Најплеменитији подриг године: Александар Вучић без „лабела“ и термо чарапа улетео у снежне сметове спашавајући завејане код Фекетића

Александар Вучић: без „лабела“ и термо чарапа улетео у снежне сметове спашавајући завејане код Фекетића. Не обазирући се на упозорења: „Не у жути снег“, одговорио: „Нисам овде да бих странчарио већ помагао, нек народ на изборима каже шта мисли о жутом снегу“, па на рукама изнео из мећаве двеста људи средње грађе; туце прекомерне тежине; небројено деце која су још премлада за ботове; породио неколико жена; крстио новорођенчад; направио нааааајвећег Снешка Белића да се деца забављају чекајући да им просуши и донесе родитеље; спасао стадо оваца, три прасета и Црвенкапицу од злог вука; понудио Пепељуги спас од зле маћехе у јавном предузећу и све то без помпе, камера, шољица с његовим ликом, албума са сличицама, ноћним улошцима „Алек- опушта а не пропушта“, препаратима за потенцију „Да не пада- к’о Вучић у смету“, или преименовања Фекетић у Алекић!

Александар Вулин: апсолутни победник серијала „Твоје лице звучи глупо“; човек који јевулин1 социјалним случајевима пружио могућност да комерцијализију своју беду и постану бренд; доказ да одлив мозгова није погубан за Србију док год постоји реципрочан прилива глупости; министар за рад и запошљавање који се напокон запослио, као министар за рад и запошљавање; трећа и најуспешнија инкарнација Че Геваре уз примесе Хомера Симпсона и Екрема Јеврића; биће које је у стању да чује Вучића и када говори у себи, човек који и за свој рођендан пева: „Данас нам је диван дан, диван дан, диван дан- Вучићу ће ускоро рођендан“….

Марко Благојевић: врсни аналитичар и дистрибутер јавног мњења на велико и мало баталио је комформистички начин живота и понудио своје статистичке супермоћи држави, ставши на чело Канцеларије за помоћ и обнову поплављених подручја.

Статистистички гледано: захваљујући њему нико од страдалника зиму није дочекао под ведрим небом- наоблачило се у међувремену, тако да заиста није слагао! Нешто оних којима домови нису обновљени понудио заслужену награду за стрпљење- куће ће чак имати и грејање, а богами и врата између соба кад буду завршене, док ће онима који баш буду чекали бити даривана и саксија мушкатли! Није човек крив због мањих кашњења- испоставило се да су куће зидане од чврстог материјала, а не „лего- коцкица“ и картонске амбалаже како се испрва чинило, па су у међувремену морали да буду ангажовани прави мајстори уместо даровите деце основних школа…

кориКори Удовички: једним од најсјајнијих мотивационих говора нахранила милионе гладних, уверивши их да је пун стомак само стање свести, баш као и празан новчаник! Лепо је жена објаснила да је све ствар воље: „Медитирајте, постаните алкохоличар, умрите…учините нешто што ће вам одвратити пажњу од тривијалних проблема и фокусирајте се на оно важно- здравље, бре! Ко нема здравља џаба му све: и новци за лекове, храну, рате, школовање, канапче… Да, умало да заборавим једну од најважнијих ствари- ни случајно не седите на хладном бетону! Верујте, то је страшније од немаштине, јер није проблем зарадити пристојну плату, али како загрејати бетон пре седања, мајку му“?.

Небојша Стефановић: човек захваљујући којем спавамо мирно, док он бди над Србијом и премијером. Над њих дословно, пазећи да се не открије у сну, узме на крило ако га пробуде лоши снови, аплаудира док не заспе, ухапси децу која бацају петарде обзнањујући да је то још један покушај дестабилизације државе и буђења премијера, забрани Деда Мразу да се поред живог Вучића њему радују малишани, држи четкицу за зубе једном руком а другом помера главу премијеру лево – десно док пере зубе…

Драгица Николић: жена је на своја плећа и рачун свог хуманитарног фонда преузеладрагица комплетну бригу о особи заосталој у Креманском пророчанству- Томиславу Николићу, који је захваљујући њеном ангажовању почео да показује извесни напредак у понашању, тако да га полако, експериментално, пуштају међу стране државнике и на јавне скупове, уз обавезу да се сваких пола сата јавља Тарабићима и Драгици, која је, иначе, због оправдане бојазни од атентата на себе мобилисала југ Србије да „добровољно“ да по три литре крви, што нема превише везе са овом причом, али даваоце крви свакако кандидује за најплеменитији и најглупљи подвиг године.

(Михаило Меденица – Два у један)