У Краљевском дому на Дедињу, породичној кући Карађорђевића Телеграф.рс угостио је престолонаследник Србије Aлександар ИИ Карађорђевић, он је у ексклузивном новогодишњем интервјуу за наш портал, без длаке на језику причао о свим проблемима његове породице, о томе колики су зиста трошкови одржавања двора, његовом дружењу са Зораном Ђинђићем, да ли је Титов сеф заправо Краљев сеф, али и о ставу да ли Србија коначно треба да постне парламентарна монархија!
Престолонаследник Aлександар ИИ Карађорђевић дочекао нас је на вратима свог дома – двора Карађорђевића, у којем су живели његови претци, али и многи други српски владари којима ту и није било место, попут Јосипа Броза Тита или Слободана Милошевића.
Нисмо могли да одолимо, а да престолонаследника не питамо откуд и даље на стубовима двора урезане петокраке, префарбани грбови Карађорђевића, као и метак у чело Исуса Христа у цркви Светог Aндреја Првозваног?
– Пустите то. Ја нисам диктатор да бришем историју, то само они чине – рекао нам је српски краљ одмахујући руком. То каже исти онај човек, коме су комунисти забранили улазак у земљу и прогласили га државним непријатељем.
Да се судбина веома зна поиграти са свима нама, доказује и чињеница, да се и данас на Двору, по наредби престолонаследника одржава гроб Даворјанке Пауновић – Титове љубавнице!
Почињемо разговор с једним мучним питањем за све Србе, а питали смо Aлександра ИИ Карађорђевића, како то да он није био позван на обележавање 100. година Колубарске битке?
– То је нека нова историја – у свом стилу рекао је престолонаследник Aлександар ИИ који се, ипак, појавио на Колубари, а српски народ га је поздравио с одушевљењем! Застаје престолонаследник Србије, узима дах и наставља:
– Ово је била важна година – 80. годишњица убиства мог деде, Краља Aлександра И, 100 година од почетка Првог светског рата, 100 година од Церске и Колубарске битке, у којима је мој деда био врховни командант. Запамтићу непоштовање државе према мени, јер као унук главнокомандујуц́ег српске војске, Краља Aлександра И, нисам позван на комеморацију наведених догађаја. То је заиста тужно.
Ове године Србија је обележила многе историјске догађаје, по чему ћете ви памтити 2014. годину?
– По ужасу и патњама са којима су се наши људи суочили у катастрофалним поплавама, било је веома тужно слушати из прве руке шта се десило са жртвама. Увек ц́у се сец́ати одлазака на места где су биле поплаве са супругом и сином Петром. И Aлександар је дошао да помогне. Били смо шокирани и покушали смо да помогнемо угроженом становништву у Србији и Републици Српској.
– Сец́аћу се и врло лоше економске ситуације, озбиљног недостатка радних места, недостатка инвеститора, малих пензија, проблема у здравству и масовног одлива мозгова.
Шта је оно што прижељкујете да се догоди у 2015. години?
– Отварање нових радних места. Привлачење инвеститора у нашу земљу. Побољшање социјалних услуга. Инвестиционе конференције у иностранству, у Њујорку, Франкфурту итд, али са добрим планирањем и прописно организоване.
Докле се стигло са процесом повратка имовине породици Карађорђевић?
– Цео процес реституције започела је претходна влада, као потврду извршене конфискације, и по том закону породица Карађорђевиц́, односно, да будем прецизнији, главна грана породице, изгледа да има мања права од било ког другог грађанина у овој земљи.
Зашто још увек краљ Петар ИИ Карађорђевић није рехабилитован?
– Одговорићу вам питањем зашто уопште краљ треба да буде посебно рехабилитован? По два постојец́а закона ове земље, рехабилитација је требало да ступи на снагу аутоматски.
Монархија и љубав према круни се враћа у Србију, све је више присталица идеје да Србија поново треба да буде краљевина, како то коментаришете?
– Могу вам рец́и да ц́е њих бити још више. Интересовање постоји свуда, пошто велики број наших људи у дијаспори живи у уставним парламентарним монархијама као што су Шведска, Велика Британија, Aустралија, Нови Зеланд и Канада.
Мислите ли да је коначно куцнуо час да Србија опет постане парламентарана монархија?
– Када се то догоди, тада ћемо знати да је било време за то. Морамо бити спремни кад год да то буде. Наши политичари треба да знају да је уставна парламентарна монархија позитивна за нашу земљу и да ц́е обезбедити нову слику о њој. Било би добро да се они увере како се наши људи осец́ају у земљама које сам наведео. Уставна парламентарна монархија није претња нашим политичарима јер премијер влада са својим кабинетом и парламентом, после слободних и фер избора. Такође, председник републике може да се кандидује за премијера, пошто та функција није ограничена само на два мандата.
– Краљ је тачка окупљања, он је неутралан, обезбеђује јединство, континуитет и стабилност.
Да ли планирате да се на било који начин активније укључите у политичке воде Србије?
– Оставимо политику нашим политичарима, политичким странкама и слободним медијима.
Многи људи у Србији не знају да вашим личним новцем одржавате здање Краљевског дома на Дедињу, може ли и колико Србија да вам помогне како би овај комплекс увек сијао и био понос Београда?
– Одржавали смо Дворски комплекс на Дедињу из сопствених приватних извора од јула 2001. до маја 2004. године, и на то потрошили 3,5 милиона евра сопственог новца. Након тога, и тек након интервенције Светске банке, држава је укључла (поново) одржавање сопственог власништва у државни буџет. У почетку је то било довољно, а од 2008. године је далеко од тога. Сваке године је исто, горе него претходне…
Познато је да Карађорђевићи немају државну апанажу. Од чега се онда финансирате?
– То је тачно. Само захваљујуц́и претходном раду моје супруге и мене, ми преживљавамо. Радили смо за живот. Није било воза пуног злата – то је бајка.
Занимљива чињеница, је да Вам је Зоран Ђинђић помогао да се вратите у Србију као и да сте се дружили, испричајте нам како је изгледало то дружење?
– Када сам се вратио да живим у Србију имао сам јако добру сарадњу са председником Владе, Зораном Ђинђићем. Док сам живео у иностранству помагао сам да се организују конференције за помоћ уједињеној опозицији. Биле су три конференције и Зоран је долазио сваки пут. Он није заборавио то пријатељство и три до четири дана након што је постао премијер, звао ме је и рекао: “Вратите се, чекам вас, и велико вам хвала за помоћ коју сте нам пружили”.
Који део Двора је вама најомиљенији, а у којем највише уживате, па и проводите тешке тренутке и због чега?
– Оба Двора су веома лепа, а веома различитих стилова. Они представљају велику одговорност и хитно им је потребна помоц́. То су национални споменици. Волим оба, али држава и даље држи цео Дворски комплекс и све некретнине моје породице као одузету имовину. То је кршење људских права, а још много других породица пролази кроз исту неправду.
Поменули сте катастрофалне поплаве које су погодиле Србију, породица Карађорђевић пуно је помогла свом народу, хуманитарним радом, на који конкретно случај сте највише поносни?
– Веома смо срец́ни и поносни што смо испоручили велике количине хуманитарне помоћи, фрижидере, шпорете итд… веома смо захвални Фондацији моје супруге у Београду, хуманитарној организацији Лифелине у Чикагу, Њујорку, Лондону и многим нашим пријатељима, домац́им и страним, који су обезбедили средства захваљујуц́и многим добротворним догађајима за помоћ угроженом становништву у Србији и Републици Српској.
Титов сеф отворен је још 2001. године, да ли је било који предмет Карађорђевића пронађен у њему враћен породици?
– Сваки пут када покушамо да остваримо основно право приватне својине Краљевске породице Карађорђевиц́, то увек испадне политичко питање, одмах се појављују десетине баријера, а намера је највероватније да сее процес развуче на неколико деценија ако је могуц́е. Aко је случај реституције „компликован“, случај сефа је врло једноставан. То није Титов сеф. То је Краљев сеф. Две комисије из кабинета председника републике, у раним 80-им и почетком 90-их, детаљо су утврдиле да су сви предмети из сефа породична имовина Карађорђевиц́а. Имам обе листе, и суд има обе листе, али то не помаже да се читав случај покрене из места. Био је сличан случај који се догодио пре неколико година са имовином династије Романових која је била у шведском државном трезору. Нема потребе да напоменем да је све врац́ено потомцима.
Србија мало тога зна о вашем животу, који сте живели ван Србије, све док се нисте вратили у њу. Испричајте нам како је изгледао ваш живот у Британији и Aмерици?
– Живели смо у изгнанству и било је тужно што смо знали да нисмо могли да се вратимо куц́и. Мој отац, стричеви и други чланови породице патили су од огромне носталгије. 1947. године одузето нам је држављанство декретом Едварда Кардеља, по наређењу Тита, а сва наша имовина је заплењена. Ја сам тада имао само две године, шта сам урадио да то заслужим? Затим увреда да је моја породица украла злато и изнела га из земље у возовима, чиста лаж, чиста глупост. Радили смо и живели у многим земљама, отргнути од наших корена. Још горе су прошли наши грађани који су дали животе за Краља и отаџбину. Данас морамо да живимо сви заједно у миру и да поштујемо једни друге. Међутим, и људска права моје породице морају да се поштују. Треба напоменути да је румунској и бугарској Краљевској породици врац́ена имовина, а да је Грчкој краљевској породици надокнађена.
Када је преминуо ваш отац краљ Петар ИИ били сте као британски капетан у Немачкој, како сте се тада осећали?
– Ја сам пратио традицију мог прадеде Краља Петра И. Он је отишао у француску војну академију, а ја у британску. Многе краљевске породице то раде, и то је било велико искуство за мене. Био сам тужан и шокиран када ми је отац умро у Aмерици 1970. године, али сада он почива у миру, са другим лановима породице, у прелепом Олпенцу.
Краљ Петар Други никада није абдицирао. Како оцењујете ставове оних који вам негирају титулу престолоналседника?
– Неки од њих имају лоше намере, неки су незналице, а неки се супротстављају свему. У вец́ини случајева то је комбинација сва три. Рођен сам као Престолонаследник на југословенској територији у лондонском хотелу Клериџиз, у апартману 212. Моја кума била је тадашња Принцеза Елизабета, касније Краљица Елизабета ИИ, а мој кум Краљ Џорџ ВИ, и они су ме крстили као Престолонаследника. Било је дивно што је наш патријарх Гаврило служио крштење Престолонаследника.
Србима све више у срце улази принц Петар ИИИ, који где год да се појави добија овације од народа, како то коментаришете?
– Петар воли наш народ и било му је драго да помогне жртвама ужасних и шокантних поплава. Петар је млад, као и Филип и Aлександар. Они сами зарађују за живот и имају много пријатеља, и у Србији и у иностранству. Они доносе наду многим људима.
Шта би сте пожелели својој породици, себи, свим Србима и Србији за Нову годину?
– Моја породица и ја са свим нашим људима желимо срец́ан Божиц́, срец́не празнике и срец́ну Нову годину. Желимо им боља времена, добро здравље, срец́у и сваки успех.
Који је вама дражи празник Нова година или Божић?
– Оба празника су ми веома драга. Много волим Божиц́, а увек је лепо дочекати Нову годину.
(Дарко Злојутро – Телеграф.рс)
