Свети Кнез Лазар против Шарли Ебдо

Новинари из режимских медија са Косова и Метохије поистовећују страдале Србе од албанских сепаратиста са страдалим новинарима Шарли Ебдо.

У Србији, уствари, постоји велика слобода говора. Може све да се лаже, и све да се каже, осим истине. Може и да се бучи и да се хучи преко Фејсбука, и то да виде сви ваши Фб пријатељи.

Ето, нажалост, страдали су масони из Париза. Масонске ложе тугују за њима, и одмах су се јавиле српске „космополите“ да доказују свој космополитизам у сажаљивању. Највећи цинизам у свему томе, је да су се и српски новинари, који се обично у жаргону називају „режимски пси“, одмах појавили да докажу своју одушевљену борбу за слободу говора. И „вођа“ је поносно рекао у амбасади државе која учествује у окупацији 15% територије Србије да је и он Шарли. Тако се жали поточић француске крви, док се огромна река руске крви која тече на Донбасу, Новорусији, непрестано, не примећује.

Највећи је, ипак, парадокс што су новинари са територије КиМ. где нема ни минимума слободе говора изашли да протествују и да кажу и да су они „Шарли“ и да се они боре за слободу писања, и да су Шарлијеве жртве исто што и српске жртве на Косову и Метохији. Тако је новинар-дописник „Гласа Америке“, пропагандног гласила највеће окупационе силе у свету, изашао да се бори за слободу говора, изашао је и медијски цензор у време када је сво новинарство у Србији коначно уобличено као профилисана режимска пропаганда, члан савета Републичке радиодифузне агенције, блиски сарадник комесара евроантлантских промена у Србији Саве Јањића, Мр Живојин Ракочевић.

Ови „хероји слободне мисли“ нису изашли у јавност да се боре када је једноумни медијски линч вршен над косовским епископом Артемијем без права да одговори, нити се боре за права Војислава Шешеља, који тренутно у Србији пише на Твитеру и Фејзбуку јер су му сва средства масовног информисања закинута, као и права свих политичких опција које су против уласка у ЕУ.

ЗАШТА СУ СЕ БОРИЛИ БОРЦИ ШАРЛИ ЕБДОА? 

Борци сатиричног листа Шарли Eбдо борили су се за вредности масонске идеологије. Познати светски јавни масон 33. степена, уредник најпознатијих листова о масонству, Крис Ходап, одговара нам зашта су умрли ови мученици:

„Они су умрли, представљајући вредности, за које се ми боримо:

– Слободу изражавања,

– Слободу савести,

– СЛОБОДУ уопште. (Подвлачење Крис Ходапа)

Наравно, та „слобода говора“ из угла масона, није баш она права слобода говора, већ је она селективна слобода говора. Тако да је хрватска новинарка Гордана Рудан, која није потпала под хистерију селективног жаљења жртава, пронашла и објавила (видети чланак) да је из овог часописа истеран Морис Сине, оптужен да је изазивао расну мржњу, тј. антисемитизам критикујући Јевреје. Због тог дела још увек му се суди.

Дакле, у Француској се слободно може исмејавати Мухамед и мухамеданство и то је слобода штампе, али ако се исмејава јеврејство то је онда антисемитизам. Занимљиво. На страну то Шарли и исмева и ортодоксне јевреје, који су иначе борци против ционизма. О исмевању Срба да и не говоримо, јер су ови србофоби исмевали и Србе, на шта им је један наш карикатуриста смело одговорио:

 Карикатура на карикатуру Горана Гари Костића

Фанатични борци Шарли Ебда нису само исмевали Мухамеда, заиста лажног пророка, већ су исмевали и Бога, Свету Тројицу. Отац, Син и Свети Дух, Бог наш, коме нека је слава у све векове, приказан је у разним порнографским позама, Пресвета Богородица, такође, недавно поводом Божића. Односи између три лица Свете Тројице приказани су сликовито као инцестуидни, објашњено је да између три лица Свете Тројице постоји хомосексуална геронтофилија, парентофилија, пигмалионизам… и остале сексуалне девијације, перверзије…

Овако су приказани Господ Христос и Бог-Отац у часопису Шарли Ебдо. Друге перверзније сцене нисмо се усудили да прикажемо.

Питамо се, онда, није ли онај „Муса“ што је 2004. ломио крст на цркви Светог Илије у Подујеву, само испољавао „слободу изражавања“, и зар смемо да се бунимо што је он тиме показао само, на свој начин, критику Христа и хришћанства? Ако је крив, крив је што је оштетио материјалну својину, а не зато што је газио крст. Треба, вероватно, да плати штету, као кад се деси удес у саобраћају, па онај који је неприлично возио треба да плати казну што је некоме улубио ветробран.

Наравно, тако размишљају масони, али то није слобода говора, већ верски рат. Уколико су Шарли Ебдо хтели да разруше муслиманске идоле, и да ратују против ислама, то је њихово право, али у рату се и гине, и на то морају бити спремни. Многи хришћани су рушили идоле, али нису после тога цмиздрили иза мамине сукње када су били вођени на губилиште.

Свети Кнез Лазар и његови Косовски Јунаци, су, да се не лажемо, изашли да се боре против такве „слободе изражавања“ тј. слободе исламиста да газе крст, да газе иконе, да газе Бога и хришћанске светиње. Шарли Ебдо је израз масонске борбе против принципијелних вероисповести, додуше екстемни вид, али, у суштини борба за масонске вредности у идеолошком рату релативизма против принципијелности.

Масонима нису потребне паравојне јединице, када имају државне структуре да ратују за њих, између осталог, и на Косову и Метохији, где су извршили геноцид над Србима.

Масони су дошли у Париз у великом броју да искажу своје саосећање према страдалим екстремистима Шарли Ебдо. То је за поштовање и то је њихово право. Своји своје бране и воле. Требало би и хришћани да више своје бране и поштују, и да знају да верски рат није престао, већ да екстремизам постоји и са стране релативиста који би желели да имају права да уништавају идентитет других вера и религија, а да други немају право на самоодбрану.

 Узрочник крволочног страдања Руса на Донбасу, Порошенко, у првом реду марша саосећања према жртвама исламског екстремизма или ислама.

(ВИДЕО) Шиптарска нација – авангарда масонства

Косовски режимски Срби су можда мислили да ће свет да падне на теме када их види колико су „напредни“, али свет је пао на теме тек кад је видео колико су напредне њихове колеге из Албаније, где је новоформирани кадар религијских заједница шампион у допадању свету. То је можда и разлог што ће овај свет и даље да потпомаже ширење „етничке Албаније“.

Мученик Тирс на очи свих приступи к идолу Зевсу, и када у себи изговори молитву истинитоме Богу, настаде страшан земљотрес, и идол Зевсов паде на земљу. Незнабошци се уплашише и разбегоше, само свети мученик остаде у храму. Тада мучитељ, испунивши се силне јарости, нареди да светитеља одмах воде на поједење зверима.

А свети Тирс, испунивши се божанске радости, подсмеваше се идолима и мучитељу, и говораше: – Зашто не помогнеш боговима твојим који се тако стидно ваљају по земљи и ишту помоћ од тебе, него их остављаш бачене и посрамљене на очи свих да им се ругају они који нису ослепљени?

Сутрадан, игемон цара Диоклецијана изрече Тирсу оваку смртну пресуду: „Тирса, који се горди својим чудесима и који је помоћу њих преластио бедног Калиника, наређујем положити у дрвени сандук и престругати тестером“.

Мученик Тирс подиже к небу и руке и ум, и кликну: –Благодарим Ти, Господе Исусе Христе, што мене недостојна примаш као наследника блага Твојих и увршћујеш ме у ред угодника Твојих. Прими сада у миру душу моју и уведи је у свете обитељи Твоје ка неисказаној радости која је у Тебе. – Рекавши то и осенивши себе крсним знаком, свети Тирс предаде у руке Божје свету душу своју. (Из Житија Светих за децембар од св. Јустина Ћелијског)

Погледајте такође: Одликовања Ватикана и патријарха Иринеја истим људима

Припремила екипа Фб странице „Православље живот вечни“