Како Србе поново заинтересо­вати за руски језик?

Руски језик у Србији сада учи само око 90.000 ученика. Српска деца обично не знају ништа о Русији и бирају страни језике по устаљеним стереотипима. Шта кажу родитељи који су одлучили да им деца уче руски, а шта они који су одлучили нешто друго?

Упркос чињеници да је сарадња Русије и Србије све боља, данас је статус руског језика у српским школама крајње незавидан. Само је у најранијим годинама социјалистичке Југославије већина ученика учила руски језик, и од педесетих година тај број стално опада. Деведесетих година прошлог века руски језик је још интензивније потиснут из српских школа, а после 2000. је број ученика који уче руски језик смањен на само 90 хиљада (према подацима из 2012). Какав је данас реални статус руског језика у српским школама, зашто је опала његова популарност и како се ситуација може поправити?

„Језиком до истине“
Могло би се без преувеличавања рећи да се у неким земљама против руског језика води прави рат. Зашто је то тако и зашто се упркос томе људи у Украјини, Пољској, Грузији, Аустрији и Србији одлучују да уче руски?

Како бисмо имали што бољи увид у тренутно стање, посетили смо једну београдску школу на добром гласу. То је нова основна школа „Борислав Пекић“ (Нови Београд). Поразговарали смо са наставницима, родитељима и ученицима. У тој школи сва деца од првог разреда уче енглески језик, а од петог разреда могу да бирају да ли ће учити немачки, руски или француски. Ево како су се у септембру 2012. определили ученици једног од одељења петог разреда ове школе: од 30 ученика у одељењу за немачки се определило 18, за француски 8, а за руски 4 ученика.

Међутим, та 4 ученика који уче руски имају озбиљне проблеме са уклапањем часова језика у распоред. Да би ученик могао учити језик без спајања са ученицима из других одељења, потребно је да се за дати језик определи најмање 15 ученика. Пошто је у осталим одељењима руски језик пожелело да учи још мање ученика (1 до 3), наставница руског, која уједно ради и као школски библиотекар (јер нема довољан фонд часова), била је принуђена да све ученике обједини у једну групу, па деца често морају да часове руског похађају у другој смени. Родитељи се жале да због настале ситуације њихова деца не могу да ускладе часове руског језика и друге ваннаставне активности (уметничке радионице или музичку школу).

Поразговарали смо са родитељима и преносимо шта су нам рекли.

Вера М., 49 година, медицинска сестра, ћерка Адријана (5. разред)

Моја ћерка учи немачки јер сам га и ја учила у школи. Определили смо се за немачки језик између осталог и зато што грађани Србије имају право на бесплатно школовање на државним вишим школама и факултетима у Аустрији уколико одлично знају немачки. Више нам нису потребне визе за земље Европске уније и зато планирамо да ћерку пошаљемо на школовање у Аустрију или Немачку.

Драгана С., 40 година, домаћица, син Милош (5. разред)

Дуго смо се двоумили који језик да препоручимо сину. Супруг је у школи учио руски, а ја француски. Пошто је мој муж таксиста и до касно увече ради, нема времена да деци помаже око учења. А и руски је скоро заборавио. Овог лета је у Црној Гори причао са руским туристима, хтео је да покаже своје блиставо знање. Руски туристи га питају: „Како се презиваш?“ (на руском: „Как твоя фамилия?“), а он каже: „Добро је!“ (мислећи да то значи: „Како ти је фамилија?“). Руси су се дуго смејали. Зато смо одабрали француски. Граматика није тешка, а и наставница је добра, није строга. Син је сам бирао. Допада му се француски и добија добре оцене.

Јасмина Т., 37 година, архитекта, ћерке Лана (6.разред) и Милица (8.разред)

Обе моје ћерке уче руски. Муж и ја се нисмо ни тренутак двоумили када смо као други страни језик за њих одабрали руски, иако већина ученика у одељењу учи немачки у нади да ће када одрасту наћи добро плаћен посао у Западној Европи. Муж и ја имамо пројектно-грађевинску фирму. Ја сам архитекта а он је дипломирани инжењер. Наше лично искуство је другачије. Много смо градили и пројектовали у Западној Европи, у Шпанији и Италији. Међутим, западни партнери нису баш пријатељски расположени према нама Србима. Дају нам слабо плаћене послове. Неквалификовани радници, зидари, електричари и вариоци још могу и да пронађу некакав посао. А у мојој или мужевљевој професији добро плаћен посао пре ће дати својим грађанима или комшијама, или пак Холанђанима и Аустријанцима.

Однос руских партнера у области грађевинарства и пројектовања сасвим је другачији. Руси пре свега цене квалитет и професионалност. Веома смо задовољни сарадњом са њима. Треба напоменути и то да у већини европских фирми са којима смо сарађивали сви говоре енглески, а други језик је руски. Без сумње, руски је за Европу језик будућности. Руси већ имају развијене послове у Европи и све више купују нове фирме и проширују своје пословне везе.

Бане, 52 године, анестезиолог, син Дарко (7.разред)

Ја сам у унутрашњости Србије у школи учио руски језик од петог разреда и то ми је био први страни језик. Енглески сам учио као други страни језик само на факултету. У Југославији се руски језик масовно учио. Још увек доста добро говорим руски, нисам га заборавио. Имао сам прилике да руски језик користим и у свом послу не само у Србији, већ и у Европи. У Русији сам био само 2 пута: осамдесетих година на тада популарном десетодневном путовању возом уз обилазак Москве и Лењинграда.

Са путовања по СССР-у се сећам како смо на украјинској граници продали жваке и ручне сатове препродавцима. Разменили смо девизе и добили гомилу рубаља које просто нисмо могли да потрошимо за 10 дана јер се за било коју робу морало чекати у километарским редовима. А када сам пре неколико година био у Москви на једној конференцији, видео сам да се све потпуно променило. Продавнице су добро снабдевене, али сада српски доктор има мало новца за њих! Зграде су савремене и све блиста. У последњих 10 година је постало корисно знати руски језик (мој енглески је осредњи). На свим сајтовима, и у Европи и у Србији, постоји опција да се изабере руски језик. Многе корисне информације које су раније биле доступне само на енглеском, сада се могу пронаћи и на руском језику (туризам, купопродаја, медицинске услуге итд). Сигуран сам да ће ми син у будућности бити захвалан што сам га подстакао да учи руски.

Невена, 32 године, трговац, ћерка Ана (7.разред)

Изабрали смо руски јер смо мислили да при учењу сличних језика неће бити никаквих тешкоћа. Међутим, погрешили смо. Ћерка учи руски већ трећу годину. У почетку, у 5. разреду, читали су руске народне бајке и то је било прелепо. А сада, када је за домаћи задатак добила да промени 20 глагола, сви заједно смо седели и писали и телефоном смо се консултовали са свим познаницима. У уџбенику руског језика објашњења су кратка. Глаголи су били тешки и сваки се другачије мењао. У 10 сати увече смо морали да замолимо за помоћ комшиницу Рускињу. Желели бисмо да настава руског језика буде савременија, да се не учи по старим уџбеницима. Било би добро да се уз уџбеник руског добије и неколико дискова са граматиком, додатним задацима, правилима, објашњењима и вежбањима за виши ниво знања. Да постоје компјутерски програми, програми за смартфоне, DVD материјали и слично. То би омогућило самостално учење помоћу компјутера. У школи нам недостају савремене методе учења руског доступне деци која тек почињу да уче језик.

***

Из коментара родитеља и наставника видимо да је руском језику као „бренду“ неопходан свеобухватан „ребрендинг“, да се изразимо на језику који сви у школи уче. Професионална рекламна кампања и детаљно осмишљена маркетиншка стратегија која би подразумевала активно коришћење свих савремених PR технологија.

На жалост, услед својеврсне медијске блокаде нису сви у Србији, као наш саговорник Бане, свесни стварне ситуације у Русији и другим земљама Заједнице независних држава. Људи не знају да се управо тај део света интензивно развија и да има огромна и перспективна тржишта. Руски језик је за многе још увек остатак социјалистичке прошлости који у реалном животу није ни од какве користи. За то је доста крива и сама Русија, која себе недовољно популарише у свету, а нарочито у Србији.

Руски језик се у Србију враћа гасоводом
У последње време је у Србији постала актуелна тема враћања руског језика у школски програм. Руски језик је, после распада СФРЈ, брзо избачен из школа. Ипак, полако се враћа, заједно са туристима, гасоводом и политичким контактима.

Већ неколико година заредом током новогодишњих и божићних празника у „Београдској арени“ Американци приказују новогодишњу представу за децу „Дизни на леду“. То је добар спектакл пропраћен моћном рекламом енглеског језика: представу прати продаја играчака, компјутерских игрица, флајера, слаткиша, костима и честитки. Ако руску школу уметничког клизања с правом сматрамо најбољом на свету, зашто у Београду нема спектакла на леду у извођењу Иље Авербуха и других руских звезда уметничког клизања познатих у читавом свету? Зашто нема савремених спектакала браће Запашних, препуних специјалних ефеката? Зашто ван Русије нема најбољих руских филмова (који се масовно приказују у руским биоскопима), нових руских дугометражних цртаних филмова и цртаних серија? Сво ово благо је у Србији, на жалост, готово потпуно непознато.

Када би српска деца од најранијег детињства гледала цртане серије као што су „Маша и медвед“ и „Лоптице смејалице“ („Смешарики“), дивне руске дугометражне цртане филмове, на пример „Белку и Стрелку“, „Аљошу Поповича и змаја Горинича“ или „Кнеза Владимира“, када би тинејџери и млади ишли на концерте Земфире, Мумије Трола, Диме Билана и Пелагеје, и када би љубитељи филмске уметности гледали филмове као што су „Повратак“ Звјагинцева, „Стрнадице“ Алексеја Федорченка, „Еуфорија“ Вирипајева, „Брат“ Балабанова или „Августа четрдесет четврте“ Пташука, серије попут „Идиота“ Владимира Бортка или „Ликвидације“ Сергеја Урсуљака, деца и млади би постали заинтересованији за учење руског језика. Многи стручњаци и обични људи који би желели да боље упознају Русију и руски језик мисле да би промовисању достигнућа руске културе, не само високе, већ и квалитетне популарне, допринео и један руски телевизијски канал на српском.

Наравно, као позитиван пример акције руске стране морамо поменути сајт који управо читате.

Ипак, за пасивност не треба кривити само Русију. Српска средства јавног информисања треба сама да покрену иницијативу за дистрибуцију руских медијских садржаја у Србији. Ни у Русији, на жалост, нема довољно информација о Србији и њеном великом и постојаном интересовању за руску културу.

Данас неопредељени или сумњичави српски родитељи често избор страног језика у 5. разреду препуштају детету које, наравно, ништа не зна о Русији. Оно се у тој ситуацији, наравно, руководи стереотипима или организационим предностима учења неког другог страног језика. Надамо се да ће се у будућности ситуација променити.

Светлана Гусева је руски новинар. Живи и ради у Србији од 2001. / РУСКА РЕЧ / http://ruskarec.ru/opinion/2013/01/27/kako_srbe_ponovo_zainteresovati_za_ruski_jezik_19603.html