансирања, осим иностраног, практично није ни било. У сваком случају, није било на тржишту. Јер држава је помагала појединим секторима, почевши од одбране и завршавајући са неким изабраним, великим компанијама, али фактички то није био тржишни кредит, то је било, у ствари, државно финансирање.

Идеја, у складу с којом компримовање масе може да се бори са инфлацијом, нарочито овог типа, каква је данас у Русији – апсолутно је апсурдна. Она генерише инфлацију, а кредити се при томе уништавају.

Без кредитирања модерна економија не може да расте. Важна одлука треба да буде благи облик валутне контроле. Неопходно је забранити правним лицима трансакције валуте без уговора. Једноставно узети рубље са рачуна и заменити их за девизе треба да буде немогуће. Али ни у ком случају не треба да се забрани грађанима да купују девизе. Још једна ствар је да ће механизам за утврђивање курса, вероватно, бити боље организован и мање променљив, него садашњи, који се одређује на слободном тржишту.

Резултат финансијских промена треба да буде један – осцилације курса рубље у односу на долар, ако таквог осцилирања и буде, или у односу на друге валуте, треба да на унутрашњи живот земље имају минимални утицај. Многе земље на овоме раде више година, ми морамо то да урадимо у једној години.

Чак и сада видимо веома занимљив феномен. Код нас су раније пад рубље и инфлација били практично истовремени. Сада, рубља је пала у односу на долар два пута, али куповна моћ није два пута нижа.
Наравно, инфлаторни ефекат ће бити снажан, али не идентичан. Зависност рубље према долару треба бити минимизирана, а она ће бити минимизирана, ако национална економија не буде везана за страну валуту. И нама сада предстоји да исправимо већ признате грешке.
Ово само по себи неће поправити ништа, јер против Русије се спроводи економски рат до истребљења. Ако смо током кризе 1998. и 2008. године били суочени са неповољном спољном конјунктуром, сада смо суочени са политиком фокусираном на гушење руске привреде.

Значајан пад цена нафте подрива производњу шкриљаца, тако важну Американцима. Али Вашингтон због тога није брига. Они обављају политички задатак, рекао бих, параноидних својстава – њима је потребно да збаце Путина. Када смо већ суочени са ратом против Русије, онда, безусловно, морамо имати инструменте за тај рат. И сама Путинова теза о преласку на ручну контролу у том смислу је адекватна и веома позитивна. Ако нас даве рукама, онда морамо рукама и да узвратимо, а не да машемо невидљивом руком тржишта.

Са руског превео
Срђан Ђорђевић, дипл. екон.
сарадник Друштва српско-словенске солидарности КиМ
«Григорије Степанович Шчербина»