ЕУ не може да понуди решење да је Косово део Србије

Београд — Брз напредак Србије у процесу евроинтеграција у 2015. ће највероватније изостати због питања Косова и отварања најтежих поглавља на самом почетку.

Београд чека још тежи посао у балансирању између ЕУ и Русије током председавања ОЕБС-у, сматра британски стручњак за Балкан Џејмс Кер-Линдзи.

Његов колега са Лондонске школе економије (ЛСЕ) Димитар Бечев оцењује да ће Србија у 2015. години наставити свој европски пут, али да ће више бити окренута решавању унутрашњих економских проблема него спољнополитичким темама.

„После веома значајног формалног почетка преговора у јануару, видљива је пажња за отварање поглавља у 2015. Међутим, брзог напретка највероватније неће бити из два разлога“, навео је Кер-Линдзи у изјави за Тањуг, помињући пре свега неопходан напредак у хармонизацији правосуђа и владавини закона, а онда и косовско питање.

Виши научни сарадник ЛСЕ подсећа да је Европска унија раније најчешће започињала преговоре са поглављима на која би могло „лакше да се одговори“.

„На пример, кад је Турска започињала преговоре 2005, она је првог дана отворила и привремено затворила поглавље о науци и истраживању“, подсећа аналитичар и додаје да је до „данас то остало једино поглавље које је привремено затворено, док је 13 поглавља остало отворено“.

Кер-Линдзи истиче да су – ти дани сада прошлост, те да је ЕУ јасно ставила до знања да је њен најважнији приоритет хармонизација правосуђа и владавине закона и да због тога жели да започне (преговоре) са поглављима 23 и 24, која ће, сматра он, остати отворена до самог краја у преговорима.

„Ово је област у којој ће Србија, као и друге земље у региону, морати да напорно раде како би показала резултате“, додао је он.

Други разлог због кога Кер-Линдзи сматра да ће изостати рапидан прогрес Србије у евроинтеграцијама тиче се косовског питања.

„Како би приступила ЕУ, земља мора да покаже да може да примени читаву европску регулативу на целој својој територији, а Србија то не може. Иако тврди да има суверенитет над Косовом, она нема контролу над Косовом“, наводи он.

Подсећа зато на случај Кипра, на чијој територији се налази самопроглашена Република Северни Кипар коју признаје једино Турска, али наводи да је управо то питање било главни камен спотицања на путу те земље ка ЕУ.

Кер-Линдзи, међутим, напомиње да се кипарски и косовски случај битно разликују, те да је у случају Кипра ЕУ прихватила захтев кипарске владе да суспендује примену закона ЕУ над северним делом острва, али да Београд има проблем што то За Србију не може да буде опција с обзиром да велика већина чланица ЕУ признаје Косово.

„Они неће понудити Србији пут који ће значити да они у ствари фактички сматрају да је Косово део Србије. Уместо тога, мора бити пронађен други механизам који може да узме у обзир ситуацију на Косову, али који неће захтевати од Србије да формално призна Косово као независну државу“, рекао је Кер-Линдзи.

Он признаје да је то много компликованије него што људи уопште могу да замисле и додаје да није сигуран да ли Србија и ЕУ имају довољно јасну слику како то да реше.

„Уколико се не пронађе одговор (за Косово), онда би процес приступања Србије ЕУ могао да буде суочен са значајним одлагањима“, упозорио је он.

Кер-Линдзи наводи да се изазови налазе пред нашом земљом и кад 1. јануара буде дошла на чело ОЕБС-а.

„Београд се налази под значајним притиском да почне да усаглашава своју спољну политику према Русији са оном коју има ЕУ“, оценио је овај експерт.

Он је додао да ће Србија, као председавајући том организацијом, „без сумње хтети да буде важан део у покушајима да се унапреди дијалог између Русије и Запада“.

Да би то постигла, како оцењује, Србија ће морати да буде препозната као искрен и независан посредник.

Кер-Линдзи наводи да „ово не значи да ће ствари бити једноставније за Србију“ и наглашава да ће наша земља морати пуно да балансира.

„На пример – ако њена жеља да настави трговинску сарадњу са Русијом и непримењивање санкција ЕУ буду схваћени као покушај да профитира на шансама које се отварају увођењем санкција руском тржишу, онда ће то бити примљено међу чланицама ЕУ веома лоше“, указао је он.

Закључује да би Београду убудуће могло да буде много теже да балансира него што је то до сада био случај.

Бечев верује да ће Србија у 2015. години наставити свој европски пут, али да ће више бити окренута решавању унутрашњих економских проблема него спољнополитичким темама.

„Србију у 2015. видим и даље заокупљену углавном самом собом. Мислим да су унутрашња питања као што су буџет, незапосленост, судбина државних предузећа и слично, много битнија него спољна политика или односи са суседима – што је по мени веома нормално“, рекао је Бечев у изјави Тан југу.

Европске интеграције ће се наставити нормалним темпом, а дијалог Београда и Приштине биће обновљен, каже Бечев, мада, додаје, није сигуран да се могу очекивати неке важне иницијативе или кораци.

У председавању Србије ОЕБС-ом види добру шансу за Србију, поготово сад када је , како каже, Русија ушла у финансијску кризу и под притиском је да тражи компромис са Западом.

Тај процес, каже он, неће ићи преко ОЕБС-а, али ће ипак можда имати позитиван утицај на стање у Источној Украјини.

„ОЕБС још остаје једина међународна организација која је прихватљива за Москву као медијатор и форум за мултилатералну дипломатију за решавање кризе“, закључује бугарски аналитичар.

(Танјуг)