Сузбити, коначно, неуставно шверцовање хрватске латинице у Србију

Лако је ударати по поштеном свету да плаћа дажбине, увек је теже, али је много корисније ударати на „шверц-комерц“, а шверцоване хрватске латинице у Србију је, вала, већ 60 година било толико, да се на том шверцу могла спасити Србија од гладовања и сачувати образ Срба од неуставног латиничења и крађе хрватског писма. Треба се мало угледати на Хрвате који су сузбијањем сваког шверца српске ћирилице у Хрватску залужили, пре Србије, узлазак у Европску унију.               

            Када неко шверцује робу, опијате, дрогу, цигарете, аутомобиле и сл. у Србију без плаћене царине и сличних дажбина, он бива обавезно кажњен или одузимањем робе или наплатом високих дажбина за то „шверцовање“. Уколико није обезбедио „дил“ с цариницима. То би морало важити и, без сумње важи и за шверцована културна добра, као што јер то, без сумње, и хрватска латиница. У Србији постоји Устав и његов Члан 10. који не дозвољава никакво шверцовање туђег писма по Члану 10. Устава Србије за српски језик, па ни хрватске латинице. На увоз хрватског писма у Србију имају право само Хрвати као национална мањина, јер су само они, такође по Члану 10. Устава Србије (став 2) ослобођени плаћања царине јер је то њихово   уставно право на њихово писмо у Србији. Сви други који  шверцују макар једно слово из хрватске латинице у Србију морали би бити строго кажњени. Морала би им се одузети шверцована роба (хрватска слова) или би морали платити врло високе  дажбине, чему подлежу шверцоване цигарете, аутомобили, дрога, алкохолна пића и други опијати и сва друга  шверцована роба.

Тако је могао председник Владе Србије Александар Вучић на том шверцу обезбедити знатна средства, и то сасвим легално у складу с правилима у „Европи без алтернативе“. На наплати шверцоване робе Вучић би сигурно могао да  обезбеди толика средства за подизање српске привреде и за спас Србије. Уместо да диже ПДВ и да уводи друге високе дажбине Србима који једва састављају крај с крајем у осиротелој Србији, Вучић је требало да се заложи за доношење поштених закона (све у складу са законодавством у „Европи без алтернативе“) где је строго кажњиво свако шверцовање робе и културних вредности, као што је хрватска латиница, па би тако брже и лакше спасао Србе и Србију из провалије у којој су Срби запали великим делом баш због разних претераних шверцовања, а поготово због  шверцовања хрватске латинице, што је превршило сваку меру у последњих 60 година. Срби су навалили на шверцовану хрватску латиницу (јер им је јефтина пошто се не плаћа на њу царина) до те мере да су заборавили на српску ћирилицу, која је у српском језику по Члану 10. Устава једино српско писмо, тј. писмо српског језика.

Лако је ударати по поштеном свету да плаћа дажбине, увек је теже, али је много корисније ударати на „шверц-комерц“, а шверцоване хрватске латинице у Србију је, вала, већ 60 година било толико, да се на том шверцу могла спасити Србија од гладовања и сачувати образ Срба од неуставног латиничења и крађе хрватског писма.       Треба се мало угледати на Хрвате који су сузбијањем сваког шверца српске ћирилице у Хрватску залужили, брже од Србије, узлазак у „Европску унију без алтернативе“.

Срби би хтели улазак у Европу с украденом хрватском латиницом!

Драгољуб Збиљић